Borba, Dec 20, 1993, page 7

BORBA i PONEDELJAK 20. DECEMBAR 1993.

-ŠEF BONSKE DIPLOMATIJE KINKEL U MOSKVI

Još jednom obecana pomoc bez uslova

Nenad Briski

dopisnik „Borbe“ iz Bona

Rezultati parlamentarnih izbora u Rusiji propraćeni su u Bonu izjavama da Nemačka i dalje podržava reforme, da tek sada Zapad ne bi smeo da ostavi Moskvu na cedilu i da uspeh stranke Žirinovskog ne bi trebalo dramatizovati. Ipak, uspon desnice, a naročito neprijatne izjave Žirinovskog, nisu mogle da ne izazovu nelagnodnost, tako da je ministar spoljnih poslova Klaus Kinkel protekli vikend proveo u „neformalnim razgovorima“ sa svojim ruskim kolcgom Andrejom Kozirjevim u Suzdalju.

Uoči polaska na put Kinekl jc u intervjuu listu „Bild am zontag“ — izjavio da očekuje od ruskog kolege jasnu izjavu da susedi Rusije ne moraju da strahuju od njenih eventualnih teritorijalnih pretenzija. Kinkel je, takođe, rekao da mu rezultat izbora „smeta“ ali ne predstavlja razlog za dramatizaciju ili povod za strah od novih nemira. Nemački ministar tu izjavu ponovio je po dolasku u Moskvu. Kinkel takođe kaže da sc nc vidi nikakva promena u „strukturi

i dalje odlučivati

bezbednosti Evrope koju gradimo sa Rusima. Mi računamo i dalje na reformske snage i podržavamo ih“.

Kozirjev je — kako se saznaje iz nemačkih krugova svom пеmačkom kolegi pružio uveravanja da će o najvažnijim pitanjima unutrašnje i spoljne politike predsednik

Jeljcin, i da u tom pogledu politika ostaje nepromenjena. Zato — kaže Kozirjev — ne bi trebalo precenjivati značaj pobede ove ili onc grupacijc. Kozirjcv je, takođe, potvrdio značaj saradnje Bona i Moskve. Osovina Rusija — Nemačka, po njegovom mišljenju, trebalo bi da bude jedna od stubova stabilnosti i demokratskih procesa u celoj Evropi i pre svega na njenom istoku. Nešto slično čulo se i prošle godine prilikom posete sličnog

EKSPLOZIJA PAKETA-BOMBE U MELEU

Роугедепа ретодапа porodica sa Kosova

Bon. — Prilikom eksplozije paketa-bombe u nemačkom gradu Meleu kod Osnabrika, u subotu je povređena petočlana porodica. Prema mišljenju policije reč je o porodici koja već dugo živi u Nemač'koj, a došla je sa Kosova. Zasad policija ne saopštava ništa o motivi-

ma i pozadini ovog napada.

Porodica već dugo živi u Nemačkoj i, koliko je poznato, nije bila politički aktivna. Porodica je u subotu dobila poštom pošiljku u koJoj Je bio radio. Kad je otac uključio radio on je eksplodirao. Otac je izgubio ruku, a jedanaestogodišnja devojčica takođe je tom prilikom pretrpela teže povrede, dok su majka i dvoje dece lakše povređeni.

Inače, pošiljka je upućena iz Frankfurta a eksplozija je bila izuzetno jaka. Predstavnik policije je izjavio: „To je bila potpuno normalna porodica, ona ovde živi već godinama i potpuno je integrisana. Kad su pošiljku dobili nisu očekivali ništa loše“. N.B.

Podrska reformama: Kozirjev i

karaktera, kad je Kozirjev bio Kinkelov gost u Bavarskoj.

Važno mesto u razgovoru dvojice ministara imalo je pitanje proširivanje NATO na Istok. Upravo na dan Kinkelovog polaska, u subotu, poljski ambasador u Bonu Januš Rajter izjavio je da od sastanka NATO u januaru očekuju jasnu poruku o članstvu Poljske, jer bi za nju to bila očekivana garancija da Zapad ima ozbiljne interese u Srednjoj Evropi.

Kinkel smatra da proširivanje NATO na Istok posle jačanja desnice u Rusiji postaje još osetljivija tema: „Zemlje Istočne i Srednje Evrope vrše pritisak na Nemačku da podrži njihov prijem u NATO“, kaže Kinkel, ali smatra da se moraju uzeti u obzir i rezerve Moskve ı njeni problemi zbog jake desničarske frakcije u novoj Dumi.

