Borba, Dec 17, 1994, page 13

_ Ведтвзко treniranje strogoće

Zašto policija izmiče parlamentarnoj kontroli

“Sve više bezbednjaka u skupštinama, disciplino-

vanje opozicionih poslanika, neposlušnih novina-

ra i građana ne može služiti „na čast“ demokratiji, ali ite kako služi očuvanju vlasti

Vojislava Vignjević

oslednja zasedanja saveznog parlaР menta „obogaćena“ su pojačanim, a i pojačano podozrivim snagama obez-. beđenja. | golim okom se može videti da je Više bezbednjaka (među kojima i pripadnice

slabijeg pola), od izveštača. A svi su izgledi ·

da će ovakav „dekor“ pratiti i naredne skupštinske sesije. Uostalom, na upozorenja ne-

- kih opozicionih poslanika (SRS, SPO) da se

U takvoj atmosferi ne osećaju ni malo prijatno, te na pismo Kluba izveštača upućeno parlamentu i javnosti o nepisanim pravilima za „disciplinovanje novinara“, ovako se za skupštinskom govornicom oglasio savezni ministar unutrašnjih poslova Vukašin Jokanović: Poučeni ranijim iskustvom, a u skladu sa zakonom i poslovnikom, preduzeli smo mere da se obezbedi nesmetan rad Veća građana i potpuna sigurnost svih učesnika u radu Skupštine. Tako će biti i nadalje.

Jokanović nije obrazložio ovaj „dekor“ ali je verovatno mislio na incidente radikala čiji se lider Šešelj stalno „sudarao“ sa predsednikom veća Radomanom Božovićem zbog čega Je dospeo u zatvor.·l u Skupštini Srbije verbalni dueli radikala i socijalista često prerastu u fizičke, ali se Jokanovićev kolega Zoran Sokolović još nije povodom toga javno oglasio. Indikativno je, međutim, da se svaka poslanička inicijativa upućena na adresu republičkog MUP-a „seče u korenu“ a najrečitiji je primer letošnje smenjivanje Bogoljuba Pejčića, posle kraćeg predsednikovanja ovog poslanika SPO Odborom za odbranu i bez-

novine koje su javljale o žestokom porazu njihove vojske. U prvi mah „gotovo ceo svet gledao je na te izveštaje kao na apsurdne izmišljotine ... skoro niko nije mogao verovati da se takva stvar može

· dogoditi posle zvaničnih izveštaja, u koji-

ma se tvrdi da se srpska vojska ne može više uzimati ozbiljno“. Bečlije su imale pozu ljudi kojima je neko u porodici umro, očekujući utehu od neba, piše jedan mađarski novinar, dok su Mađari u Pešti burno i u masama demonstrirali ulicama protiv Poćoreka i sebične nemačke Vrhovne komande, tražeći osvetu.

Mišićev preokret

Prisećanje na jedno vreme koje je ostalo upamćeno po sloganu „Cer, Kolubara, Kajmakčalan“, nameće pitanje o mentalitetu, karakteru jedne generacije, vaspitanju i prishofizičkim osobinama onovremenskog seljaka, građanina i oficira. Danas izgleda nepojmljivo da je neko mogao da izdrži mesecima u borbi, mokar i prozebao, bez obuće, šatorskog krila, noćima i danima, šiban vetrom, kišom, susnežicom, pa potom ranjavan i danima transportovan do prve prave bolnice. Kakva je to bila konstitucija gde i rane na crevima same zarastu, kako је- 10, Као kuriozum, navedeno u istoriji srpskog ratnog saniteta.

