Borba, Sep 06, 1996, page 10
Иран посматра данас са стране ирачку кризу, срећан што се пажња њеног декларисаног непријатеља САД усредсредила на суседни Ирак. Још прошлог месеца, аналитичари ситуације на Блиском истоку, отворено су говорили о могућности америчког војног удара на Иран као одмазду за оно што Вашингтон назива државно финансирање тероризма.
Али, у овом тренутку политика „двоструког с обуздавања“ коју Клинтонова администрација води према Ирану и Ираку — појачана америчким ратним бродовима:и авионима у Заливу — поново се окомила на Багдад.
САД воде међународну кампању у циљу даље изолације исламске државе због њеног наводног
учешћа у терористичким акција-.
Ударом на Ирак Вашингтон потиснуо сукоб са Ираном
ма против Запада. Иран демантује те оптужбе тврдећи да Вашингтон жели да сруши његову исламску владу. Иран је у духу своје реторике против САД оштро критиковао ракетни напад на циљеве на југу Ирака као потез чији је једини циљ да прибави што већи број гласача у корист Била Клинтона.
Упитан какву поруку треба Техеран да извуче из америчког ракетног напада на Ирак, амерички секретар одбране Вилијам Пери је одговорио „посебно смо упозорили Иран да се не меша у сукоб на северу Ирака“.
Напетост на релацији САД Иран је порасла после Перијевог коментара изреченог у августу, у којем он наговештава да се Техеран налази иза бомбашког напада на једну цистерну који се догодио
Несретни народ, распрострањен у четири и више држава, поново је постао оно што је увек био: лопта за стране силе
Садам Хусеин је након окончања рата у Персијском ззливу више пута ангажовао своје војнике на пример против шиита на југу Ирака. Међутим, још од Кувајта он није тако дрско ни крваво агитовао као крајем прошле недеље када је ушао у зону где се налазе Курди.
Било би мудро, ако би се он брзо повукао. Јер, кратак напад на Садама Хусеина уочи избора у Сједињеним Америчким Државама могао би да се израчуна у додатним гласовима, које чак и фаворит као што је Бил Клинтон не може да занемари.
У суштини ситуација на северу Ирака представља резултат пораза Запада. То је својевремено створена зона под заштитом која је требало да заштити Курде од „отровног уједа“ Ирачана — и то у нади да ће Курди ојачати и да ће њихов отпор допринети паду тиранина у Багдаду.
Уместо тога, Садам Хусеин данас подржава једну курдску фракцију у борби против друге коју субвенционише Иран. А, баш тој земљи _ Сједињене Америчке Државе не желе да учине услугу. Сем тога, нема ни говора о томе да предстоји пад ирачког диктатора. И Курди су криви за то што је ситуапија таква. Они су након рата у Персијском заливу имали могућност да у заштићеном животном простору остваре зачетак оно-
га чему теже — стварању сопстве- |
не државе. Уместо тога уследила је огорчена борба између фракција Барзанија и Талабанија. Додуше, са свих страна доприносе завађевости међу Курдима. Техеран форсира Талабанија и уз његову помоћ забија клин на северу Иракг: Багдад такође није заинтересован за јелинство међу Курдима и радије подржава фракцију Барзанија да би ва тај начин запементирао раз њеност: Турска са задовољством посматра ове несугласице зато што се ничег толико не плаши као уједињених Курда на својој јужној граници. Курди су повово постали оно што су одувек и били: лопта за стране силе, које умешно користе старе племенске несугласице да би оствариле сопствене интересе. Тренутно је Садам Хусеин пре свега заинтересован да успостави контролу над северним Ираком. Он жели да држи што даље од свог нафтовода Курде које подржава Иран. Чини се да је још једном успео у својој намери. А, Курди ни овај пут ништа нису добили! кекса не
(72 ИЕ ПР ТУЛА /720 КОНТЕ НЕ РУ,
СУЛ У РБЕМУ ПЕТИ.
/
у јуну у Саудијској Арабијни и у
којем је погинуло 19 америчких,
војника. Пери је тада споменуо могућност америчке одмазде. Аналитичари Блиског истока не очекују да ће исламска република покушати да искористи амерички напад на Ирак, али ни да ће Америка предузети мере против Ирана којег Вашингтон оптужује за умешаност на северу Ирака. Неки западни аналитичари сматрају међутим, да би Иран могао ускоро опет да се нађе на врху америчког интересовања. „Пажња је усмерена на Садама. То је за сада довољно — Бринуће се о Ирану када дође време за то“, каже Розмари Холис, шеф програма за Блиски исток на Краљевском институту за међународна питања у Лондону. Вату Мау
Изборни адут: ретне заслуге
Ирачки председник није извукао никакву поуку из пораза у рату за Кувајт и не престаје да испробава
стрпљење међународних фактора, пре свега САД. Бројне санкције, "свеошшта беда у земљи изгледа "као да сувише не забрињавају Са-
дама Хусеина, јер у земљама попут његове смене на власти се не дешавају стварањем критичне масе, стога је интересантније питање зашто се Вашингтон одлучио да поново буде строг.
