Borba, Dec 17, 1994, page 5

БОРБА

| 030 (УБОТА-НЕДЕЉА 17-18. ДЕЦЕМБАР 1994.

(СУКОБ ИЗМЕЂУ РУСИЈЕ И ЧЕЧЕНСКЕ РЕПУБЛИКЕ

·" Знаци смиривања

Борбе се стишале после Јељцинове одлуке да продужи рок за разоружање чеченске војске и наредбе чеченског лидера Дудајева да се његове јединице повуку и не пуцају

на руске трупе

Грозни (Ројтер). — Сукоби руских и чеченских снага и јуче су настављени, али су се борбе стишале после одлуке руског председника Бориса јељцина да за још 48 сати продужи рок за разоружање војске чеченске владе. Рок истиче у суботу у поноћ.

На смиривање ситуације утицала је и наредба чеченског лидераЏохара Дудајева да се његове јединице повуку један километар од линије фронта и не отварају ватру на руске трупе. У саопштењу из кабинета Дудајева наводи се да је чеченској војсци наложено да будно прати ситуацију на терену, и наговештено да ће доћи до измена ако Руси обнове продор ка Грозном.

Председник Горњег дома руског парламента Владимир Шумејко је јуче, после продужавања рока за разоружање, предложио проглашавање примирја од 15 часова по локалном времену. Није сасвим јасно да ли је Шумејко предлог изнео уз сагласност Кремља.

„Најбољи пут је да се обустави ватра и одрже преговори без постављања предуслова“, рекао је на седници Савета федерације одржаној поводом кризе у Чеченији. Он је навео да би преговарачи могли да се договоре да се „истовремено изведе операција разоружања чеченске армије и повлачења руских снага.

Командант руских снага -које су се упутиле ка главном

Голубови м „калашњиков “: Ма вружанм Чечен у Грозном

граду Чеченије са запада, гене-

рал Иван Бабичев, изјавио је.

јуче да руска колона којом командује неће наставити прддор ка Грозном, јер је реч о операцији која је „противуставна“. Бабичев је ово изјавио пред

ФИДЕЛ КАСТРО 0) СВЕАМЕРИЧКОМ САМИТУ У МАЈАМИЈУ

„Ca мном би била боља представа“

Ми смо последњи побуњеници, а то није био скуп за побуњенике — каже кубански лидер

Њујорк (Ројтер) — Кубански председник Фидел Кастро рекао је за недавни свеамерички самит у Мајамију из кога га је Вашингтон искључио, да би „био боља представа да је он био тамо“ — наводи „Њујорк тајмс“. Одсуство Кастра било је врло запажено, али самит како кубански лидер рече новинару — није био „скуп за побуњенике“. „Ако је самит у Мајамију био велика представа, та представа била би много боља да сам ја био тамо“ — изјавио је Кастро у интервјуу вођеном у Хавани. „Ми смо последњи побуњеници, а то није био скуп за побуњенике“. Комунистичка Куба искључена је са самита зато што је САД не сматрају демократском. Лидери земаља америчке хемисфере окончали су тродневни самит у Мајамију, одобривши стварање највеће светске слободне трговинске зоне до 2005. године. „Њујорк тајмс“ извештава да је Кастро био веома резервисан око тржишно оријентисаних реформи које је његова влада предузела како би спасла привреду разорену колапсом совјетског блока. „Ја нисам велики љубитељ капитализма, али

сам реалиста“ — рекао је Кастро. a

Чврсти комунистички вођ каже, даље, да га је „болело“ да потпише извесне уговоре о заједничким пословима са иностраним компанијама, да је сумњао у такве кораке као што је широко отварање за инострано инвестирање, рађане једне паралелне привреде за Кубанце којима је приступачан долар, и као што је ово јесење успостављање слободних тржишта за неке пољопривредне и индустријске производе. „Ја са некима саосећам више, са другима мање“ — рекао је за те промене, „али сам их све подржао зато што мислим да су део једне кохерентне, неопходне стратегије и да су покренуте консензусом. „При сваком од тих заједничких послова, долазили су код мене по потписе — и ја сам потписивао“. Кастро је — пише „Њујорк тајмс“ — изгледао · забринут због успеха републиканаца на новембарским изборима, страхујући да би у будућности ембарго према Куби могао бити још оштрији. Кастро каже да какве год муке тај ембарго зада Куби, никада је неће присилити на ону врсту политич-

