Borba, Dec 20, 1993, page 9
:
3
"BORBA
'PONEDELJAK 20. DECEMBAR 1993.
EX YU
TEMA O KOJOJ SE RASPRAVLJA PODNO TRIGLAVA
Sloveniji prefi bankrot?
Stevan Šićarov dopisnik „Borbe“ iz Ljubljane
Neobičnosti, koje u slovenačkom javnom životu prate sDe što je vezano za finansije i to još od izdvajanja iz bivše jugoslovenske zajednice, opet su se izoštreno pokazale proteh-
lih dana.
Reč je o zaduženosti dežele. Parlamentarni odbor za ekonomiju raspravljao je o zaduženosti slovenačke države, i to iza zatvorenih vrata uz obrazloženje da izbegavanje javnosti nije učinjeno radi prikrivanja cifara, već da se ne bi otkrile slovenačke pregovaračke pozicije oko podele duga bivše SFRJ. Međutim, već narednog dana, na tv Slovenija se u večernjem okruglom stolu pojavljuje gotovo kompletna pregovaračka delegacija i gledateljstvu objašnjava da međunarodne ustanove smatraju kako Slovenija treba da preuzme još 1,2 milijarde dolara neraspoređcnog duga bivše SFRJ, ali da se tome protive banke.
Slučajno ili ne, tek ovakva neuspešna taktiziranja potpuno se uklapaju u situaciju kada je javnost po prvi put ozbiljno upozorena kako Sloveniji preti bankrot. Alarm nije uključio neki neznanac, već Janez Kopač bivši ministar finansija i vodeći stručnjak za finansije u Drnovšekovoj Liberalno-demokratskoj, najjačoj parlamentarnoj stranki.
Glasine o mogućem bankrotu po prvi put pojavilc su se u jeku usvajanja budžeta, kada je vanparlamcntarna stranka Slovcnačka desnica javno izncla tvrdnju kako javni dug iznosi 10 milijardi dolara i da poslc bankrota Slovcnij ncćc prcostati drugi put osim vraćanja u Jugoslaviju. Poznavaoci to nisu Uuzimali za ozbiljno, isto kao ni pretnju ministra finansija Mitje
Gasparija da će podneti ostavku ako poslanici budžetsku konstrukciju volonterski opterete za dodatnih 300 miliona maraka. Smatralo se to uobičajenim „obredom“ u vreme donošenja budžeta. Poslanici su u program troškova iz državne kase uneli i neke nenajavljene stavke, a manjak je popunjen „udaranjem“ novih poreza na alkohol i cigarete. i
Janez Kopač ocenio je da se ljudi koji sede u parlamentu olako, neodgovorno i čak „besmisleno“ odnose prema tako važnim stvarima kao što su državne finansije. Kao primer naveo je da prekrajanjem Gasparijeve budžetske konstrukcije nisu ispoštovane odredbe ugovora sa Svetskom bankom o dobijanju kredita od stotinu miliona dolara, tako da se posle usvajanja budžeta može očekivati da će kredit biti ukinut.
Osim tekućih kretanja, Kopač je još više zbunio slovenačku javnost zapažanjima da je najveći problem Slovenije u kratkovidoj ekonomskoj strategiji, da se svi problemi rešavaju — pravljenjem dugova. Tako je za samo dve godine Slovenija napravila javni dug od 4,3 milijarde dolara, koji iznosi čak 36 odsto bruto društvenog proizvoda, tvrdi Kopač. Za razliku od evropskih zemalja koje iskazuju približno isti takav procenat zaduženja, Slovenija je krenula od — nule. Tempo pravljenja dugova i finansijski tokovi su takvi, upozorio je Kopač, da vode ka bankro-
tu, ili će država povećavati poreze sve dok „poreski obveznici ne polude“.
lako je sintagma o pretećem bankrotu u opticaju više u političkom smislu apostrofiranja latentno kritičkih pojava čije prikrivanje jc u tzv. „državnom interesu“, nesumnjivo je ipak da realne sumnje u mogućnosti otplativosti javnog. duga nimalo nisu bez osnova. Tim pre što sc ne zna tačno koliki je javni dug. Podatak kojim se barata u Sloveniji o 4,3 milijardc dolara datira još iz prošle, 1992. godine, a dobijen jc sračunavanjem preu-
zetog duga inostranstvu od biv- .
še SFRJ, oko 1,8 milijardi dolara, zatim potraživanja slovenačkih preduzeća prema Iraku, Kubi i Angoli, od oko 400 miliona dolara državnim obveznicima
Slovenije, oko 420 miliona ma-:
raka i 980 miliona na ime stare devizne štednjc itd.