Време је, пре свега, деликатно за председника Клинтона који је ушао у завршницу председничке кампање. Оно што његови ривали имају, а он нема: то су ратне заслуте. Да подсетимо, његов претходник, републиканац Буш је водио Заливски рат, а да не причамо о заслугама садашњег председничког кандидата републиканца Дола још из давнашњих времена.
Значи из перспективе америчке унутрашње политике напад је био очекиван. У дипломатском смислу, међутим, ризици су много бројнији, „пре свега“, како истиче коментатор „Њујорк тајмса“, „САД се још више уплићу у регију која је много опаснија и од Балкана“.
Лако је било одбранити једну независну земљу као што је Кувајт, на коју је извршена агресија, гли, сада ситуација међу Курдима није једноставна. Једна фракција, наравно, са својим оружаним сна-
гама је под утицајем Ирака, а дру-_
гу помаже Садамов и амерички смртни непријатељ — Иран. Позиција Турске, чланице НАТО такође је компликована, не само што
и она има „своје Курде“ него и за- | то што је предвођена првим! сво--
јим премијером из једне верске странке склопила уговор од 23 милијарде долара с Ираном не марећи" за америчка упозорења, па и законе:
"На крају, из, благо речено, неуједначених међународних реаговања може се закључити да кажњавање увек дежурног и никад недужног Садама овог пута има, пре свега, америчке унутрашње мотиве. Бавев Боди
БОРБА ПЕТАК. 6.9. 1996.
Петак, 6. септембар, 250. дан
1522. — Шпански морепловац Хуан Себастијан дел Кано први је опловио"око Земље, вративши се у Шпанију с бродом „Викторија“ и само 18 морнара, чиме је окончао експедицију од пет бродова и 270 морнара, коју је у служби Шпаније 1519. повео португалски морепловац Фернан де Магаљаесс. Дел Кано је преузео команду кад су 1521. Магаљаеса убили филипински урођеници. _ бита 1566.Приликом опсаде Сигета, у трећем __ походу ' БР на Беч, умро је | турски _ султан Сулејман П, током чије је 46-годишње владавине Турска била на врхунцу моћи. Освојио је 1521. Београд, 1522. грчко острво Родос, 1526. је потукао Мађаре на Мохачу и потом покорио Угарску. 1628. — Аустријанци су после једномесечне опсаде преотели Београд од Турака. Јаничари су претходно темељно опљачкали гради укрцали плен са 500 лађа којима су побегли Дунавом. После пљачке Турци су спалили делове Београда, којем је велику штету нанело и аустријско бомбардовање. 1757. — Рођен је француски маркиз, генерал и државник Мари Жозеф Лафајет, командант Националне гарде у почетку Француске револуције и у првом периоду јулске монархије. –
Од 1777. до 1781. учествовао је у борбама за ослобођење северне Америке од Британаца.
1766. — Рођен је енглески хемичар и физичар Џон Далтон, један од оснивача атомске теорије материје. Објаснио је Прустов закон сталних пропорција, поставио закон умножених пропорција и први одређивао релативне атомске масе хемијских елемената. 1914.На захтев савезника да после победе на Церу у Првом свет ском рату над аг ресорским — аустроугарским трупама _ предузме
офанзиву преко границе, српска војска почела јеоперације у Срему
"и источној Бос ни, познате као „Би
тка на Дрини“.
Борбе су трајале до 11. новембра 1914, кад је начелник штаба Врховне команде војвода Радомир Путник наредио повлачење. „Битком на Дрини“ умањена је офан-
зивна моћ аустроугарске војске.
1966. — јужноафричког премијера од 1958. Хенрика Френша Фервуда је током парламентарне дебате у Кејптауну убио скупштински курир Димтрик Цафондас. Током Фервудове владавине донесен је највећи део закона којима је регулисан систем апартхејда у јужној Африци.
1975. — У земљотресу снаге 6,8 степени Рихтерове скале, у источној Турској је погинуло најмање 2:350КЉУДИ. зао бини
1991. — СССР Је признао независност Литваније, Летоније и Естоније. 1994. — Премијер Ирске Алберт Рејнолдс први пут се у име ирске владе. састао с вођом северноирске партије Шин Фејн (политичко крило терористичке Ирске републиканске армије) Џеријем Адамсом, с којим је разговарао о политичком срешењу дугогодишње кризе и.сукоба римокатолика ји протестаната у Северној Ирској.