Borba, Mar 12, 1994, page 13

lee

Vil

i bi stranku, gubi posao ı ugrožava cgzistenciju. Na drugoj strani su disidenti koji SVOju snagu crpu Iz svoJc ličnosti, a ne IZ OTEanizacije. Ličnost je nepoznanica. Il tu ima mistifikovanja uloge pojedinca, morala, moralnog odnosa i moralnog prava da imaš svoje mišljenje. To postaje svcta krava. Naravno da svako ima pravo na SVOJC manjinsko mišljenje. U disidentskoj tradiciji noguje se kult manjinskc ličnosti. Što jc manji u broju, (0 је istina višć na tvojoj strani, što je protivnik brojniji, utoliko si ti hrabriji. Ali, to nije stvar stranaka. Njih intcresujc politički rezon, onaj koji sc možc uopštiti, što pomažc da sc artikulišu zahtcvi ljudi kojc ta stranka zastupa i sposobnost da uvcri druge u ispravnost svojih ciljeva“ — razmišlja Dinđić, povodom ulaska dvojice članova njegovc strankc u prcgovorc s mandatarom za sastav vlade, a zatim i ulaska u vladu.

_ Političke strankc u Srbiji nastale kao fluidnc organizacije, ncstabilnog čalanstva, promcnljivc idcologijc, ncestalnih na-

DEBELA ŽICA NELOGIČNOSTI

Da bi se odjednom podiglo jato od šest borbenih aviona i poletelo u onako rizičan poduhvat — to mora da odluči neko sa visoke vojne osmatračnice. Postoje tvrdnje da iza svega stoji paljanski generalitet sa Ratkom Mladićem na čelu, a pod-

čela, po svemu sudeći, ukoliko imaju 02biljnu namcru da opstanu, moraćc da po disciplini počnu da liče pomalo na komunističke organizacijc. Ili, ako im sc višc dopada, da poštuju zakonc partijskc „oligarhizacije“ Mihelsa i Parcta. Po društvo iz toga ne moraju proistcći nikakvc dobrc posledice, kao što vcrovatno i ncćc, а се stranke morati da aktiviraju nckc svojc odbrambene mehanizmc. Još, naravno, postoji i pitanje da li onc imaju članstvo koje želi da ih sledi u tomc. Ukoliko, onc budu imale ideologiju kojc članstvo budc želelo i ciljeve prihvatljivc za njcga i birače, utoliko ćc oni zancmariti i otrpcti ncdemokratske tcndencijc.

Predsednik Narodnc scljačkc strankc Dragan Veselinov sredinom prošic godinc

' prognozirao je da se privodi kraj OpoZiciO-

nom talasu koji je.on nazvao nacionalističkim, te da se možc očekivati potpuno drugačije strukturiranje opozicije. Ta prognoza komplementarna je izjavama nckih odgovornih političkih ljudi da su svi dosadašnji izbori još uvek samo prctkvalifikacijc za prave višepartijske izbore koji ćc biti održani onog trenutka kada bude stvoren definitivni državni okvir Srbije, odnosno „srpskog pitanja“. U tom slučaju, možc sc očekivati potpuno ne samo novo prestruktutiranje opozicije, ncgo 1 celc, partijskc scene.

EEEE"

vić ostaje zagonetno diskretan. „Ja imam pravo da govorim samo o svom predsjedniku, jer ne želim da prelazim granice“. ”