U procenu, međutim, nisu uneti ovogodišnji troškovi sanacije bankarskog sistema, koji se procenjuju na više od dve milijarde dolara, niti servisiranje glavnice duga, smatra se da je 300 do 400 miliona dolara. Sve to bi cifru javnog duga približilo sumi od oko 6,7 milijardi dolara i značilo bi da javni dug Slovenije iznosi više od polovine nacionalnog bruto proizvoda. Na to se, naravno, dodaje dodatni deo neraspoređenog druga eks-jugoslovenske federacije, · koji ukupno iznosi oko 4,2 milijarde dolara, a Sloveniji se, kako tvrde ženevski pregovarači Miran Mejak i Franci Gerbec pripisuje više od milijarde dolara. Za „pokrivanje“ tolikog javnog duga kao jedino izvesno rešenje
za sada se nudi ono zbog čega je ~
Slovenija i istupila iz SFRJ, tj. novo zaduživanje u inostranstvu. NA LJUBIJANSKOJ TV
Srpska krajina bez — takozvana
Ljubljana. — Slovenačka srcdstva informisanja su minimalnu pažnju posvetila izborima u Rcpublici Srpska Krajina, uz opštu ocenu da svc što se dešava u Kninu zavisi od Beograda. Indikativno jc, međutim, da jc TV Slovcnija emitovala polusatnu emisiju pod naslovom „Krajina — da li ikad višc Hrvatska?“ u kojoj je predstavljen ekskluzivni materijal koji je novinar Vanja Varđan snimio prilikom višednevnog boravka u Kninu. Kao jedna od retkih stranih ckipa
koja je dobila dozvolu da snima i razgovara sa voditeljima RSK, TV Slovenija je gledateljstvu prikazala drugačiju sliku od uobičajenc u kojoj je pridev „takozvana“ ili „Samozvana“ obavezan za RSK, a krajinski Srbi se prikazuju kao zločinci i zlikovci. Po prvi put će TV Slovenija okrcnula faktografskom stanju stvari, pa jc čak rečeno i da ustanak krajinskih Srba nije bio umišljcni hir, već reakcija na „Tuđmanovu demokratiju“
Б 5
У: о о е “о ~
Janša okrivljuje tužilaštvo: rjubljana. — Ministar odbrane Slovenije Janez Janša okrivio je Javno tužilaštvo iz Maribora da je napravilo opasan presedan kada je posle završetka istrage o 120 tona oružja nađenih na mariborskom aerodromu ustanovilo da Hasan Čengić nije kriv, jer je imao ovlaštenja Alije Izetbegovića.
To bi, smatra Janša, značilo da je Čengić bio ovlašten za promct oružjem u Sloveniji, što je u suprotsnosti sa slovenačkim zakonima, ozbirom da Čengić nije imao nikakvc dozvolc niti potvrdc slovcnač-
kih organa.
Tako su već počele da se obistinjuju predviđanja kako će nalazi tužilaštva izazvati novu, možda još veću aferu od dosadašnje, jcr je posle nekoliko meseci senzacionalnih razotkrivanja tajnih poslova i dokumenata konstatovalo kako „nema podataka ko jc oružjc prodao, ko ga je kupio za BiH, niti ko ga je poslao i timc kršio Rezoluciju UN“. Janša je takođe demantovao da su Izetbcgovićevi prcedstav-
nici tražili da im se oružje vrati.
5.5.
~ ~ • А Drnovšek „na čekanju” kod Сатраје : гјиђјапа. 5тоуепаск! ргепијег Јапег Огпоувек се тога да засека агирц роlovinu januara kako bi se susreo sa italijanskim prcmijerom ampijem. U petak je Drnovšek već bio u Rimu, ali je zvanična poscta italijanskom premijeru odložena na zahtev italijanskih vlasti. Tako sc slovenački premijer susreo sa papom Jovanom Pavlom Drugim, sa kojim se zadržao u petnaestominutnom razgovoru, i sa sekretarom Vatikana Anđelom Soldanom. Kako Javljaju slovenačka sredstva in-"
formisanja, papu je zanimao slovenački stav o ev” za rešenje balkanske krize. Šta je Drnovšcek prene:
se u zvaničnom saopštenju.
)pskoj inicijativi Dnpi, nec navodi 5.5.
MAKEDONSKO-AMERIČKI ODNOS
„Теас мез!" о ћепкомта
Skoplje. — Komandant Unprofora u Makedoniji, brigadni general Tomsen je demantovao vest da su američki tenkovi „šerman“, prefarbani belom bojom, istovareni u Makedoniji. On je rekao da je reč o „trač-vesti“, koja unosi nespokojstvo među stanovništvom i kvari dobre odnose između jedinica Unprofora i makedonskih žitelja.