Сусрет Јељцин — Гор

Москва (Танјуг). — Председник Русије Борис Јељцин сусрео се јуче са америчким потпредседником Ал Гором који борави у Москви — тврде обавештени извори у Кремљу. Председник Јељцин је примио Гора у једној болници у Подмосковљу, где се опоравља после једне лакше хируршке интервенције.

Како се сазнаје у обавештеним круговима, Гор је упознао председника Јељцина са резултатима заседања руско-америчке комисије за економску и технолошку сарадњу. У истим круговима се тврди да је том приликом било речи и о неким међународним питањима.

око 1000 Чечена из села Ново-Сурвој, удаљеног око 35 километара од престонице.

„Није наша грешка што смо овде. Ми то нисмо желели“, рекао је Бабичев. „Они (руски лидери) могу да нас осуде, али ми нећемо пуцати. Забрањено је армијом ићи на цивиле и пуцати у народ“, рекао је руски генерал. Истог мишљења је и пуковник Генадиј Кондалин, који је пратио Бабичева.

Ка Грозном су пре шест дана кренуле три колоне руске војске, од којих се једна зауставила на око 7 километара од града. Јуче није било знакова да руске снаге и даље напредују у операцији у којој би требало да блокирају чеченски главни град од око 400 хиљада ста-

новника.

ког отварања која је циљ тог притиска. „Нећемо преговарати о нормализацији наших односа на бази концесија. САД нису блокирале Јужну Африку. Не блокирају Саудијску Арабију где неколико породица поседује све богатство. Не диктирају политичке услове Кини, нити Вијетнаму. Зашто треба да их диктирају нама2“ — рекао је Кастро.

„Неки људи се питају зашто не укидају ембарго, будући да нам служи као изговор. Оног дана кад један амерички бизнисмен зажели да дође и започне посао овде, биће то за нас велика главобоља. Али ми смо спремни да се суочимо са таквим изазовом“ — додаје Кастро.

„Да ли ће нас корумпирати2 Хоћемо ли се инфицирати капитализмом2 Вољни смо да то видимо. Апсолутно је нетачно да нам блокада служи као политички инструмент одржавања народног јединства“ — рекао је Кастро.

ИТАЛИЈАНСКА ПОЛИТИЧКА СЦЕНА

Берлускони пред суновратом

Већина политичких аналитичара сматра да су влади финансијског медијског могула дани одбројани

Илија Мимица

специјално за „Борбу“ из Рима | ,

Рим. — Берлусконијеве владине већине која је произишла са мартовских поли"тичких избора више нема. Већина политичких аналитичара у Италији сматра да су влади финансијско—медијског могула дани одбројани, те да је само питање дана који ће означити њен формални суноврат. На сцени су, међутим, велики маневри да се идуће среде, када ће премијер ставити на гласање свој „програмски говор“ за идуће полугодиште, спречи пад владе. Стање је прилично хаотично и напето. Изгуби ли, а сва је прилика да хоће након што је Северна лига напустила коалицију када је прошле среде гласала заједно с опозицијом, влада ће морати да поднесе оставку.

Криза је, дакле, добила убрзање а вођа Северне лиге Умберто Боси је већ сигуран у формирање нове већине са

| Демократском странком левице (бивши комунисти) и Народном странком (бивши демохришћани) која би довршила изборну и друге институционалне реформе те извела Италијане, вероватно већ у касно пролеће идуће године, на ванредне изборе. Берлускони и његови лојални партнери из неофишистичког Националног савеза настоје да сузбију чак и могућност договора међу странкама за које Боси трвди да у Представничком дому могу „сабрати“ 325 од укупно 630 гласова колико их броји то крило парламента (у Сенату влада ионако има непостоје-

ћу већину).

