Borba, Dec 17, 1994, page 10

Kada се ргогаат аипо-ри!

Unprofor

čeka

dogovor

Jurij Čižik, portparol UN u Zagrebu

Aleksandar Đorđević

urij Čižik, šef odseka za odnose sa

javnošću UN u Zagrebu, ali i među-

narodni pregovarači pre njega, najavili su da bi auto-put Beograd-Zagreb mogao biti otvoren 20. decembra, ako se o tome postigne saglasnost na hrvatskokrajiškim pregovorima koji se vode pod pokroviteljstvom kontakt grupe.

Poslednji put, saobraćajnicu između Beograda i Zagreba, oktobra 1992. godine „otvarao" je jugoslovenski premijer Milan Panić. Unprofor je vozio novinare iz dve balkanske prestonice, ali su se konvoji iz Beograda, zbog „spontanog okupljanja naroda Zapadne Slavonije“ na auto-putu i nekoliko kombajna koji su se isprečili, zaustavili nedaleko od Okučana. Put danas izgleda isto kao i 1992. godine. Prve barijere nalaze se odmah po prelasku (avnojevskih) granica socijalističkih republika Srbije i Hrvatske. Deonica od tri kilometra, koja iz SRJ prelazi u Istočnu Slavoniju, sastavni deo RSK, teritoriju zapadne srpske države napušta kod Lipovca, gde je prvi kontrolni punkt

hrvatske policije. Ova deonica puta pot- ·

puno je neiskorišćena, njom se, kako svedoči Unprofor, vozila uopšte ne kreću. Ovu oblast Unpofor u svom operacionalnom rasporedu naziva „Sektor Istok“ i ona se pruža na sever, duž Dunava do granice sa Mađarskom. Na počeiku i na kraju kratke deonice puta su kontrolni punktovi ruskog bataljona, a kolovoz je na nekoliko mesta teže oštećen u borbama koje su 1991. vođene između JNA i hrvatskih snaga.

Daleko značajnije parče, dugo oko 40 kilometara, prelazi iz Hrvatske u RSK kod Okučana i prostire se do Jasenovca. U Novskoj, koja je sastavni deo Republike Hrvatske, put ponovo ulazi u Hrvatsku i tu su kontrolni punktovi hrvatske policije dok je u Okučanima prva kontrolna tačka policije RSK, kada se dolazi iz Beograda. Prostor između Nove Gradiške i Novske, predstavlja „Sektor Zapad“ mirovnih snaga UNi deonica o kojoj je reč je pod kontrolom jordanskog bataljona, dok su u Okučanima i oblasti koja se prostire na istok do Nove Gradiške stacionirani „plavi šlemovi" iz Nepala.

Jurij Čižik, šef odeljenja Unprofor za odnose sa javnošću u zagrebačkom sedištu misije, protekle nedelje je boravio u Beogradu i jedan od povoda za razgovor sa novinarima bila je ı najava da će autoput biti otvoren do kraja ove godine. Prema njegovim rečima, Unprofor je spreman da pruži sve vrste usluga, transportne, patrole, bezbednost, kontrolne punktove koji već više od dve godine postoje u oblastima gde su njihove trupe raspoređene. „Mi smo spremni da se u akciju uključimo na sve načine koji se od nas budu tražili, kada pregovori budu okončani. To podrazumeva pitanje bezbedno-

sti, patrola, sve što se dve strane uz me-.

đunarodno posredovanje budu sporazumele“, rekao je u telefonskom razgovoru za „Borbu“ Cižik.

Šef UN za štampu u Zagrebu ponovio

je da mu detalji hrvatsko-krajiških razgovora, koji se vode pod pokroviteljstvom Kej Ejda, izaslanika Međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji i međunarodne kontakt grupe, nisu poznati.

„Unprofor nije jedna od strana u pregovorima, ali ćemo biti zaduženi za sprovođenje ili pomoć u sprovođenju onoga što se Srbi i Hrvati budu dogovorili“, kaže Cižik.

S obzirom da su pregovori i dalje u toku i da njihovi detalji nisu poznati javnosti, o tome kako bi sprovođenje odluke o otvaranju puta moglo da izgleda, može se samo nagađalti, oslanjajući se na пеke nezvanične nagoveštaje iz diplomatskih krugova.

Najčešće pominjana varijanta je uspostavljanje patroia, koje bi sačinjavali jedan predstavnik UN ı po jedan sa srpske i hrvatske strane. Nešto slično Un-

· Početak kraja „bratstva i jedinstva“: Narod pozdravlja jedinice JNA na

Svako bi

našao svoj

interes

Šta kažu prevoznici

Siniša Stojanović

utobuske linije između Beograda i Zagreba sa stanovišta jugoslo-

venskih prevoznika mogle bi veoma lako i brzo da se obnove naravno uz neophodnu dozvolu resornih državnih organa, ali kod svih sa kojima smo ovih dana razgovarali postoji velika dilema: kako će se ponašati (službeni) Zagreb? Nakon raspada SFRJ autobuski (pa i svaki drugi) vid prevoza zamro je potpuno, a onda se pojavio privatni interes i autobusi iz Beograda ili Zagreba počeli su da povezuju dva grada ali uz presedanja u Mađarskoj koja su u međuvremenu dojadila svima i prevoznicima i putnicima. ı — Realizacija dogovora oko otvaranja auto-puta između dva grada koja po-

putu Beograd-Zagreb, u jesen 1991. а

profor je pokušao da izvede sa Srbima i Muslimanima kada su uvođene „antisnajperske" patrole u Sarajevu, ali sve se završilo time da Sarajevom i okolinom patroliraju samo „plavi šlemovi“ iz Francuske. Druga varijanta je da svako ostane „svoj na svome" u saradnji sa Unproforom – put otvoren, a obezbeđuju ga mešovite patrole UN i strana koja drži teritoriju kojom deo auto-puta prolazi.

