Borba, Sep 24, 1994, page 17

učenik Politehničke akademije u Веоadu. Srednjoškolci su zadovoljni što je miija počela da zalazi u školska dvorišta, i misle da to neće sprečiti đake da duaju „lepak“, puše „vutru" i ušmrkuju koain. Prema njihovim rečima u nekim .olama, poput Mašinske na Novom зодгади, na primer, vlada bukvalno 5orba za opstanak. Samo u jednom jeljenju i po dvadesetak učenika ima voren dosije u miliciji...

U Domu za nezbrinutu decu „Moša

jade“ trenutno boravi 96-toro dece. ——

dlično sarađujemo sa školama, delienata i droge u ovom domu nema, istiı Milanka Jovanović i dodaje da ipak ve i nije baš idealno“. Letos je, na prier, „nekoliko dečaka kralo saobraćajne iake, a kad su uhvaćeni, nisu znali da jaassne zašto su to radili. Jedna dvanatogodišnja devojčica, čija majka ima 'toro vanbračne dece, uošte ne želi da e u školu. Sa „magarećim godinama“ isto se popušta u školi, a tu je, naravno rvo zaljubljivanje. Tako je jedna petnatogodišnjakinja pobegla iz doma i otia da živi kod svog tri godine starijeg ičaka. Htela je da se uda. Milicija ju je koliko puta hvatala — ona je opet bela. Sad će je (verovatno) prebaciti u ugi dom, priča Milanka Jovanović. Kriminal je generalno gledano, pojava ja je vezana za mlade ljude — 95 odsto iminalaca ima najviše 35 godina. Do ičetka rata i produbljavanja krize broj iih koji su se ogrešili o zakon je stagnio ili — opadao. Poslednjih godina astaje opšte stanje anomije, što se iražava i na organe kontrole. Nikad ni-

no imali ovoliki broj policajaca i nikad se kriminala i prijavljenih dela, upozoraı mr Dragan Radulović, sa Filozofskog kulteta u Beogradu. „A kakvo je stvarno anje, može se samo nagađati“.

U kriznim situacijama gubi se razlika među legalnog i nelegalnog, kad se jlučuje o ostvarivanju ciljeva. Domianine vrednosti sadržane su u principia „Snađi se po svaku cenu" i „Cilj opravdava sredstvo“; oživeli su i stari jltovi „herojstva i junaštva“, ali su oni ilagođeni duhu vremena, pa je „junak“ лај Ко ima hrabrosti da se igra kašikaim ispod đačke klupe. Ovi mitovi dokaJju se i statusnim simbolima: automolima, zlatnim „kajlama“, pejdžerima... av taj milje pogodan je za razvoj krimiala, objašnjava dr Radulović, praveći ri tom paralelu sa zbivanjima u bivšim točnoevropskim zemljama, Rusiji, eškoj, Slovačkoj, Rumuniji... gde krimial takođe buja ubrzanim tempom.

Glavna sličnost između „nas“ ı „njih“ :, po mr Raduloviću, „u (ne)funkcionianju organa društvene kontrole. Sve je ) danak životu u periodu tranzicije. Od orasta kriminala nisu imune ni velike, azvijene zemlje, u kojima privredni, imoinski i nasilnički kriminal takođe raste. | nekim gradovima, Majamiju, na pri-

ier, događa se po 50-60 ubistava dnev--

o. Slično je i u San Francisku, Sao Palu, Riu... =

_ Mala je vajda od činjenice da ni druima nije lako živeti u gradovima u kojiта „cveta“ kriminal, više plaše domaći odaci da je 10 do 15 odsto radno spoobnog stanovništva već zagazilo u krininalne vode. A tu je i sumorna prognoi OOSNOKA da ćemo za pet godina svi iti u društvu negativnih heroja — ako se linamika porasta kriminala na bilo koji \ačin ne zaustavi. Ako nam se ove

slutnje, ne daj Bože ostvare, ko će onda |

iti „Nesalomivi“. E

Bojana Jager

ala „nervoza na tržištu“ — kako je to okarakterisao guverner Avramović ili sasvim primetan septembarski porast sve većeg broja cena, Koji se sa pijaca već preselio i u prodavnice, dogodio se baš u nezgodnom trenutku — uoči škupšlinsKog glasanja o (ne)poverenju Saveznoj vladi? Koliko do juče, zaista, moglo se reći da su cene stabilne i da građani u rukama imaju siguran novac, čija se vrednost ne osipa. Umesto populističkog optimizma prvoga čoveka monetarne reforme sada im, međutim, treba pružiti uverljive odgovore na sasvim prozaična životna pitanja: zašto je na ulici, i u Bulevaru revolucije gde se nalazi zgrada Centralne banke, marka za 20 posto „jača“ od dinara (dok u privredi šticung ide i do 40 posto), kako za iste pare u pijačni ceger staje sve manje zeleniša, jaja, mesa i paprika za nacionalni ajvar i turšiju, otkud opet stare igre između veštačkih nestašica i porasta cena kod nekih artikala, šećera i ulja na primer... 4 ; Da li je neko namerno ili nemoćno ispustio dizgine iz ruku? Bajka je počela kad je realna vrednost starog r.ovca bila svedena gotovo na nulu i kada je avramovićevim „trikom" uveden novi dinar, koji je, kroz devizno pokriće i konvertibilnost, izborio poverenje puka. Istovremeno, došlo je do naglog pada koeficijenta novčanog obrta, pa je stvoren veliki prostor za remonetizaciju. Pojednostavljeno rečeno, omogućeno je da se novac emituje i da se stalno povećava njegova količina, sa kojom su hranjeni država, stanovništvo i privreda, bez inflatornih posledica.