Идући ће дани показати да ли је уопште могућа таква већина која би обухватила још неке мање опозиционе формације, али не и комунистичку рефундацију с којом је ПДС ових дана, припремајући се за „велики бум“ против Берлусконија, дефинитивно раскинуо политичке и још више идеолошке везе. Сам Берлускони настоји да одврати Народну странку бивших демохришћана од савеза са „старим идеолошким непријатељем“ у лику ПДС те да разбије и њих и Лигу.

Потпреседник владе и једна од угледних политичких личности лиге Умберто Марони је изјавио да неће у идућу владу, а чини се да његово мишљење о немогућности владиног савеза са бившим комунистима дели још педесетак посланика. Берлускони је, након скоро двочасовног састанка са шефом државе Скалфаром, изјавио да међу њима „нема разилажења“.

Берлускони је такође изјавио како уопште нема доказа за сумње да је знао за корупцију коју су фирме његоBOr с труста „Фининвест“ вршиле у редовима финансијске полиције око пореских обавеза, али је готово сигуран да ће га мулански судије (након маратонског седмочасовног саслушања прошлог понедељка) послати на суд. Оставка му, ни у том случају, „не пада на памет“. Рачуна се да би судијски пул „чисте руке“ могао донети одлуку о Берлусконију најдаље до нове године.

Илија Мимица.

ВЕСТИ _

Одложено суђење у Етиопији: Адис Абеба (АФП) — Највеће суђење названо „нинбершко“ за ратне злочине и геноцид у Етиопији, одложено је до 7. марта саопштено је јуче у Адис Абеби. E

Саопштење је дошло након што су претходна три дана читане

обимне оптужбе против пуковника Хаила Мариама и његових следбеника за убиство преко 200.000 противника војне диктатуре, при чему су тужиоци затражили одлагање суђења наводећи да им треба више времена да се припреме. Робија за девет кинеских дисидената: Пекинг. — Кинески суд осудио је у петак деветорицу политичких активиста на вишегодишњи затвор због „контрареволуционарне пропаганде“, јавља Ројтер позивајући се на изјаве чланова породица осуђених дисидената. р

Најтежа казна, 20 година затвора, изречена је, због „ширења контрареволуционарне пропаганде“, 38-годишњем доценту Ху Шигену, рекли су чланови његове породице који су присуствовали суђењу.

- Остала осморица дисидената, чија се имена не помињу у Ројтеровој вести, осуђена су на мање временске казне.

Сукоби перуанске војске и герилаца:Лима — У сукобима владиних снага и припадника герилске организације Сандеро лиминосо (Светла стаза) у среду и четвртак погинуло је 25 лица, званично је саопштено у Лими.

Перуански председник Алберто Фуђимори изјавио је да су припадници армије у четвртак у потери убили 11 герилаца, који су дан раније напали једно градилиште у близини града Падре Абад. Том приликом је убијено осам војника и шест цивила, а пет је рањено, јавља Ројтер.

Ускоро сусрет јеменског председника Али Абдалах Са ex најавио је ових дана да ће се ускоро састати са краљем Саудиј. ке Арабије Фахдом, да би изгладио односе између двеју земаља.

У интервјуу саудијском дневнику „Ал-Хајату“, који је објављен у неколико арапских престоница, Салех је изјавио да ће састанак бити основа за „окретање новог листа у повезаности између две земље“. Он је, такође, изјавио да је срео и саудијског ''рестолонаследника Абдалаха и министра спољних послова Сауд ал-Фајса на самиту исламских земаља у Мароку и да су том приликом разјаснили ситуацију о граничним инцидентима који су се распламсали прошле недеље.

Салех даље наводи да се нада да ће његов састанак са краљем Фахдом „разрешити несугласице и повратити дух братства и с: радње између две земље.