Borba, Sep 06, 1996, page 11
БОРБА
ПЕТАК _6. 9. 1996.
ИЗ ИЗВЕШТАЈА 0 ИЗВРШЕЊУ САВЕЗНОГ БУЏЕТА ЗА ПРВО ПОЛУГОЋЕ ОВЕ ГОДИНЕ
Обим и динамика прихода утицали и на трошење средстава из буџета
Према Извештају о извршењу савезног буџета, у првој половини ове године који је упућен савезним посланицима ради информисања, тражи се од савезних органа који остварују приходе по било ком основу, да предузму мере да се средства, која им прописима припадају, свакодневно и уплаћују. Уједно, препоручује се републичким владама да предузму мере за појачане активности инспекциј"ских служби, како би се осигурала - редовна наплата прихода од поре" за на промет и акциза.
Ове препоруке и закључци Савезне владе су, после разматрања полугодишњег пословања, били неопходни јер је констатовано ниско остварење прихода. Један од разлога је у усмеравању дела средстава с почетка године у „потрошњу“ 1995. на основу ребаланса буџета којим је омогућено извршавање, односно плаћање „буџет-
Затим, иако је повећан приход од акциза и пореза на промет производа и услуга, приходи од царина опадају: док остали — варирају.
Наиме, према Закону о савезном буџету за ову годину, предвиђено је да је 5.891 милион динара потребно за савезни буџет и да се та средства морају у целини обезбедити из реалних извора. Највеће учешће у укупно планираним приходима имају средства која се обезбеђују републичким прописима и то порезом на промет производа иу и наплатом акциза (53,6 одсто). Царине, увозне дажбине и таксе су најзначајнији приход који се остварује по савезним прописима и у укупним приходи-
ма буџета чини 28 одсто, а сви ос- |
тали — 18,4 одсто прихода.
Када је реч о расходима, највећа ставка је финансирање одбране (71,6 одсто средстава), док за све остале намене, почев од рада са-
валидско-борачку заштиту, помоћ избеглицама и све остале намене остаје 28,4 средстава.
На основу података о извршеним расходима произилази да је до краја јуна потрошено 1.906,9 милиона динара, или 32,4 одсто од укупно планираних расхода. У исто време, остварен је приход од 1.937,7 милиона динара, или 32,9 одсто од плана. Највећи део уплата стигао је од пореза на промет и акциза (844,1 милиона динара) и ова средства имају велики значај за попуну савезног буџета. Подаци из извештаја уједно показују да се приходи по овом основу из месеца у месец увећавају, пре свега, због активности на сузбијању сиве економије, али и као резултат повећања цена у промету. Следећа
ставка уплата по величини, стигла ·
је од царине — 737 милиона динара и то је најзначајнији извор прихода чија је надлежност утврђена
„КЊАЗ. МИЛОШ“ НА СВЕТСКОЈ ТРПЕЗИ
Бушетине 30 минералну
Друштвено предузеће „Књаз Милош“ у Аранђеловцу, поред пуштања у рад нових производних капацитета за флаширање познате минералне воде и сокова у пластичној амбалажи, знатна средства улаже у истражне радове, До сада је уложено 10 милиона марака и направљено 15 километара бушотина и до 1.200 метара дубине.
На локацији у селу Бањи почели су, ових дана, истражно-експлоатациони радови на новој бушотини, којом се предвиђа проналажење воде на дубини од 400 метара.
До краја ове године „Књаз Милош“ ће на домаће и светско тржиште. испоручити 110 милиона боца киселе воде и 20 милиона освежавајућих напитака. Како се планира, већ од идуће године, више од половине производа „Књаза Милоша“ одлазиће на иностране трпезе
ских рачуна“ и у јануару.
везних органа и организација, ин-
на савезном нивоу.
М., ). 3. Јањевић
ГРАЂЕВИНАРИ ПОЖАРЕВЦА
Дуплирана зашу
Пожаревац — Грађевинарима ове године не иде. Пожаревљани су, међутим, нашли нов модел пословања. „Инсталационо-завршни радови“ имају посла до краја сезоне, а као „шлаг“ на укусни слаткиш појављује се „умивање“ града, односно реконструкција фасада у центру Пожаревца. Поменути радови овом друштвеном предузе-
слови као што су стамбени објекат у Голупцу од 2.500
квадрата, стамбено-послов--
на зграда у Костолцу и грудно одељење петровач-
ке болнице. Ту је и адапта- ·
ција апотека у Петровцу на Млави и Пољопривредној школи у Пожаревцу. Нису без значаја и послови на новој згради Општинског одбора ЈУЛ-а у Пожаревцу, будућој Кући ученика на
Пре рута пола: с јамог граданшта
ћу наредних месеци донеће зараду од дванаест милиона динара.