Gde su iscureli dinari

Tako je moglo do izvesne granice, sve dok na emisiju ponovo nije počelo da računa previše pretplatnika. Već u julu novčana masa je u odnosu na kraj prethodnog meseca povećana za 13 posto i dostigla je nivo od 1,7 milijardi dinara. Cene i kurs su još uvek mirovali. Zatim je plasirana priča kako industrijska proizvodnja raste tempom koji će omogućiti da ovogodišnji društveni proizvod bude i veći od planiranog, što je u stvari bio signal da ima prostora za dalju produkciju novca“. Upravo to je i učinjeno. Prema podacima koji su se čuli u PKJ stanje novčane mase 19. septembra iznosilo je već 2,184 milijarde dinara, što će reći da je njen toliki porast (oko 490 miliona dinara) ostvaren za samo mesec i po dana. Pri tome, tvrde bankari, količina novca nije povećana kroz kreditnu multiplikaciju banaka, (jer one zbog svoje relativno niske likvidnosti i činjenice da im se krediti i dalje uredno ne vraćaju to nisu ni mogle da učine), već je uglavnom plasirana emisija. Ne menja mnogo na stvari to što je „otkriven“ nov načifh preko finansijskog tržišta, jer postoji sumnja da se emisija Centralne banke nije uvek koristila za reotkup prvoklasnih vrednosnih hartija privrede, iza kojih zaista stoje odgovarajući robni fondovi.

Doduše, dr Avramović je nedavno izjavio da „dokle god postoji finansiranje od NBJ i dok se vraćaju krediti koji se daju po realnim kamatnim stopama, nema problema". Septembarski porast cena i ljuljanje kursa svedoče da problema ipak ima, a oni su sadržani u pitanju da li je Centralna banka već prekoračila prag realno mogućeg finansiranja. Cinjenica je da je spisak onih koji traže pare, ili su ih već delimično i dobili, sve duži: pored otkupa žita i poljoprivrede, tu su ı elektroprivreda, železnica, tekstilci, metalci, turistička privreda, a da li će pod pritiskom štrajkova na ovaj sve duži i opasniji spisak uskoro stići i drugi — vrlo brzo će se videti.

I narod, kojem je obećavan raj na zemlji, traži svoje — veće plate i penzije. Zivot neugodno koriguje razne populističke teorije,

Septembarski porast cena svedoči da problema sa programom ipak ima, a sadržani su u pitanju: da li je Centralna banka prekoračila prag realno | mogućeg finansiranja. A spisak onih koji traže pare od poljoprivrednika, železničara, tekstilaca do metalaca sve je duži...

poput one da nema otpuštanja radnika dok iraju sankcije, pa su tako krediti za stimulans proizvodnje pospešili plate ovog viška zaposlenih i pretvorili se u svoju suprotnost: u kredite za finansiranje kvazi fiskalnih rashoda. Stvorena je situacija u kojoj se sa jedne strane državni računi ne finansiraju više iz Centralne banke, ali se za ovo drugo i dalje koristi emisija. Ukoliko dođe do nove primarne emisije neizbežno je povampirenje cena na širokom frontu, smatra dr Radovan Kovačević. On podseća na zvanično priznanje da se od odobrenih kreditnih plasmana tek jedna četvrtina vratila u banke, što pokazuje da veliki deo tih kredita i nije bio namenjen proizvodnji već potrošnji, pa nije ni „planiran“ za vraćanje. Drugi deo kredita dat za podsticanje proizvodnje u velikim siste-

mima predstavlja u stvari imobilisane pare u proizvodnju bez realizacije. Zbog toga raste pritisak za novim kreditima, a sve oči su uprte u NBJ. Bilo bi, međutim, nelogično i pogrešno, smatra dr Kovačević, da ona nastavi da obezbeđuje dodatne plasmane iz primarne emisije, kako bi uvećala kreditni potencijal banaka. Još gore je što se, umesto ranijih selektivnih kredita, sada forsira „selektivni pristup“, objašnjava ovaj ekonomista.