Makedonski ministar spoljnih poslova Stevo Crvenkovski, koji boravi u Vašingtonu, susreo se sa amcričkim državnim sckretarom Vorenom Kristoferom i u.škrtoj izjavi za štampu je samo rekao da je bilo reči o međusobnim odnosima, o ckonomskoj pomoći Makedoniji, kao i o stanju u rcpionu.
Prema podsckretaru u prčkom Ministarstvu spoljnih poslova Jorgosu Papandreu, amcrička administracija — 5е „obavezala da izvrši pritisak na Makedoniju da napusti ncpopustljivi stav i da je u tom smislu i protckao susrct Kristofer Crvcnkovski“. Takođc iz grčkih izvora potiču i vcsti da je uspostavljanjc amcričko-makedonskih diplomatskih odnosa ostavljeno za bolja vremena, dok u makedonskim glasilima provcjava nada da bi se moglo dogoditi uskoro. Tako „Nova Makedonija“ prenosi pisanje „Vašington tajmsa“ prema komc bi uspostavljanje diplomatskih odnosa i davanje Makcdoniji statusa najpovlašćenije nacije za makcdonski izvoz „dalo brze stabilizacione efekte u Makedoniji“.
D. Nikolic
Mtina nece priznafi BJRM
SOLUN. — Generalni sel:retar, vladajuće grčke Socijalističke partije Akis Cohacopulos izjavio je u intervjuu Makedonskoj novinskoj agenciji (MPA) sa sedištem u Solunu da ništa nije izgubljeno u pogledu spora oko imena Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije (BJRM). Grčka vlada namerava da za-
panju u cilju promene atmosfere nametnute time što su BJRM priznale gotovo sve članice Evropske unije. Cohacopulos je is- · takao da se to dogodilo zbog pomirljive politike prethodne vlade i dodao da nova socijalistička vlada nikada neće priznati svog severnog suseda pod tim ime-
pone novu međunarodnu kam- nom.
Na osnovu člana 7. i 26. Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine (SI. glasnik RS br. 48/91 i 75/91) čl. 20. Zakona o hartijama od vrednosti ( SI. list SFRJ br. 64/88) čl. 27. Statuta "Jugofrigo invest-export" dd, Beograd Majke Jevrosime 19, na Skupštini održanoj dana 13. 12. 1993. godine, doneta je
ODLUKA
O izdavanju i prodaji deonica radi prodaje preostalog dela društvenog kapitala
Član 1. Društvo izdaje i prodaje 1.974 deonica u ukupnoj nominalnoj vrednosti od 1.974.000.000.000.- dinara što čini 100% vrednosti preostalog dela društvenog kapitala.
Nominalna vrednost jedne deonice iznosi 1.000.000.000.dinara. Deonice su označene kao serija "D". Član 2. Društvo organizuje prodaju deonica u prvom krugu 20. i 21. decembra 1993. godine, au drugom krugu 24.i 25. decembra 1993. godine. Prodaja deonica vršiće se u prostorijama "Jugofrigo
invest-export" dd, Beograd, M. Jevrosime 19, u vremenu od 8 do 15 časova.
Član 3. Deonice se prodaju bez popusta.
PREDSEDNIK SKUPŠTINE 'JUGOFRIGO" DD
Na osnovu člana 14. Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine i čl. 12 Odluke o izdavanju i prodaji deonica radi prodaje preostalog dela društvenog kapitala na Skupštini održanoj dana 13. 12. 1993. godine "Jugofrigo invest-export" dd, Beograd, Majke Jevrosime 19, doneta je odluka za
JAVNI POZIV
Za upis i otkup deonica radi prodaje preostalog dela društvenog kapitala
1. "Jugofrigoinvest-export" dd, Beograd, M. Jevrosime 19, izdaje deonice radi prodaje druStvenog kapitala u iznosu od 1.974.000.000.000.- dinara što predstavlja 100% preostalog društvenog kapitala.
. 2."Jugofrigoinvest-export" dd, Beograd, M. Jevrosime 19, izdaje ukupno 1.974 deonica pojedinačne nominalne vrednosti od 1.000.000.000.- dinara.
4. Prvi krug upisa i prodaje obaviće se 20. i 21. decembra 1993. godine a drugi krug 24. i 25. decembra 1993. godine.
5. Upisane deonice se uplaćuju u roku od 7 dana od dana upisa. 6. Upis ı prodaja deonica vršiće se u prostorijama
"Jugofrigo invest-export" dd, Beograd, M. Jevrosime 19, u vremenu od 8-15 časova.
Bliže informacije mogu se dobiti na telefon 011/333-559.
PREDSEDNIK SKUPŠTINE
'JUGOFRIGO" DD
ЛАКОМ
ЕХРОАТ-МРОАТ
ОРА(ЈАС! ТОКА! 5 ВОЈА PROFILI I FITING
РМ
Tel: 015/77799 33791