Borba, Dec 20, 1993, page 8

ДЕКОМОМЈА

PRED TRADICIONALO SAVETOVANJE EKONOMISTA

Ekonomsko zlo na dusu vlasti

Hiperinflacija nije nužno posledica sankcija i nijedna zemlja u istoriji koja je bila suočena sa blokadom nije nužno imala ovoliku inflaciju. I drugo, ni u jednoj zemlji koja je imala hiperinflaciju, posldice nisu nužno bile ovakve kakve mi imamo. Ili još eksplicitnije ni hiperinvlacija i sankcije nisu nam unapred predodrdile ovaj haos u kome živimo — savezna i republičke vlade vodile su katastrofalnu ekonomsku politiku koja je kao krajnju posledicu imala — totalni fijasko. Numerički izraženo taj fijasko u ovom trenutku glasi 120.000 odsto decembarske inflacije (do sada), a za sedam dana mogla bi da stigne do-32 miliona odsto.

Ovako je okvir za predstojeće

sprovesti.

— Dve su činjenice govorile protiv održavanja savetovanja, jedna da je sada „bolesnik u takvom stanju da mu se nikakvim lekom ne može pomoći“ i da se sve ono što znamo iz ekonomije odnosi na neke „normalnije“ hiperinflacije, a ne a ovakav haos kakav imamo i druga, da je ključ rešenja naše krize u političkoj, a ne ekonomskoj sferi i da shodno tome ni odgovor na krizu ne treba tražiti od ekonomista — rekao je dr Dragutin Marsenić. Otuda i dve dominantne poruke pripremljenih referata: izvorište naših problema je u politici, ili drugim rečima u pravnom besporetku ne može se savlađivati kriza, i druga da tržišna privreda nije univerzalni recept „koji

da i neće. Ne treba nasedati na tezu koja se sve češće čuje u јамnosti (a koju plasira vlast) „da se u ovoj situaciji ništa ne može učiniti“. Vlada nij emorala da uleti u hiperinflaciju, mogla je da donese odluku da se smanje javni rashodi ı ne finansiraju oni koji su ostali bez posla zbog sankcija, i da kaže 'ovo je naša politika' a ako ona ne bude prihvaćena mi ćemo podneti ostavku“ — rekao je dr Savić. Nas neekonomisti, smatra on, hoće da ubede da smo mi nekakav specifičan slučaj ali to nije istina, mi smo klasičan primer zatvorene privrede, a odeljak sa takvim naslovom postoji u svakom udžbeniku posvećenom makroekonomiji. Zatvorena privreda može da funkcioniše kao tržišna ili

ге Dijalog Savić: Vlada je živela u iluziji da se štampanjem novca može oživeti proizvodnja i da to neće dovesti do ovakve hiperinflacije.

Marsenić: Znali su oni do čega će ovo dovesti, jer ne treba biti ekonomista pa znati da štampanje para proizvodi inflaciju, da slanje pomoći Krajinama smanjuje i ovako mali društveni proizvod Jugoslavije. Oni su sve to znali, ali nisu tome hteli da stanu na put zbog sociJalnih tenzija.

Savić: I šta sad imaju, još veće tenzije? Ne, ne verujem da su znali šta rade jer sigurno ne bi doterali dovde.

Marsenić: Ne mogu da pretpostavim da može postojati tako glupa vlada. To je iznad mojih mogućnosti poimanja.

· tradicionalno savetovanje ecekonomista Jugoslavije (22. i 23. decembra u Beogradu) ocrtao dr Nebobjša Savić. „Savezne 1 геpubličke vlade nesumnjivo su doprinele ovakvoj situaciji“ mišljenja je dr Mlađen Kovačević „Jer se i u bezizlaznoj situaciji mogu vući malo bolji i malo gori potezi“. Budući da je aktuelna vlast vukla poteze, pritom čvrsto i dosledno držeći „zatvorene oči“ za sve predloge ekonomista među ekonomistima je bilo dosta polemika da li uopšte i organizovati savetovanje (tema je aktuelna — „Privreda ı ekonomska poJjitika za vreme i posle ublažavanja sankcija“) kad je stalni odgovor vlasti „da su saveti ekonomista odlični, ali se (iz političkih- razloga) ne mogu

leči sve“. To ne može da bude ni stihijski, spontan proces ni jednokratan čin.