Kako je mogao duh i moral da otrpi 4.200 granata po svom položaju, a da trupa ne odstupi kada je vlastita artiljerija, ostavši gotovo potpuno bez municije jedva odvraćala na svaki stoti neprijateljski? ( у

Sjaj pobede odlučio je, možda, да brzo padnu u zaborav oni koji su poklekli u tom paklu, koje je· zahvatila malodušnost i apatija nakon izuzetnih napora.

bednost. Bio je previše „revnosan“, želeći da dirne u „tabu temu“ — izveštaj Fonda za humanitarno pravo o policijskoj represiji u Sandžaku, i tražeći izveštaj MUP-a o premlaćivanju Vuka i Danice Drašković u poznatim gibanjima prošlog juna pred saveznim parlamentom. Policijski „dekreti“

Da i druga vladajuća stranka, DPS CG ne sedi u ovim stvarima „skrštenih ruku" vidi se po tome što je uprkos protivljenju crnogorske opozicije, pre tri dana usvojila novi zakon o javnom redu i miru koji su oponenti već proglasili aktom za „disciplinovanje naroda“. Mali

- Su izgledi i da opozicioni poslanici (iz LS CG)

uspeju u nameri da se formira parlamentarna istražna komisija povodom deportovanja izbeglica iz Crne Gore u godinama raspada eks Jugoslavije i stradalništva civila u krvavom građanskom ratu u BiH. U čemu je glavnu i po mnogima nečasnu ulogu odigrao MUP Crne Gore. ј

Gotovo da, u ovakvim prilikama, zakonske regule o parlamentarnoj kontroli prve po značaju „armije“ u zemlji, policije, ništa i ne

znače. Ostaju mrtvo slovo na papiru ne samo

zato što, kada je reč o Saveznom MUP-u, ovaj opstaje samo simbolično, što je i na delu pokazano oktobra 92. kada su specijalci' srpske policije zaposeli zgradu savezne.

Ni od Ustava, preciznije člana 78, nema prevelike vajde. Po ovom paragrafu Savezna skupština „obavlja kontrolu nad radom Savezne vlade i drugih saveznih organa i funkcionera odgovornih Skupštini“. On međutim ne garantuje kontrolu pomenutog ministarstva,

Svega desetak dana pre veličanstvenog preokreta i srpske protivofanzive komandant Dunavske divizije II poziva, Miloš Vasić, sa tugom i bolom u duši izveštavao je Mišića „da se na žalost ni trupe ni oficiri neće da bore“, da „vojnici odriču poslušnost“. Bilo je to nakon što je izviđački odred 42. hrvatske divizije, na Baćevcu, iznenada 18. novembra napao i naterao u bekstvo čitav 8. puk II poziva, zarobivši mu tom prilikom 5 oficira i 1.000 vojnika. I sam Mišić preuzimajući komandu | armije morao je lično da dovodi u red već raspuštene jedinice u odstupanju. Trenutak njegovog delovanja na mostu preko Ribnice, ispred Mionice, ušao je u legendu. Mišić je znao za Napoleonovu izreku da u svakoj borbi naiđe trenutak, gde i najhrabriji vojnici, pošto su izvršili najveće napore, naginju da beže i da je taj trenutak posledica nedostatka poverenja u vlastitu moć i snagu, ali da je dovoljan i sasvim neznatan povod, događaj, da se to poverenje kod vojnika ponovo probudi. Uspeo je.

Ovo je možda bio najkritičniji trenutak bitke kada se odstupanje li III armije pretvorilo u uzmicanje, kada je nastupilo kolebanje iz koga se porađa strah – a njemu nema granica.

Samo dan ili dva kasnije iste trupe, prisebnošću svojih komandanata, upornošću, inatom, ali i borbenom disciplinom, izvršavale su primljene zadatke, odsudno. Eksplozija 57 bombi

Ratna sreća je prevrtljiva, ali prati hrabre i prisebne, moglo bi se po ko zna koji

