Borba, Feb 02, 1994, page 7
певана питања
BORBA SREDA 2. FEBRUAR 1994.
UZ POMOĆ IZRAELA
Šlovaci prepravljaju
||
Bratislava (Rojter). — Slovačka i Izracl otpočcli su razgovore o prcpravci ruskih borbenih aviona „mig 29“ kako bi ih načinili kompatibilnim sa vazdušnim snagama severnoatlantskog vojnog saveza (NATO), izjavio je slovački ministar inostranih poslova Jozef Moravčik.
Moravčik, koji je u Izraelu boravio prošlog meseca nije otkrio detalje iz razgovora o saradnji na vojnom planu. Zapadne diplomate, međutim, navode da je Slovačka zainteresovana da im Izrael u postojeće avione „mig 29“ uvede kompjutersku 1 drugu opremu po zapadnim standardima. Slovačka je prošlog meseca, u okviru 179 miliona dolara vrednog posla „oružje za dug“ iz Rusije nabavila još pet aviona „mig 29“. Kao i druge zemlje bivšeg Varšavskog pakta koje žele da postanu članice NATO, ova zemlja raspolaže sovjetskom vojnom opremom koja se ne uklapa u zapadni sistem naoružanja, pa može predstavljati prepreku za integraciju u zapadnu vojnu alijansu.
Stručnjaci navode da su dve istočnoevropske zemlje, Rumunija i Češka već otpočele „osavremenjivanje“ SvOje ratne avijacije. Rumuni aviona „mig 21“, a Česi „L-39% 1 =59%
DVA KANDIDATA ZA PREUZIMANJE DRŽAVNOG KORMILA FIN
Predsednil
Ви 7
SKE DRŽAVE
ртедо
U prvom Ктиди glasanja (16. Januara) poznati diplomata Marti Ahtisari i ministar odbrane Elizabet Ren eliminisali su devetoricu pretendenata, ali nisu uspeli da osvoje 50 odsto potrebnih glasova
Helsinki. — Za prcuzimanjc državnog kormila u EFinskoj nadmcćc sc u ovom trcnutku dva kandidata, oba viđena kao ličnosti sposobnc da udahnu svež dah u politički život zemljc. Reč je o sadašnjem ministru odbranc Elizabet Ren, kandidatu male Švedske narodnc parlijc, i Martiju Ahtisariju, poznatom diplomati i prcdstavniku opozicione Socijaldemokratskc partije. Ko će od njih dvojc postati prva ličnost zemlje odlučićc birači u nedelju, u drugom krugu
| predsedničkih izbora u Finskoj.
Njih dvoje su climinisali dc-
_ vet ostalih kandidata u prvom
krugu glasanja 16. januara, ali nisu uspeli da osvoje 50 odsto glasova potrcbnih za pobcdu. Kome to uspe u drugom krugu glavni ciljevi će mu biti stabilizacija bezbednosti zemljc u Evropi posle hladnog rata i izvlačenje Finske iz najdubljc ckonomske „letargije“ od dobijanja nezavisnosti od Rusije 1917. godine. A, predsednik u Finskoj te ciljeve može da ostvari, jer ima ogromna ovlašćenja, kaže komentator vodećoeg lista „Hclsingin sangmat“ Risto Vimonen, prenosi Rojter.
Popularna g-da Ren
Ahtisari (56), bivši gcncralni podsekretar Ujedinjenih nacija, sa ne baš mnogo iskustva u domaćoj politici, prošao je uspešno
Jedina zena minisfar odbrane svetlu: Flizabe? Ren
prvi krug glasanja. Ali, svctla političkc pozornicc su VIŠĆ upcrena na Elizabct Ren (50) koju nc mali broj političkih analitičara sada smatra favoritom u ovoj (ге! пдуоје.
Popularnost gospodc Кеп је и stalnom usponu, naročito mcđu ženama i omladinom, dok Ahtisarija uglavnom podržavaju tradicionalno opredcljcni socijaldcmokratski birači. Njcgovih 25,9 odsto glasova u prvom krugu približno odgovaraju ı nivou po-
pularnosti njegove partije, dok podrška 22 odsto birača Elizabcti Ren dalcko nadmašuje simpatijec koje narod paji prema njenoj partiji, malo uticajnoj u koalicionoj vladi. U stvari, Švedska narodna partija uživa podršku švedske nacionalnc manjinc u Finskoj (oko šcst odsto od ukupnog stanovništva), ali gospođa Ren očigledno ubira glasovc širom zemljc. Prema poslednjoj ankcti, objavljenoj tokom vikcnda, Elizabet Ren sada podržava 53 odsto izbornog tcla, a Ahtisarija 47 odsto.
