Borba, Jan 28, 1994, page 16
БОРБА ПЕТАК 28. ЈАНУАР 1994.
|УДРУГИ ПИШУ ПЕРА
ДР ЈУРЕ РАДИЋ, ПРЕДСТОЈНИК УРЕДА ПРЕДСЈЕДНИКА. РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ Уреди у Загребу и Београду бит ће амбасаде
Хрватскогјугостовенска декларација је први документ У XOме вођство југоставије легитимно воуство Србије потписује признање хрватске државе
Др. Јури Радићу, предстојнику Уреда Предсједника Републике Хрватске, познате су све тајне дугих и напорних разговора који се воде како на домаћој тако и на међународној сцени о успостави мира или наставка рата на просторима бивше Југославије. Дио онога што се догодило у Женеви око потписивања _ хрватско-југославенске декларације, како је настала, што значи, те у којем ће смјеру тећи будући политички односи између Хрватске и Србије изнио је у разговору за наш тједник.
Што би био дјелокруг рада уреда СРЈ у Загребу односно уреда Републике Хрватске у Београду:
— Дјелокруг рада тек ће се разрадити у припреми њихова отварања. У сваком случају, хрватски уред бит ће мјесто за контакте понајприје с државним тијелима СР Југославије, али једнако тако мјесто преко којег ће са својом домовином моћи контактирати хрватски грађани који још живе у СР Југославији. Дакле, то је почетна фаза у развоју будућих амбасада. Значи ли то да ће услиједити међусобно признање и ус-
постава дипломатских одно-
ca?
— Сви ови разговори и сви ови контакти имају смисла тек ако су обје стране спремне на успоставу дипломатских односа, а успостава дипломатских односа може доћи тек нања. Више пута истакнули смо да је то данас стратешки интерес хрватске државе.
Због чега је Хрватска пристала потписати једну такву декларацију с непријатељем који је извршио агресију на њу и на њезин народ и још држи под окупацијом четвртину њезина територија7
— Хрватска није пристала него је она на неки начин потакнула нормализацију односа, пут према завршетку рата, према признању хрватске. државе од стране агресора, јер ће тим чином агресор признати да се мора повући с тих подручја, ако тамо још има својих постојби, те признати да је проблем Срба у Хрватској проблем хрватске државе.
Милошевић је рекао да је то проблем „Крајине“ и Хрватске, Јарчевић каже да је декларацију потписала Хрватска у својим садашњим границама и да се то њих не тиче7
— Наравно да има различитих изјава, поготову од појединаца који ће чином признања Хрватске и успоставом њезина пуног суверенитета изгубити неке своје садашње, рекао бих, квазипозиције, а напосе од оних који су самозвани вође тих самопроглашених парадржавних творевина унутар
Хрватске. У сваком случају, овдје је ријеч о ономе што пише у заједничкој изјави, а она почиње ријечима „Република Хрватска“, дакле хрватска
~
Ен
6
држава, и „Савезна Република Југославија“. Ово је први документ у којему водство Југославије, легитимно водство Србије, потписује признање хрватске државе. Потписује документ, не како они често говоре, с „бившом југославенском републиком Хрватском“, него с међународно признатом
· хрватском државом. Управо је
у томе величина овог документа. А по чему је тај документ лош за Србијуг
— Не бих рекао да је лош за Србију. Желим вјеровати да је тај документ добар и за Србију и за Хрватску. Јер и Србији мора коначан циљ бити успостава мира на овим просторима, и то је један од елемената; они га свјесно потписују својом во-
поразум добар за о др Јуре Радић
е стране:
Србија није побиједила у рату јер није остварила ниједан од «својих великосрпских : циљева, % дефинираних много прије, и потписивање овег споразума није диоба на побједнике и поражене
љом, а не под неким притисцима, јер је и за њих један од корака изласка из рата у којем и они, сигурно је, имају врло тешких посљедица.