— То је за сто одсто више него претходне године. Наш учинак је приметан и поред отежаних услова за рад и пословање. Све то остварили смо задржавањем најбољих мајстора и стручњака, а захваљујући ангажовању запослених у фирми и оријентацији да послове завршавамо по систему „кључ у руке“. Ми сада тржишту практично можемо да понудимо све од идеје до њене реализације, каже Риста Вујовић, помоћник директора предузећа. Досадашњи радови, наравно, само су препорука за нове послове. Протеклих месеци радило се на више објеката. Најпре је изграђена кућа Самосталних синдиката у Пожаревцу површине 350 квадрата, а потом су дошли нови по-
%
Тулби и школи „Вук Караџић“. Годишњи план од девет милиона динара биће знатно премашен. Просечна плата међу пожаревачким неимарима знатно је већа од просека сличних делатности у Србији, па, зато, и не чуди стална „навала“ млађих стручњака за пријем у стални радни однос.
— Ако нема инвестиција, мање је посла и за грађевинаре. Последице економског стања, беспарице у привреди, па и међу грађанима, основни је проблем са којим се последњих година сусрећемо. Отуда и проблеми са обезбеђењем сировина, репроматеријала и резервних делова. Није реткост да материјали за наш посао поскупљују без контроле, а све то угрожава наш процес рада, истиче Риста Вујовић. Д. Жевадиневић
ШУМСКОИНДУСТРИЈСКИ КОМБИНАТ ИЗ КУЧЕВА
Мирис дрвета и земље
Пораст производње и у најтежим условима Ф Кооперативни послови у преради дрвета са италијанским партнером Ф Ефикасније искоришћавање шумског богатства Ф' Унапређење сточарске производње
Кучево и његов истоимени „златни рудник“ — Шумскоиндустријски комбинат представља прошлост, садашњост и будућност ове неразвијене општине источне Србије. Око 1.000 људи на једном месту, у малој средини, гради бољи лик свих пребивалишта, срећнију породицу, лепши изглед града, богатије културне сад-
| ржаје. И у најтежим условима привређи-
вања, ШИК бележи пораст производње. Млада руководећа екипа настоји да у променама у производњи, али и агресивнијим наступом на тржишту пробије многе баријере, и свом колективу донесе више пара.
— Претходних месеци дошло је до бројних контаката са страним и домаћим купцима који су били заинтересовани за наш начин прераде дрвета. И поред тога што странци још увек немају довољно поверења у наш платни промет и транспорт, квалитет производа ШИК-а пружа могућности за нове послове. Комбинат се посебно афирмисао у производњи закривљених отпресака за седишта и наслоне столица, а ових дана приводимо крају тестирања за закључивање кооперативних послова са једним италијанским партнером под окриљем италијанске Владе, каже Драгиша Милетић, директор предузећа.
Нови послови везани су за сарадњу три фирме у примарној производњи: „Србија шуме“ — ШИК „Кучево“ и „Сипро“. Овај посао такође, ради се за италијанске купце, а за домаће тржиште нуде се две повољности. Поред упошљавања својих капацитета, ШИК ће у наредном периоду још ефикасније искоришћавати шумско богатство. Купцима ће свакако бити интересантан нови програм врата и вратних крила који се овде ради по најмодернијим захтевима тржишта. Планиран је и бутик продаје на стовариштима у Београду, Нишу, Лесковцу и Кучеву. Ту је и колекција кухињске галантерије са којом ће се Кучевљани појавити пред новогодишње празнике.
Посебни ефекти у овој фабрици очекују се од увођења система 150 9002, на чему се ових дана систематски ради. На овим пословима укључена су и подсти-
цајна средства републичке Владе. У скорије време неки делови предузећа прећи ће у мешовити или у неки други облик власништва.
Посебна област производње у Шумскоиндустријском Комбинату је пољопривреда. Поштујући потенцијале и традицију овог краја, улагањем у прерадне капацитете као што је, рецимо, млекара-сирара у Каони, Кучевљани настоје да сачувају и унапреде сточарску производњу. Укус залогаја нетакнуте природе уз мирис тек заоране земље овде се узима као предност. Јер, одгој оваца и крава на травњацима
без хербицида и справљање сира помоћу цедила и ступе, данас је, свакако, реткост на ширим просторима.
Товилиште у Кучеву са 120 јунади послужиће као место у коме ће се женска грла превести у приплодни материјал, а касније дистрибуирати произвођачима. У циљу побољшања сточарске производње, узгајивачима оваца већ је дато 50 приплодних овнова, а тамо где се не ради вештачко осемењавање и петнаест приплодних бикова. Планиран је и пашњачки тов за сто јунади на локацији Липовача, али и репродукциона фарма оваца, производња лековитог биља и изградња мешаонице сточне хране. Нови млин и пекара само су допуна програма за који се сматра да ће до 2000. године задовољити потребе житеља Звижда.
Д. Жаводелевић