„Mislim da ljudi oscćaju da jc ona u izrazitoj opoziciji svemu što Jc tipično za politiku „ckipc starih momaka“ i uopšte za „sta-
_ rovrcmsku“ političku kulturu“,
izjavio jc za MRojtcr profesor političkih nauka na Helsinškom univcrzitetu Tuomo Martikainen. „Ona razgovara sa običnim ljudima kao što oni mcdu sobom razgovaraju i mislim da ostavlja utisak da jc „jedna od nas“. а
Мом! Пр рој сата
Analitičari kažu da Rcn i Ahtisari prcdstavljaju novi tip polit:ćara na finskoj sccni: „drukčijcg su soja“ i dolazc iz srcdinc koja nc pripada „krugovima moći“. Imaju sličnc pogledc u spoljnopolitičkom domcnu, koji jc prioritctna odgovornost prcdscdnika. Između ostalog, obojc su za pri-
druživanjc Finskc Evropskoj uniji. Međutim, razlikuju se u oblasti privrcdc, sada najvećoj glavobolji zemlje u kojoj je nezaposlcnost dostigla gotovo 28 proccnata, sa 4, koliko je iznosila u vromc ckonomskog buma osamdoesctih godina. HRcn је sklona oštrom krcsanju troškova da bi sc dug držao pod kontrolom, dok jc Ahtisari za ckonomsku stimulaciju kako bi sc doprinclo izvlačenje Finskc iz TCCCSIJC.
„Ja sam za humaniji pristup privrednim problemima“, izjavio Je Ahtisari za Rojtcr. „Suvišc patnjc sam vidco u ovom društvu. Sasvim otvorcno FOVOTrOĆI, ja predstavljam promcnu. Ona (Есп) пе“.
Gospođa Реп Кахе да !теђа da prođe dvc tri godinc da bi sc vidcli znaci poboljšanja ckonomskc situacijc poslc dcprcsijc i ne namcrava da odstupi od dosadašnjc privrcdnc ~ politikc. Ona, kao svoj glavni cilj, ističc želju da ujcdini Fincc i pruži im nadu u budućnost:
Dobri poznavaoci Finskc kažu da ličnost iı „Imidž“ mogu da odigraju prcsudnu ulogu u zasad ncizvesnim prvim izborima prcdsednika rcpublikc po sistcmu jcdan čovek jedan glas. Pobednik ćc ući u predscdničku palatu kad iz nje 1. marta izađc 70-godišnji Mauno Koivisto posic dva šestogodišnja mandata.
PREDSEDNIK VENECUELE ODREDIO NOVU VLADU
Kabinet profesionalaca
Karakas. — Novi predsednik Venecuele Rafael Kaldera koji će danas zvanično preuzeti dužnost — odlučio se za politički nezavisnu vladu, sastavljenu od „dokazanih profesionalaca”. — ekonomista, biznismena i diplomata, koji bi trebalo da mu pomognu da zemlju, velikog izvoznika nafte, izvuče iz finansijske i socijalne krize. Sedamdesetogodišnji predsednik uzeo je u novi kabinet samo šest ministara iz redova Po-
Politika stezanja kaiša: Predsednik Kaldera
kreta konvergencije, alijansc malih partija leve i desne orijentacije, koje su mu obezbedilc pobedu na predsedničkim izborima 5. decembra. Međutim, Pokret konvergencije nije dobio većinu u Kongresu, pa Kaldcra mora tražiti podršku u protivničkom taboru.
U vladi, koja ima 24 člana, 15.
resornih ministara i 9 bez portfelja, ključni čovck će biti Asdrubal Baptista, bivši profesor sa Harvarda, zadužen za rcformu ekonomije. Veoma zavisna od cena nafte, koje su u padu, Venecuela mora primeniti politiku „stezanja kaiša“, što ncće
biti lako s obzirom na rccosiju i činjenicu da 40 odsto stanovništva ŽIVI u siromaštvu.
Za ministra inostranih poslova Kaldera jc imcnovao Migela Bureli Givasa bivšeg ambasadora u SAD, koji jc bio prcdviđcn za funkciju novog gcncralnog sckretara Organizacije amcričkih država, a za ministra unutrašnjih poslova Romona Eskovara Salona već odrcđenog za glavnog tužioca međunarodnog suda za ratnc zločinc u bivšoj Jugoslaviji, sa scdištom u Hagu.
Za ministra odbrane imcnovan jc goncral Rafael Montero Revete
Rasni konj uzdrmao ујадо
Tegusicalpa (Rojtcr) — Jedan rasni konj, po imcnu „Temblor“, zapretio jc da
uzdrma novu vladu Hondurasa.
Samo pet dana pošto je preuzeo dužnost predsednika Republike i obećao „moralnu revoluciju“, Karlos Rboerto Rcina je sam „probušio balon“ prihvatajući „Temblora“, čistokrvno grlo vredno 20.000 dolara, kao poklon od grupc
rančera i zemljoposednika.
Štampa i radio -stanice su događaj ispratile mnogim kritikama na račun Reine, advokata koji je preuzeo dužnost predsednika prošlog četvrtka.
Reina je pobedio na izborima prošlog novembra zahvaljujući povcrcnju
glasača, koje su mu ukazali zbog njegovih obećanja da će sc boriti protiv siromaštva i da će očistiti vladu od korupcija.