· put ponoviti pa i kroz slučaj majora Stoja-

na Nikolića, poratnog generala. Bez birokratskog ulepšavanja ili prećutkivanja,

makar i u krnjem sastavu, kakav je danas. Vladajući socijalisti u saveznom parlamentu „drže pod kontrolom“ dva odbora za odbranu i bezbednost. Radmilo Bogdanović, kome opozicija osporava članstvo i u Odboru za bezbednost srbijanskog parlamenta jer „prvi čovek policijskog režima ne može da bude član Odbora koji treba da prati i ocenjuje rad policije, starajući se o ljudskim pravima“, je predsednik istoimenog odbora Veća republika u Skupštini Jugoslavije. lako zvaničnici ne saopštavaju broj policajaca u Srbiji, pa se jednom prilikom Sokolović vajka da su izmišljotine velike cifre koje se pominju (neformalno, 70.000, pa i više) ilustrativno je poređenje nekih stavki iz federalnog i republičkog budžeta za ovu godinu. Tako, za transformaciju Vojske Jugoslavije u saveznoj kasi ima manje para (389 miliona dinara) nego što je u republičkoj odvojeno za MUP, a za plate zaposlenih u VJ obezbeđeno je 222 miliona dinara, dok je čak 300 miliona Vlada Srbije izdvojila za plate svojih policijaca. Finansijsko i brojčano stanje ljudi u plavom, međutim, ne daje i očekivane rezultate. Pa su građani Srbije sve ugroženiji a kriminal nezadrživo i opasno raste. To je i bio povod da dr Dobrivoje Radovanović, direktor Kriminološkog instituta u Beogradu, nedavno predloži da se pri saveznom parlamentu formira odbor za borbu protiv organizovanog kriminala koji bi se finansirao iz saveznog budžeta, radio bez uvida javnosti (zbog bezbednosti članova i sprečavanja njihove eventualne korupcije). Stručnjaci su, međutim, protiv takve ideje. Dr Momčilo Grubač upozorava da sudstvo mora ostati nezavisno a da bi neke paralelne paramilicijske ustanove, bez obzira što bi bile locirane pri Skupštini, bile velika opasnost za ljudska prava i slobode. To bi bila 'neka vrsta nove, tajne policije sa ogromnim

njegov tadašnji komandant puka, predlažući ga za unapređenje izneo je jednu od onih epizoda iz velike ofanzive koje se o velikim svečanostima nisu pominjale:

„29. novembra (8. decembra — M.B.) uveče na položaju ... kod Pridvorice... protivnik je učinio ispad i uneo ogromnu paniku. Protivnik, kome su baš u sam mrak ...upućena dva potpuno sveža bataljona — izvršio je iznenada juriš, a to baš tada. kad sam se ja spremao da ga opkolim. Protivnik je udarao prvo na prvi

borbeni red 14. puka 2. poziva, koji se

raspršio u paničnom strahu, zatim je sve

· išao grebenom i raspršio 4. bataljon 2.

prekobrojnog puka i mojih pet četa i zatim se uputio pravo gde smo se mi nalazili (štab — M.B.). Sve je ovo trajalo najviše 10-15 minuta. Ja sam bio u jednoj kući sa majorom Nikolićem... otvori se brza paljba i ču se neka graja, ali kako je ovo bilo u toku celog dana, a naročito kada se vršilo zarobljavanje, to se i ne obazresmo na to ... taman što major Bugarski reče: 'Ama g.pukovniče, ovo izgleda da Svabe naše zarobljavaju' kad uleteše dva ordonansa i javiše: 'Napada silna vojska švapska, evo ih pravo na nas, jer sve pobeže'... ja i major Nikolić izletesmo napolje i tada se lepo čula vika, uzvici „forverc“, ura ı sviranje truba. Protivnik je bio najviše 150 metara od nas. Srećom što je tu u kući bila zastava i jedan vod s bombama ... major g. Nikolić izvede taj vod i ostale ordonanse odmah pred kuću. Odmah zatim pristiže i rezerva, ali kako je bilo veoma mračno, a na vojnike se prenela panika, a sem toga i uzvici sada behu sasvim blizu, to jedva ako smo sa mukom isterali najviše do sto vojnika. Major g.Nikolić sa još dva, tri oficira natera vojnike da legnu i izdade im zapovest da niko ne sme da opali dok ne čuje komandu

Posle incidenta sa Šešeljom policija pooštrila režim bezbednosti'u Skupštini

VII

р5олод

ovlašćenjima, smatra ovaj profesor.