Pitanje autorstva ostaje, dakle, otvorecno, mada se može sa dosta sigurnosti pretpostaviti da predsjednik Bulatović nije odigrao partiju sa hercegovačkom završnicom bez konsultovanja sa zvaničnim BHeogradom. Ako bismo željeli da još povećamo postotak tačnosti procjene, morali bismo konstatovati da Bulatović sigurno nijc donio odluku, pa joj provjeravao kvalitet u srpskoj i saveznoj prestonici, već je, na određen način, primoran da otvori probicm ujedinjenja Hercegovine sa Crnom Gorom. Ovakav zaključak nameće sc 17 пајтапје dva razloga: prvi, u politici crnogorskog državnog vrha i vladajuće partijc nijc do sada bilo niti jedne naznake da Crnu Goru treba teritorijalno širiti, i drugi, pripajanjc Hercegovine išlo bi više na štetu nego na korist vladajućoj partiji, kojoj je Bulatović na čelu. Naime, etnički čisto biračko tijclo sa pripojene Tcritorije ojačalo bi vcoma srpski blok, a oslabilo partiju koja dcklara:ivno drži da je građanska i umjereno zrnogorska. Bulatović, dakle, žrtvuje DPS radi viših ciljeva, ali, ako slijcedimo ovakav kauzalitet, on time žrtvujc i samog scbc, ukoliko želi da ostanc dosljedan. Uostalom, i bez toga akcije bi mu mogle pasti onog trenutka kada se neko prisjoeti šta jc, svojevremeno, radio u Hagu.

Namjera onoga ko jc procijenio da bi bilo zgodno da Crna Gora produži svoju granicu sa Hrvatima, ne mora, dodušc, biti potaknuta zlom mišlju, gledano, naravno, iz perspektive srpskog integralističkog projekta. Iz perspcktivc Crnogoraca koji drže do svoje nacionalne posebnosti i onih njenih građana koji bi da Crnu Goru sačuvaju kao oazu civilnog društva, prisajcdinjenje Hercegovine nc može da liči ni na šta drugo nego na sondiranje tcrcna za njeno trajno uvlačenje u srpsku nacionalnu državu. unitarnop tipa. Jer kada bi jcdnom Hercegovina postala sastavni dio Crne Gore, bio bi to jedan razlog manjc da Crna Gora bude „ravnopravna fedcralna jedinica“. Zato jc i prirodno što su sc idcji

___O prisajcdinjenju obradovali baš srpski ra| 0i ali 0 Grnoj'GGri2 пас а ви! e

КУ плу У) & пећ 2 !

Stipe Sikavica

Ф- ni osmog dana nakon što sc ocliprala drama na banjalučkom ncbu (sreda, čas ispisivanja ovih redaka) domaća javnost nc zna ni kojc su Ictclicc oborcnc, ni čije su, ni odakle, sa kakvim zadatkom i po čijem su naredcnju polctclc. Ustvari, svc sc zna i ništa sc nc zna, jer sc u njoj sav život višc ili manjc odvija Као ц Какуот ргапртјојезкпот (сати.

Васе да је Srpski pokrct obnovc tu ncgdce našao osnovni motiv, te sec onako oštrim tonom obratio” Gcncralštabu Vojskc Jugoslavije sa zahtevom da sc konač-

i no razjasni misterija oborenih aviona od

28. februara. A nijc da sc Gcencralštab ор-

i lušio. Javio sc on istog dana kad sc nc-

sreća i dogodila; javio sc šturim SaOpštc-

| njem, nešto u smislu kako Vojska Jugoslavije s tim nema ama baš nikakvc vcze.

Od svega sc, jednom suvom rcčcnicom izgovorcnom prvog marta u Mcđu-

jj narodnom prcs ccntru da „nijedan važ-

duhoplov- Vojskc Jugoslavijc nijc prclcteo granicc SR Jugoslavije punc dvc godinc“, ogradio i aktucini prcdscdnik trcćc Jugoslavije i nominalni vrhovni koman-

| dant oružanc silc savezne državc Zoran

Lilić.

U nedostatku valjanih informacija prcovlađuju prctpostavke od kojih nckc sežu i do granica ncmogućog. Istina, moте biti da i nc zvuči tako ncvcrovatno hipoteza po kojoj je ccla opcracija planira-

jj na i potom izvcdcna (kako se vidclo, ka-

tastrofalno!) u srpsko-hrvatskoj koopc-

| raciji. Jcr, nema tc žrtvc koju Slobodan

Milošcvić i Franjo Tuđman nc bi princli na oltar Pobede samo da bi ostvarili projektc svojih Vclikih Država, to jest da bi

j Bosnu i Негсевомпи тор! газсстеси

onako kako su sc dogovarali (izvesno i dogovorili) najprc s proleća 1991. u Karađorđevu, a potom po mondcnskim svratištima svctskc diplomatskc clitc u narednc dvc godinc.