Strahovanje suseda Rusije,

pre svega baltičkih republika, igrala su veliku ulogu u гатвоуо-

2

Ктке!

ru u Suzdalju. Međutim, Kinkel Je ukazao da se ne može prihvatiti pravo Rusije da stavlja veto na kontakte NATO sa istočnoevropskim državama. Međutim, on istovremeno isključuje mogućnost da te države uskoro роstanu punopravne članice NATO. Istovremeno iz krugova nemačke diplomatije saznaje se da je Kozirjev izrazio zabrinutost da bi Rusija posle uspeha desnice na izborima mogla da bude izolovana. na međunarodnom planu. On je od Nemačke zatražio da i dalje podržava reformske napore u Rusiji, i time je izričito zamolio za poverenje u reformiste. On je uveren da će politika reformi pobediti.

Što se toga tiče, Kinkel je još jednom obećao Moskvi ekonomsku i političku pomoć bez ikakvih uslova: „Kao nemački ministar ja ne mogu ovde da tražim obećanja. To nije ni cilj ni smisao ove posete“ — rekao je Kinkel.

RUSIJA POSLE PARLAMENTARNIH IZBORA ·

formiran „Narodni antifasistićki pokret”

Đuro Bilbija

dopisnik „Borbe“ iz Moskve

U Rusiji je — kao što sc i moglo očekivati nakon izbornog trijumfa krajnje desnog populistc Vladimira Zirinovskog: — formiran „Narodni antifašistički pokret“. Zasad bez komunista i umercnih demokrata, ali zato sa sve opasnijom tektonskom provalijom u lageru ruskih prozapadno orijentisanih demokrata i liberala.

O postojanju takvc provalijc govori već i sama okolnost da su antifašistički pokrct formiralc samo izrazito projeljcinskce organizacije i partije, koje će u no-

Žirinovski optuzen zbog — hipnoze

Moskva (Rojter). — grupa ruskih lekara optužila je Vladimira Žirinovskog, vođu Liberalno-demokratske partije koja je osvojila najveći broj glasova na parlamentarnim izborima u Rusiji, da se namerno služio hipnozom u svojim obraćanjima javnosti na radiju i televiziji, kako bi postigoa uspeh na izborima.

U saopštenju lekara se kaže da su nastupanja Žirinovskog i kandidata njegove partije Anatolija Kašpirovskog, koji je svojevremeno postao poznat po učešću u radio i TV emisijama o paranormalnim pojavama, bila jednaka seansama masovne hipnoze. Kako piše ruska agencije RIA, među lekarima koji su izdali ovo saopštenje je Jurij Gornij, lekar koji se bavi terapijom pomoću hipnoze, inače kopredsednik Partije ekonomske slobode. vom parlamcntu imati tek trećinu mandata, а to znači da ćc mu, uprkos nazivu, biti i male šanse da postane uistinu OPpštenarodni. Uprkos tome što se u manifestu novoformiranog pokreta naglašava i apclujc: „Fašizam, koji jc u Rusiji pobeđen рге pola vcka, ponovo sc vratio u zcmlju i stckao svog fircra. Sva predizborna obećanja Vladimira Žirinovskog su laž koja samo možc dovesti do otpočinjanja rata“.

Manifest jc potpisao prvi viccprcemijcr Rusijc Jegor Gajdar, koji je istovrcmcno i lidcr projeljcinskog izbornog bloka „Izbor Rusije“. U njemu sc od šcfa ruskc državc Borisa Jeljcina traži nc samo da „u zcmlji zabrani svaku moguću fašističku propagandu i ckstrcmističkc organizacijc“, ncgo i da učini „ozbiljnc kadrovske promcnc u svom aparatu, na državnoj tclcviziji i u Ministarstvu bezbednsti“. Jcljcin je još upozorcn da „prcdscdnik dcmokratskc državc nc možc pružati jednakc šansc demokratima i nacistima“ i da sc vcć i iz Kremlja čuju glasovi da bi trcbalo ići na konscnzus sa Žirinovskim. Svi su, međutim, izgledi da ćc i cventualni domcti novog pokrcta, kao i njegova moguća razilaženja sa Jcljcinom, ostati u porodici. I sama idcja stvaranja antifašističkog. pokrcta, kao i odnos Jeljcinovih i Gajdarovih pristalica prema ruskom fašizmu, naišli na ozbiljnc rczcrvc mcđu ostalim demokratama.

„Još jedna bezumna ideja zahvatila jc našc ura-dcemokratce: suprotstavljati Žirinovskom svceruski antifašistički front. Ne može sec reći čak i da jc to geni-

Zategnufost u Ševastopolju

Moskva, (Tanjug). — Situacija u Sevastopolju, matičnoj luci Crnomorske flote na Krimu, veoma se pogoršala posle ubistva rukovodioca pres-centra Crnomorske flote kapetana Andreja Lazebnikova.