Ramon Vileda, ministar za prirodnc rcsursc, izjavio jc da bi Icina uvrcdio rančere i zemljoposednikc da je odbio poklonjenog konja. Međutim, dodao jc, Кејпа се, možda, zbog kritikc dati konja nckoj javnoj službi.
Poginulo 16 ljudi na mifingu u Nikaragvi
Managva, (Rojter). — U oružanom okršaju trupa nikaragvanske armije i pobunjenika desničarske orijentacije u blizini granice sa Hondurasom 16 ljudi je
-izgubilo život.
Do okršaja je došlo u nedelju
u blizini grada Kvilali, kada je
мојзка _ параја pobunjenike
okupljene na mitingu na kome
je trebalo da govori njihov vođa
11056 Апће! Тајахега, zvani „Šaal“. Pobunjenici su došli iz Hondurasa na poziv Talavera, bivšeg komandanta „kontraša“, koji su osamdesetih godina rmratovali protiv sandinista.
Nezadovoljni što predsednica Nikaragve Violeta Čamoro nije ispunila obećanja о davanju zemlje i posla bivšim gerilcima, učesnicima gradanskog rata, desničari su se ponovo okupili i digli na oružje. Međutim, pro-
šlog oktobra su pod pritiskom vojske prešli u Honduras.
Talavera nije viđen na mitingu, ali je jedan njcgov brat ranjen prilikom okršaja sa VOJskom. On je došao u konflikt sa vlastima u Nikaragvi prošlog avpusta kada je kidnapovao 30 članova mirovne misije, mcđu kojima dvojicu sandinističkih poslanika, koji su došli u njegov kamp sa zahtcvom da položi oružje.
UČEŠĆE SNAGA SAD U MIROVNIM OPERACIJAMA UN
Ком fr 1,2 тије
Vašington. — Administracija Bila Klintona uputila je Kongresu zahtcv za dodatnih milijardu i 200 miliona dolara za finansiranje mirovnih opcracija Ujedinjcnih nacija. Radi sc o sumi koja jc, prcma proccni Pcntapona, ncophodna da sc finansiraju troškovi opcraicjc u Somaliji do njenog kraja poslcdnjcg dana marta ovc gordlinc, kao i za pokrivanjc troškova u vojnim bazama i pogonima Pcntagona u SAID) angažovanim u slanju ckspcdicionog korpusa u okviru mirovnih snaga UN u Somaliji.
Kako prcnosc novinskc agcncijc, porcd opcracijc u Somaliji, атемске уојпс зпарс апрахомаnc su u humanitarnim Ictovima nad Bosnom, u sastavu SaVCZ-,
“ee e <
121 [05 зееје сојага
ničkc flote u Jadranu ı u kopncnim opcracijama u Makcdoniji. Prema rečima prcdscdnika Potkomiteta za odbranu Prcdstavničkog doma Kongrcsa Džona Marta predlog ćc u Kongres ići u pakctu sa zahtcvom Klintona za pomoć postradalim od zcmljotrcesa u Kaliforniji i ima меке запзе да биде цзуојеп. Lidcr manjinc u Scnatu Bob Dol, međutim, zahtcva da ova dva računa budu razdvojcna, odnosno da sc plaćanjc za miгоупс орегасјје гагпига и Копtckstu šire diskusije o budućem amcričkom učešću u mirovnim misijama uopštc. Tim pre 510 је u budžctu za ovu godinu već predviđena suma od 481 milion dolara za finansiranje mirovnih opcracija. i e
TVRDNJE NEMAČKOG ISTORIČARA BARINGA
Brant hteo dua se ubije
Bon (Tanjug). — Prc ncgo što je podnco ostavku na položaj kancelara maja 1947. godinc, Vili Brant htco je da izvrši samoubistvo — tvrdi nemački istoričar Arnulf Baring.
U intervjuu ncdcljniku „Špigl“ Baring, koji je svojevremeno napisao, knjigu o Brantovoj ostavci, tvrdi da je Brant bio napisao oproštajno pismo porodici u kome je obrazložio zašto sebi treba da oduzmc život. To pismo Brant je, međutim, uništio. Baring zatim tvrdi da. mu je Brant, u dva navrata, pričao kako su se oko njega „plele mreže“ s pričama „o vezama sa mnogobrojnim ženama“, novinarkama i drugim. Obaveštajna služba je tada sakupila „zbirnu listu od desetak žena“ sa kojima je Brant, navodno imao tajnc ljubavne odnose. Tu listu je sačinio tadašnji šef kabineta ministra unutrašnjih poslova Hansa Ditriha Genšera. l
Brantov prijatelj Vener, inače strogi puritanac, navodno je tvrdi istoričar — upozorio Branta da mora sam da se brani ako „Kampanja sa pričama o ženama“ bude dospela u „Bild cajtung" i druge listove. Brant je tada imao 68 godina i bio je potišten
tvrđenjem „o ženama“.