Ekonomisti, suprotstavio se dr Savić, imaju puno toga da predlože, imaju odgovor i ne može se čekati na neki politički obrt koga će možda biti, a mož-

administrativna, a naš savet je stalno bio i ostao da se opredelimo za ono prvo — rekao je Savić. | „Izlaza nam nema, propasti nećemo“ citirao je Pašića, dr Kovačević — jer propadanje u ekonomiji nema dno. T. Jakobi

ISPOD CRTE

bede

Miša Brkic

Ekonomija

BORBA PONEDELJAK 20. DECEMBAR 1993.

socijalni bes.

simpatije.

ZLOUPOTREBE, PLJAČKE | MAHINACIJE U KRAGUJEVAČKOJ „ZASTAVA-AUTOMOBILI“

Tate, sinovi „end komp.“

Рригтто зе гпа 04 Je preduzeće одевепо га те готта пујата таптка, а пект сетисј, 9227 Суб Z770– гја, ра 1 аттовтија, 10 туге тото #12 50 657 DEĆ зи 52 ртезећ и ртите итте ог кттријерса 0 Беота, 17 5И ТРаИгОрШ и тој „20511

Zoran Radovanovic

Tokom prošle i početkom ove godine najznačajnija domaća fabrika, kragujevačka „Zastava — automobili“, oštećena je prodajom rezervnih delova bez nivelisanja cena, davanjem automobila (cesijama) favorizovanim i odabranim privatnim firmama, mahinacijama sa devizama i drugim zloupotrebama za više stotina hiljada maraka.

Ovo je nedavno ustanovila grupa eksperata, formirana u fabrici automobila sa zadatkom da proveri nalaze inspektorata „Zastave“, koji je, podsetimo, pre nekoliko meseci, o nezakonitim rabotama u najvećoj auto-firmi na Balkanu, sačinio izveštaj slične sadržine.

Grupa eksperata je, tako, potvrdila da su malverzacije pojedinih „Zastavinih“ rukovodilaca i radnika, najvećim delom obavljane preko privatnih firmi „Pro-

gres-auto“ i „Todorović“, kao i „uz pomoć“ Resavske banke, od koje su otkupljivane devize po cenama znatno višim od tada važećih na komercijalnom tržištu. U „Zastava-automobilima“ ističu da se protiv troje — četvoro odgovornih za ove mućke već vodi postupak da će se tokom istrage ustanoviti stvarni broj krivaca, te da će sav ovaj posao biti okončan u januaru naredne godine. Imena umešanih u zlioupotrebe i mahinacije, odnosno kriminalne radnje, za sada se, javno barem, još ne obelodanjuju. Ono što je, međutim, u „Zastavi“ i izvan nje sasvim belodao jeste da su pojedini ondašnji čelnici „Zastave-automobili“ (bez čijeg, znanja, pa i aminovanja sve ovo nije moglo da se radi) već odmapglili u kragujevačke i „ beogradske privatne firme, dok

su drugi avanzovali čak i u samoj „Zastavi“.

Prema nezvaničnim, ali pouzdanim informacijama iz fabričkog kruga, u „Progres-autu“, u vreme mućki sa prodajom уог1la, radili su sin Dragoljuba Zivanovića — Trše, ondašnjeg zamenika direktora za kadrove „Zastave-automobili“ i Radovana Petrovića „Fiće“, finansijskog direktora iste fabrike. U isto vreme, u auto-kući „Todorović“ radio je sin tadašnjeg direktora „Zastave-automobili“ Živodraga Prokića, dok je u Resavskoj banci bio zaposlen „naslednik“ rukovodioca ovdašnje Službe platnog prometa.

lako je izveštaj inspektorata „Zastave“ sačinjen i „provaljen“ 'pre nekoliko meseci, Živodrag Prokic je danas zamenik generalnog direktora „Zastave“ za infrastrukturu, Radovan Petrović je zamenik direktora „Zastave d.d.“ koja je formalni vlasnik

„Baš smo bedni“. Samo ova, više Jadikovka nego ideološki obojen komentar umalo što, juče ujutru u redu ispred Investbanke, nije koštala života jednu penzionerku. Sva poplavela od čeličnog stiska oko vrata Jednog od prisutnih dostojanstvenika-penzionera uspela je samo da prozbori: „Šta vam je čoveče, ako drugačije mislim nisam neprijatelj.“