Rade Bojović, poslanik SDP CG u Veću građana Savezne skupštine, kaže da je kontrola unutrašnjih poslova nemoguća zbog sadašnje politike vladajućih režima u Srbiji i Crnoj Gori, pa samim tim i u saveznom parlamentu. | jedan i drugi se previše oslanjaju na policiju, Ona nema mesto koje bi trebalo da ima po ustavu, već je, pre svega, glavna karika u održavanju aktuelnih vlasti.

Sve manje sigurnosti

Samim tim, kaže Bojović, nemoguće je izvesti temeljniju kontrolu organa unutrašnjih poslova preko parlamenta. Pokušaj u Crnoj Gori da se uspostavi odbor za kontrolu državne bezbednosti odbačen je većinom DPS-a. Dok je ove vlasti, iluzorno je očekivati da se uspostavi kontrola nad radom i javne i državne bezbednosti, pa u tom pogledu ne očekujemo nikakve promene ni kad je u pitanju savezni parlament. Iskreno rečeno, Savezni MUP je potpuno efemeran i nevažan u kontekstu ukupnog sistema unutrašnjih odnosa u zemlji, zaključuje Bojović.

Po rečima Bogoljuba Pejčića, poslanika SPO u Skupštini Srbije i smenjenog predsednika Obora za bezbednost, samo je teorijski ostavljena mogućnost, po Ustavu i poslovniku, da Odbor kontroliše rad javne i državne bezbednosti. — Praktično, to je neizvodljivo, u to sam se uverio dok sam bio predsednik, kaže Pejčić. Nijednoj sednici odbora nije prisustvovao ministar Sokolović, a da se to dogodilo u drugoj državi i parlamentu, bio bi odmah smenjen. Tražio sam podatke od MUP-a koje nikada nisam dobio, ilustruje ovaj poslanik rad skupštinskog tela čiji je član. Ne može biti pravne države ako građanin nije siguran, a čim nemate kontrolu nad policijom, ne možete se osećati sigurnim, zaključuje Pejčić.

... i da tada svi koji imaju bace bombe. U tom je i protivnik prilazio sasvim blizu i kada je bio na sedam do osam koraka, što se videlo posle po mrtvacima... odjednom se prolomio takav pucanj da su sve” okolne komande, Prvi, Drugi, Peti puk, artiljerija, Timočka divizija, poslali ordonanse i pitali šta je to, jer nikako nisu mogli da pogode da je to pucanj 57 bombi odjednom. Protivnik koji je dotle naterao U panično bekstvo preko četiri bataljona, posle ovog pucnja tako se raspršio da većina nije uspela da nađe Slovački most, već je čak i sutradan zarobljavana“.

Kolubarska ofanziva treba da bude upamćena po jedinstvenom samopregoru od najobičnijeg vojnika do Vrhovnog komandanta. Dinastija Karađorđevića, stari Kralj, regent Aleksandar i princ Đorđe, jedine su kraljevske glave koje su u Velikom ratu jurile ispred konjičkih izvidnica i svojih pešaka.

Ađutant regentov, major Panta Drakšić, ostavio je retko dramatično svedočenje o obilasku fronta na pravcu Koviana-Avala poslednjih dana ofanzive. „Primećujem da više ne srećemo naše vojnike po putu ... Predložih da stanemo. Iskočih iz automobila da tražim naše trupe ... Upitah jednog ·oficira ima li još naših delova ispred njih, a on mi odgovori da nema niko ... dakle, sa našim automobilom smo bili na krajnjoj prednjoj ivici našeg borbenog rasporeda. Da nismo stali otišli bismo među Austrijance" Tada su Kralj i sinovi izašli i uputili se u zaklone 18. puka. Komandant je zabrinuto skrenuo pažnju pratnji da je mesto opasno. | jedva što su ih ubedili, da pređu u sledeći zaklon tresnula je granata u sred artiljerijske osmatračnice na kojoj su do malopre stajali, ubivši artiljerijskog oficira osmatrača .