I vojnc i civilnc vlasti u „srpskim zemljama“, svcsrdno mocdijski podržanc, uporno tvrdc da nijcdna od tri srpskc vojskc ni na koji način nijc upictcna u mistcriju oborcnih aviona. A ako nisu Srbi, onda ncma ko drugi da budc osim — Hrvati. Tako ćc, na primcr, drugi čovck paljanskog vojnog tima gcncral Manojlo Milovanović izjaviti za BDC да је reč o „galebovima” i da su Ictclicc hrvatske. A na primedbu novinara da Hrvatska vojska u svom sastavu ncma „galcbovec“, репсга! је спегрспо азугапо — da ih jedino ona ı ima. Pa jc onda, ! пе !герnuvši, predložio još i arbitražu nckc „ncpristrasne“ mcđunarodnc komisijc, znaJući dobro da sc tog Sizifovog posla u ionako pretrpanoj satnici povodom pokojnc Jugoslavije niko nc bi prihvatio.

· Radovan Karadžić takođc jc izjavio ncšto slično svom gcencralu. Oni i svi drugi koji su uzjahali na talas tc tczc drže da sc u to jednostavno možc lako povcrovati jcr sc u dolini Lašvc tuku Muslimani i Hrvati, a da je logično što su bombardovali ostatkc ncgdašnjc fabrikc oružja u Novom Travniku zato što bi Muslimani („ima za to dokaza“!) tu fabriku mogli vrlo brzo osposobiti za proizvodnju punim kapacitctima. ·

E sad: da to činc Hrvati u času kada Tuđman trasira nckc puteve saradnje u Tirani, i kada sc njegov ministar vanjskih poslova Mate Granić, zajedno sa kolc-

„joge gjHarisomi Sijajd7ićomy га роја

То tim pre što su sc partljci {1 i ј 5 i “ NI O | У

ržan tvrdom strujom u Karadžićevoj političkoj ekipi. Naravno, Beograd i Knin žmurili su na oba

oka

F-16: Čiji su bili oboreni „galebovi“

- va tražeći modus vivcndi hrvatsko-mus-

limanskc b/h federacije, a svc to usrcd moćnc Amcrike, pod prcsijom profesorske paskc Klintonovog šefa diplomalije — jednostavno nc ide, mada su ı Hrvati skloni plupostima, nc manje od ostalc dvc zakrvljenc stranc. A s obzirom na odnos između civilnih i vojnih vlasti u Zagrebu, teško jc i zamisliti da bi onakvu budalaštinu mogli učiniti gcncrali na svoju ruku. Kao prcprcka isprečila sc ı tchnička strana problema: Hrvatska ncma ni „galcbovc“ ni „jastrebovc“ (kojima sc opcrišć u ovoj žalosnoj paradi) u svom Ratnom zrakoplovstvu, to je prvo, a drugo, akcioni radijus tih tipova aviona nc doscžc do Travnika ni sa jednog acrodroma okrnjenc Hrvatske. Povrh svcga: hrvatski bi zrakoplovi, pod prctpostavkom da na ncki volšvban način ј05 1 17migoljc radarima i rakoetama UN-kontroIc „zabranjcni Ict“, morali proći kroz šumu srpskc protivvazdušnc odbranc, osim ako ih nc bi „bratski“ propustila.