U svakomasslučaju pregovori i dalje traju, a 20. decembar koji se pominje kao datum kada bi automobili ponovo mogli da krenu, tu je za tri dana. Ј

Kada se put konačno otvori, biće vrlo zanimljivo ograničenje brzine na njemu u svetu ono je uglavnom oko 120 kilometara. Na putu „Bratstvo-jedinstvo" ta brzina teško da će se postići — zbog državnih granica koje ga presecaju i patrola i kontrolnih punktova kojima će biti načičkan. slednjih dana ponovo postaje aktuelna, ima višestruki značaj — govori zamenik generalnog direktora „Srbijatransporta“, Poslovne zajednice drumskih prevoznika Jugoslavije Dragoslav Katić. Interesovanje je veliko. U pitanju je oko 400 kilometara što u prevozničkom pogledu i nije mnogo, ali je ukupni značaj eventualnog otvaranja dve deonice izuzetno Velik. Međunarodni ugovori „na ledu“

Jedino pitanje koje bi moglo da muči prevoznike s obe strane granice jeste kako bi se saobraćaj održavao? Da li bi se uveli direktni polasci između dve prestonice ili bi autobusi usput svraćali u mesta Republike Srpske ili. SrpskeKrajine i tako punili kabinu a i putnicima iz tih područja ponudili „liniju više“.U „Srbijatransportu" vele: svako od prevoznika bi našao svoj interes. Prema podacima ove

Zajednice veliki broj preduzeća u poslednje vreme interesovao se o preliminarnim uslovima oko otvaranja saobraćaja prema Hrvatskoj.

— „Lasta“. je pre rata imala veoma dobre kontakte prema zapadu i preko Zagreba povezivala Beograd (i Ljubljanu) sa skoro celom Evropom: Francuskom, Italijom, Svajcarskom, Austrijom, Danskom, Nemačkom. Uvođenjem sankcija svi međudržavni sporazumi su zaleđeni, a da bi nastavili održavanje saobraćaja prema inostranstvu bili smo prinuđeni da tražimo. mesta presedanja koja su bila povoljna i za nas ali i naše evropske partnere. Naši putnici za Ljubljanu tako presedaju u Kapošvaru a za Dansku u Baji. Poseban problem bilo je održavanje linija prema Republici Srpskoj odnosno Banjaluci. Otvaranje auto puta mnogo bi olakšalo red vožnje prema ovom gradu, da ne pominjem još kraće destinacije Brčko ili Doboj na primer kaže direktor za međugradski i međunarodni saobraćaj „Laste“ Zoran Leontijević. Ovaj prevoznik u poslovnoj politici prema Hrvatskoj pretekao je sve konkurente iz SR Jugoslavije. Sa osječkim preduzećem „Pan tursom“ sklopio je predugovor o održavanju saobraćaja. Preciziran je okvirni red vožnje za Rijeku, Zagreb i Umag a mogao bi da startuje čim se steknu uslovi, praktično u momentu otvaranja nekadašnje magistrale „Bratstva i jedinstva“.

Prema prvim procenama prevoznika cena pojedinačne autobuske karte Beograd-Zagreb bila bi najmanje 25 posto jeftinija. Sadašnja tarifa podrazumeva dve cene: dinarsku od Beograda do Mađarske a odatle do Zagreba – deviznu.

·'Bezbednost prva kočnica

— Naravno da smo-zainteresovani za obnavljanje linija — potvrdio nam je direktor saobraćaja somborskog „Severiransa" Mirko Gak. Razmišljamo, što je sa-

_ svim prirodno iz našeg ugla. Ovih dana održali smo sastanak na kojem smo od-.

lučili da u prvo vreme ne usmerimo čitav saobraćaj između Beograda i Zagreba preko auto-puta, već zadržimo naš novi koridor preko Mađarske preko kojeg bismo nastavili da održavamo saobraćaj za gradove Zapadne Evrope.

„Severfrans“, primera radi, neće žuriti da obnovi kompletan saobraćaj starom magistralom uz Savu najviše zbog bezbednosti putnika i eventualnih ekscesa u toku putovanja. Tek kasnije, kada vreme bude pokazalo da se linije mogu održavati redovno i bez smetnji, somborski prevoznik potražiće poslovnog partnera za uspostavljanje međunarodnih veza. Da li će to biti sadašnja kompanija sa kojom „Severtrans“ trenutno održava zagrebački pravac, znaće se tek nakon dodatnih pregovora i procene situacije ovog prevoznika.

U Hrvatskoj, kako su nam potvrdili sagovornici, postoji veliko interesovanje „saobraćajaca“ za održavanje linija ne samo prema Beogradu već i povezivanje hrvatskih gradova sa makedonskim, grčkim i drugim gradovima u regionU. ·

пера