Drugu opasnost Kovačević vidi u činjenici da se očito neki budžetski rashodi teško uklapaju u granice prihoda i da postoje iskušenja da se jedan deo tog deficita pokuša finansirati emisijom papira, koji će se prodavati na tržištu, ali će zapravo svoju trajnu realizaciju doživeti u NBJ. Nikako ne bi smelo doći do monetizacije fiskalnih deficita, a da se i taj teren priprema, po mišljenju dr Kovačevića, svedoči javno obnarodovana korekcija predviđenog rasta društvenog proizvoda u ovoj godini. Izgleda da

Inflacija zagrizla guvernerovu pljeskavicu

Nervoza tržišta ili posustajanje Avramovićevog programa

. držati do odlučujućeg datuma“, tumači po-

VII

se sa jedne strane traži opravdanje da se poveća novčana masa, a sa druge da se uveća prostor za dodatnu budžetsku potrošnju. Posezanje za emisijom u ove svrhe bilo bi pogubno, naglašava dr Kovačević. Treća „mina“ za program je ozbiljno uzdrmano poverenje u konvertibilnost dinara. Porast gotovog novca u opticaju (sada već sa učešćem od 40 posto), preselio se dobrim delom u ilegalnu sferu. Taj novac, koji nema prostora da se regularno preko banaka ili kupovinama na deviznom tržištu pretvori u devize, bilo da su u pitanju privreda ili građani, traži druge ventile. Otuda pritisci na kurs i porast šticunga, objašnjava dr Kovačević.

Izostale ekonomske reforme

Nada da će program izdržati leži jedino u tome da Narodna banka do danas nije dostigla ravnotežnu novčanu masu, odnosno onu najveću količinu novčane mase na kojoj cene još ne rastu, pa da, zato, trenutni inflacioni impuls još, zapravo, nije inflacija, kaže dr Boško Mijatović.

- Ta „nadežda“ je prazna i lažna, jer uopšte nije važno da li inflacija počinje sutra ili za mesec dva, važno je da je neminovna u bližoj budućnosti. Razlog koji nas neizbežno vodi ka inflaciji je nesposobnost naših socijalističkih preduzeća i banaka da posluju bez stalnog povećanja kredita Centralne banke, odnosno bez povećanja novčane mase i inflacije. Stoga ovde niko ne najavljuje, ni sam guverner Avramović, prestanak štampanja novca. On izgleda veruje da je pronašao perpetuum mobile: da zauvek štampa novac, a da inflacije nema. Od januara do septembra bilo je prilike da se štošta izmeni u našoj privredi ali je ona propuštena. Vlast, uključujući i guvernera, zadovoljila se stabilnošću cena ı dala se na održanje status kvoa u svim cstalim oblastima. Ništa nije učinjeno za privatizaciju, promenu poreskog sistema, rešenje viška zaposlenih, efikasno devizno tržište i slično. Nigde ekonomske reforme. izgleda da su šefovi zainteresovani samo za socijalni mir u bližoj budućnosti — Milošević zato da bi dobio izbore, a Avramović zato da bi, 20. oktobra, ušao u Akademiju. Iz tog razloga obojica navijaju za rast plata i penzija, za sveopšte narodno veselje, pa šta košta da košta. | obojica strahuju da li će stvar iz-

stojeću- situaciju dr Mijatović.

Nedavno je guverner Avramović izjavio da je monetarni deo reforme završen. Izgleda da ipak još ništa nije završeno, ponajmanje to da je dinar dugoročno postao dobar novac. Napadnut je od istog virusa, koji se u vreme hiper-inflacije nazivao „oživljavanje proizvodnje po svaku cenu". Da dr Avramović ne bi u novembru morao od svog prijatelja Koste Mihajlovića da prepisuje ista opravdanja zašto je onda ta taktika propala, moraće da vrati stvari na stabilizacioni kolosek. A to znači, između ostalog i otvaranje nekih realnih pitanja, . na primer sudbine preduzeća koja su do sada bila pretplaćena na kredite i emisiju, uz jasan odgovor da li i ubuduće treba da ih dobijaju. Da bi stabilizacioni program doživeo svoju obećavajuću narednu fazu od 1995. do 1997. i da bi radne grupe, promovisane u Miloševićevom kabinetu, mogle da smišljaju nove investicije, sisteme za veće plate i penzije i slično, Program treba spašavati sada. Jer ako dinar u međuvremenu postane loš novac, sadašnji „bajpas“ do novih izbora ili ublažavanja i skidanja sankcija jednostavno neće izdržati. Jedan ugledni ekonomista, koji nije bio rad da mu se ime nađe u novinama, preporučio je onima koji su svojevremeno devize izneli na Kipar i slična inostranstva, da sada unesu u zemlju nekoliko stotina miliona maraka ili dolara i tako kupe još koji stabilizacioni mesec — dok ovo društvo ili režim ne budu spremni za dublje ekonomske reforme.

5