Daklc, nolens — volcns, moramo SC vratiti na „polaznc položajc“, to jest па srpsku stranu. Na to nas upućuju SvVĆ brojniji pouzdani izvori ovdc i u svctu, i iznad svcga čitulja u listu „Politika“, odnosno sahrana kapetana pilota Zvezdana Pešića na bcogradskom groblju Orlovača, u pctak, 4. marta, pristup slobodan. Pa čak kad bismo svc to i zancmarili i samo slcdili dcbclu žicu nclogičnosti, protivurečja i gluposti što su izrcčcnc ili napisanc u izjavama zvaničnika i u jurišnim tckstovima glasila bliskih vladajućim garniturama u „srpskim zemljama“ — došli bismo do istog гета ата: пајусrovatnijc da su srpski piloti polctcli „jastrcbovima“ sa acrodroma kraj Udbinc.

Gdc su i zašto Ictcli?

Opet nam sc na „monitoru“ pojavljuje Novi Travnik i rušcvinc fabrikc oružja. Na tom sc objektu zadržavaju i pamctnc analizc i smisleni komcntari. Pa ipak, nc bismo rekli da bi sc zbog ncgdašnjnjc fabrike, koju jc baš srpska avijacija razorila do temclja čim sc i zahuktao rat u BiH, i koja ne možc prcko noći da prora(di ma koliko da joj priticali arapski i ini petrodolari; nc bi sc, velimo, zbog nje niko iole pamctan upuštao u onoliki rizik. ncgdašnjc У А +

fabrikc „Bratstvo“ mogli efikasno lupati artiljerijom sa okolnih brda.

Prc će biti da je Neko hteo da prkosi Zapadu, NATO-u, Amorici;da se pokaže kako sc srpski David (naročito pošto је splasnuo mit o srpskoj vojnoj moći poslc deblokade Sarajeva!) možc nositi sa Golijatom, naravno, koristeći sc u OVOJ Situaciji vlastitim prcimućstvima (veštinom pilota da lete na ekstremno malim, pogibeljnim visinama,a pod zaštitom senki na radarima mcđunarodnih čuvara bosanskog ncba), | да piloti, onako višc uzpred, sa svojih borbenih aparata otkačc ubitačni tcrct, a nc bi bilo »eorcg da to baš budu fabrikc i skladišta oružja, pa розје песка 52 рпса! Ispostavilo sc, mcdutim, da je idcja bila suluda, a računica potpuno pogrešna, i svc sc naprosto moralo završiti na — Orlovači.

Vrlo jc vcrovatno da su piloti mogli biti dobrovoljci. Ali, nisu oni odlučivali ni o čemu. I)a bi se odjednom podiglo jato od šest borbcnih aviona i polctelo u onako rizičan poduhvat — to mora da odluči ncko su visoke vojnc osmatračnicc, ncko čija se hcspogovorno sluša. Zato i nisu za odbacivanje prctpostavkc, čak i tvrdnje nckih inostranih mcdija da iza svega stoji paljanski gcncralitct sa Ratkom Mladićem na čclu, a podržan tvrdom strujom u Karadžićcvoj političkoj ckipi. Naravno, Beograd i Knin žmurili su na oba oka. -

Ako sc ova prctpostavka pokažc tačnom, Karadžić bi mogao imati i ozbiljnih teškoća sa svojim čclnim gcncralima, (naročito sa Mladićcm).

izgleda da i Zapadna Evropa ı Ujedinjcnc nacijc, i Amerika i Rusija, i Butros Gali i gencrali u službi UN, izglcda da svi znaju šta sc i kako odigralo na bosanskom ncbu između Travnika i Banjaluke 28. februara ovc godinc. Znaju, ali im nc ide u prilog da oko toga dižu bilo kakvu galamu u času kad su (bar im se tako čini) na pragu da privolc zakrvljcna jugoslovcenska plemcna da sc smire, pa makar i prinudom.

Tako bi moglo da ispadnc da se povodom mistcrijc oborenih aviona i u vezi S tim svi relevantni faktori prave pomalo blesavi, pa je taj let iznad bosanskog kukavičijeg gnczda jedino pogodio porodicc poginulih pilota.

IO D 5 5 3 |) 4 i