Ваши критичари рекли би да је посве природна српска тежња да изађу из рата када су побиједили и освојили нове територије2
— Србија није побиједила у рату јер није остварила ни један од својих великосрпских циљева, дефинираних много прије, и потписивање овог споразума није диоба на побједнике и поражене. За нас је основни циљ настојање да се успостави праведан мир. При томе су за нас најбитнија два елемента: прво, да Хрватска остане у својим међународно признатим границама, до краја, до задње стопе хрватскога простора, и друго, да то постигнемо _ чувајући — сваки
_ хрватски живот. Овај је доку-
мент на тој линији и зато сви
критичари који су усмјерени ·
против њега немају право. Предсједник Туђман изјавио је да ова- декларација
значи југославенско призна-
ње међународно признатих граница Републике Хрватске, међутим тога у документу нигдје нема2
— То је у овом документу имплицитно речено барем у три чињенице. Прво, у њему пише „Република Хрватска“: У свим међународним актима свакому је потпуно јасно што је то Република Хрватска. Дакле, то је држава онаква какву "је до сада признало више од сто држава и каква је као чланица Уједињених народа. То је прва чињеница. Друга је чињеница позивање на Повељу УН и документе КЕБС-а, који предвиђају признање граница онаквих какве су међународно признате и стечене, те немијешање у унутарње послове друге државе. Дакле, овај документ у себи носи више од тога што критичари истичу као некакву евентуалну негативност.
Може ли се говорити и о другим добицима које доноси декларација; Рецимо, 0 господарском у односу на еуропске партнере2
— Господарски добитак за Хрватску може бити везан за успоставу мира у Хрватскоји у сусједној држави Босни и Херцеговини: Овај је документ на линији успоставе мира, па је онда тиме и на линији обнове и јачања господарства. Наше је господарство усмјерено према Еуропи, према Западу, а западни капитал доћи ће када му се зајамчи стабилност. A такво јамство бит ће успостава стабилних, дакле никако непријатељских, него барем подношљивих – односа Хрватске и Србије. Тај је документ и добар темељ за почетак отварања ауто-цесте, жељезничких _ пруга, нафтовода, електровода итд. Дакле, све то скупа носи у себи доста важне сегменте на којима можемо темељити и будући господарски развој.
Све то лијепо звучи, али с
обзиром на то да нема конкретних помака у том погледу, што бисте поручили бројним критичарима који мисле да се проблем УНПА подручја не може ријешити друкчије него војног — Ми чврсто вјерујемо да се може друкчије ријешити и баш зато што желимо сачувати сваки хрватски живот, желимо проблем ријешити мирним путем. Но ако би се догодило да будемо у криву, никада није касно за ту опцију коју ти критичари заговарају као једину, а она има своју превелику цијену у људским животима. Ради тога да се сачува сваки, макар један једини људски живот, исплати се ићи на све могуће преговоре, исплати се потписати све могуће декларације и покушати пронаћи рјешење мирним путем. Марко Баришић
између“
ОТВОРЕНО ПИСМО ПРЕДСЕДНИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Забрињавајуће размере
криминала у Србији __
Господине Председниче, Криминал у Србији је до-
стигао забрињавајуће раз-
мере. Број убистава и пљачки је све већи и већи. Просечни становник Србије данас, осим свакодневне борбе за парче хлеба, мора да страхује и за оно мало преостале имовине, чак и за голи живот.
Ово отворено писмо које Вам упућујемо је циркулисало међу преко 1000 српских · интелектуалаца
- који се налазе на водећим
светским универзитетима и научним институтима у САД, Западној Европи, Аустралији и Јапану.
Оно што нас највише забрињава је то да до сада ни Ви, ни Влада Србије нисте предузели, нити показујете намеру да предузмете енергичне мере које су у овакBOJ ситуаицји неопходно потребне, логичне и оправ-
· дане. Међу Србима у инос-
транству се ствара утисак да се такво стање прећутно толерише што доприноси великом рушењу угледа
Ваше администрације и по-
верења у њено вођство. Посебно забрињавајуће је да исти такав утисак расте у
__ јавности земаља у којима
живимо, чиме се још више продубљује неповерење и ствара врло негативни лик целокупног карактера српског живља. Нас то дубоко погађа јер ми себе сматрамо часним људима који су потомци часног народа и својим примерима се веома трудимо да то у овим тешким временима и покажемо.