Nije danas lako ogromnom broju ljici da priznaju vlastitu bedu. U nedavnoj anketi među beogradskim srednjoškolcima čuo se indikativan odgovor: „Moja porodica pripada srednjoj klasi, ali živimo bedno“. Između želja i stvarnosti jaz je sve veći, a suočavanje sa istinom donose brojne anksioznosti, stresove, malodušnosti, netrpeljivost, razočarenje i pritajeni

Teško je sada, na kraju 1993. godine, da iko iole pametan proglasi Ujedinjene nacije srpskim neprijateljem samo zato što Je njihova specijalizovana agencija izračunala da Srbi i ostali građani Jugoslavije žive u zoni sumraka i ispod egzistencijalnog minimuma. „Pre tri godine zarađivao sam tri hiljade maraka mesečno, trošio dve i po hiljade i ostavljao na stranu 500 maraka. Sada zarađujem tri marke“ — slikovito je prikazao dubinu i brzinu propadanja Jedan oficir Vojske Jugoslavije, žaleći se svom rođaku koga je pratio na barski voz.

Možda nekome masovna beda u Srbiji i ne izgleda kao socijalno artikulisan sloj, spreman na primer da organizovano izražava nezadovoljstvo. Kompleksniji su istorijski, psihološki i politički razlozi zašto narod samo psuje i ništa više. Sva domaća sociostatistička istraživanja, međutim, pokazuju da velika, istina amorfna, masa ljudi živi u bedi. IT bez knjiškog dokazivanja, golim okom običnog posmatrača mogu se videti „Dafiment redovi“ pred humanitarnim kazanima i jutarnja hajka na Jeftin hleb. Nije to samo nekadašnja gradska sirotinja iz obodnih favela, u tom kvantitetu (ogromnim redovima) ima podosta i kvaliteta — penzionisani državni činovnici, profesori, primarijusi, radništvo... Nekadašnja srednja klasa — cvet i ponos svake stabilno ustrojene građanske demokratije.

Teško Je danas razlučiti živimo li u ekonomiji bede, ili nam se ovo događa beda ekonomije. Ovakvo trpno stanje može nam se još dugo ponavljati. Na pitanje šta je po zanimanju, jedan Beograđanin je odgovorio: „Po zanimanju sam — čovek iz reda. Osoben znak — sirotinja“. Beda nije samo posledica sankcija, već samo lice u ogledalu jednog stanja države koje bi moglo da se označi kao — besporedak. Ko god bude pokušao da uvede red moraće narodu da objasni da će beda dugo trajati. Jedino što se posle ekonomije bede može uvesti Jeste razumna beda. To bi, ipak, moglo da bude nešto više od sadašnje nadnice za nacionalni ponos (i trans) koji u vidu nekoliko maraka dobijaju radnici i penzioneri.

Da li se u nekom budućem (zasad neoročenom) početku izlaska iz besporetka i bede može računati, ne na nacionalni, već na patriotski i radni zanos. Oni koji potvrdno odgovaraju, podsećaju nas na vreme slogana „mi gradimo prugu, pruga gradi nas“. Ako tako mora da bude, onda molim — bez političkih komesara i komandanata radnih akcija. Nek se, brate, zna ko će vodu da nosi (mislim, na radnoj akciji), ali ni oni koji kose ne moraju da budu tako masni, debeli i užireni kao da se snabdevaju u diplomatskim magacinima. Prema svinjarskim trgovcima Srbi nikad nisu gajili preterane

celokupnog kapitala najveće jugoslovenske fabrike, a Dragoljub Živanović je na mestu „drugog“ čoveka „Zastava-energetiке“. Da li zbog ovoga ili nečeg trećeg, tek iz „Zastave“ do sada nisu podnete krivične prijave protiv rukovodilaca i radnika koji su zloupotrebama i lopovlucima naneli fabrici ogromnu materijalnu štetu. Učinio je to, nedavno, Petar Medić, lider nezavisnog sindikata „Zastave“. U Okružnom javnom tužilaštvu kažu, da je „Medićeva prijava otišla na proveru u MUP Srbije, odakle povratna informacija još nije stigla“.

U nezavisnom sindikatu za „Borbu“ ističu da su sa ovim slučajem, pored Okružnog i Republičkog javnog tužilaštva, upoz-. nali i Vladu Srbije. Premijer Šainović, Srboljub Vasović i „njihovi“ ministri se, međutim, vele, još uvek ne oglašavaju.