Pretprošle noći u gradu je održan miting na kome su učesnici zapretili štrajkom i postavili nekoliko političkih zahteva. Učesnici masovnog protestnog mitinga zatražili su da na Krim dođu snage Zajednice Nezavisnih Država, da se uvede dvojno državljanstvo, donese zakon o ruskom jeziku koji bi zajedno sa ukrajinskim bio državni, i da se na Krimu sprovede referendum. Zatraženo je da se konačno reši status crnomorske flote.

Povodom ubistva Lazebnikova, zamenik komandanta vojno-pomorske flote Rusije admiral Igor Kasatonov pozvao je parlament Krima i predstavnika predsednika Ukrajine na tom poluostrvu da obezbede uslove za normalan život mornara Crnomorske flote i njihovu bezbednost. Za poslednja dva meseca, to je bilo treće ubistvo.

– — - —o—- -- —.-e-. K Ц

jalno bczumlje. Avaj, to je banal-" no bezumlje. Ako želite da Žirinovskom, umoesto 15 procenata birača, obczbcdite 15 miliona članova za njegov front — tada činitc što stc naumili... I, tada će biti dva fronta, svc što je neophodno za otpočinjanje rata. Građanskog, već prvih dana... Ura-demokrati sada narodu čak i nc predlažu sladak život od cko-

nomskih rcformi, već slatki (zato što jc protiv fašizma) rat. Pobogu, vi ćctc tako poroditi uistinu masovni fašizam. Prvi rezul-

tati vaše delatnosti već su tu. Želite još veće? Predstavite sebi: srcla se na ulicama Moskve dva fronta. Telekamere Si-en-en pokazaće sve ostalo“ — upozorio je radikalnu demokratsku sabraću glavni urednik „Nezavisne gazete“ Vitalija Tretjakov.

A jedan drugi demokrata, ckonomista Mihaila Deljagin kaže: „Fašizam danas u Rusiji nije strašan zato što jc već silan. On jc strašan zato što je u pravu. Postoji ogroman broj ljudi od kojih su poslednje dve godi-

SPORAZUM UKRAJINE SA RUSIJOM | SAD ee “e Kompenzacije za nuklearno oruzje

Kijev. Ukrajina jc postigla prcliminaran sporazum sa Rusijom i SAD o kompenzacijama za odricanje od nuklcarnog naoružanja iz sovjetske cpohe na svojoj teritoriji — saopštila je vlada u KijcVU. Sporazum zaključen poslc pregovora u Kijcvu prošic sedmicc bi trebalo da bude prvi ko-

rak ka pristanku Ukrajine da se potpuno odrekne nuklcarnog oružja.

Zamenik ukrajinskog premijera Valerij Šmarov izjavio je da je princip kompenzacija prihvaćen kako za taktičko oružje koje је prcebačeno prošle godine u Rusiju, tako ı za strateško oružjc koje je još na ukrajinskoj terito-

ne bežali svi demokrati. I samo su fašisti — samo oni — vikali kako usamljeni starci umiru od gBladi, kako Ruse isteruju iz bivših sovjetskih republika samo zato što su Rusi, kako Rusija, bez obzira na poraz u hladnom ratu, ostaje velika država sa vlastitim geopolitičkim interesima različitim od tuđih. I, dajte, ne gurajmo glavu u pesak: mi gledamo u oči rašističkoj državi. Mi smo joj bliže nego što se nadamo. Do nje nisu ostale dve godine, već samo nekoliko meseci.

Najstrašnije će biti što niko neće ništa primetiti kada fašizam pobedi. Katastrofa će početi kasnije kada se pobednički fašizam počne da razvija po SVOjim zakonima. Ali danas, dok još nije pobedio, on je nužan Rusiji. Danas je on nasušno potreban radi rešavanja istorijskog zadatka — stimulisanja tražnje... Bez njega to naša današnja država nije u stanju da izvede. A jedina mogućnost da se fašizam zaustavi za Ovo meseci Što je preostalo, jeste da se zadaci koje je on deklarisao reše umesto njega. Tada će postati istorijski nepotreban. Ali, tragedija je u tome što te zadatke u nas nema ko da rešava...“

riji. On je naveo da je, u okviru kompenzacije za strateško naoružanje, sklopljen sporazum o snabdevanju ukrajinskih nuklearnih elektrana uranijumom. Ukrajina ima na svom tlu još 1.600 nuklearnih bojevih glava. Drugi detalji sporazuma nisu saopšteni, ali je rečeno da će konsultacije biti nastavljene.