Повод за ово писмо је недавни срамни догађај пљачка и убиство академика Ђура Курепе. Захтевамо
да употребите Ваш аутори--
тет и учините све да се злочинци који су опљачкали и убили академика Ђура Курепу открију и примерно казне. На тај начин бисте показали да имате озбиљне намере да се порасту криминала супротставите, што је дужност сваке легалне власти у свакој земљи у свету. Ђорђе Томашевић University od Michigan USA
(Следе потписи још 22 српска интелектуалца из САД, Француске, Канаде, Аустралије и Швајцарске)
„БЕЗ ЗУБА ЗБОГ МАРАКА“ („БОРБА“, 19.1.'94.)
Путници
кукавице
Господо, грађани, путници, Срби!
· У „Борби“ сам прочитао текст о догађају који се десио 13.01.1994. у аутобусу »Ниш-Екпсреса“, а на аутобуској станици у Беогарду, када су кондуктер и возач из дотичног аутобуса насрнули на војника.
Као прво, осуђујем све путнике у аутобусу што нису устали у одбрану војника и супротставили се разбојницима. Господо путници, зар сте сви били толике кукавице. Зашто нисте помислили да би тај војник могао да буде и ваш син,
или брат, комшија, познаникг2 Да ли се можда поносите вашим кукавичлуком2 Верујете ли можда да се о овом случају сада врше некакве истражне радње2 Па коме ви верујете2
Није то једини случај. Догађају се сличне ствари широм земље па и овде, у Бору. И возачи „нашег“ превозника пљачкају своје путникивс, уз благослов свог директора, који је, додуше, недавно смењен, а са њима и још неколико ру-
__ководилаца. Чврсто стојим иза овога што пишем јер то зна цео Бор.
Питам вас господо зашто нисте осујетили те разбојнике нишког превозника, иако их, изгледа, штити закон2 Да ли сте заиста небески народ, или сте на земљи само астрална пројекција оних са неба2 Ово вам поручује отац који тренутно има два сина војника. А. Хорти
Бор
„БЕЗ ЗУБА ЗБОГ МАРАКА" („БОРБА 19.194.)
Србијанска 1001 ноћ
Одбор за одбрану аутономије универзитета прети биолошким нестанком универзитетских сарадни_ ка. Симптоматично је да се оваква претња упућује баш у тренутку кад почиње при_мена економског програма, који ће нас најзад извући из економске кризе. Унраво када је свима јансо да санкције само што нису укинуте. Осим тога, чак и ако останемо под ембаргом, за опстнак свих нас јамчи федерација, која ће, ја сам дубоко убеђен, испунити доследно своје преузете обавезе. Штета је само што управо код најинтересантнијег места (мислим, код укидања санкција) одговорни другови прекину причу. Што је најгоре, за разлику од Шехерезаде, увек забораве где су стали.
Али вратимо се универзитетским сарадницима и другим евентуалним грађанима кои се жале на беду (сви који гледају РТС знају да САД имају више сиромашних него Србија становника!). За разлику од Шехерезадиног Синдбада, брод Србија плови сигурно и доследно у зацртаном правцу. И управо у вези са њеним мореповцем пада ми на памет колико смо ми у суштини супериорни над тим левантинским врдаламама. Не би дотична госпођица (Шехерезада) могла бити код нас ни асистент, а камоли професор. Но, све то, наравно, нема везе са нама и пашим универзитетским суграђанима. осим што су, заиста, изабрали најподлији тренутак — пред заустављање инфлације и предузимања других ефикасних и спасонобних мера. И то таман када смо се сви навикли да не једемо! ~
Милан Овснштанин
Земун на