Borba, Sep 06, 1996, page 13

околности за пред= локалне изборе. -повољније од домного је проблема ују укупну ситуаци2 до сада дешавало економска стабилзија санкција, враугледа је заслуга · на почетку разгобу“ председник пи-

тнародног ЊИВО

(оци

пјалиста, Момчило

и наглашава да ће = социјалисти има-т већине бирача. разлога што СПС тентан и целовит на нивоу земље и штине, што омогутађанима отворено

“се радити и у ком

ти даљи развој приживота. ту тренутно има нова, или двоструто лане, што поуће интересовање и деловање социјату рада чини делоПС који постоје у им и сеоским месдама, а укупна проррати се од стране та специјализовамите области.

ТИЧКОГг

изборна шанса је

најквалитетнијег амо и људе којима овати и који су у зограмске задатке

оживотворе — каже Цветковић. — Не знам шта треба да се деси па да на изборима не победимо. Наш програм је докуменат „Пирот 2000 — корак у нови век“ који обухвата програме сваке градске и сеоске МЗ. Програми су реални и нису фикција. Уз одговарајући напор, сви могу да буду остварени.

Задаци н реализација

Приоритетан задатак и највећа развојна шанса Пирота, тврди Цветковић је враћање пиротске привреде у светске токове. Посебно, због тога, што се ради о виталној и технолошки савре-

потпуно (премни

Вера у наклоност бирача Ф Квалитетан програм Ф Развој сточарства и туризма Ф Могућност конкурисања светској привреди Ф Уређење града Ф Ревитализација планинских села

У СУСРЕТ ИЗБОРИМА ЗА ОПШТИНСКУ САМОУПРАВУ У ПИРОТУ

меној привреди која је пре санкција била врло конкурентна светској и која је годишње зарађивала преко 80 милиона долара чистог прихода. Друго развојно тежиште Пирота је ревитализација Старе планине чији ресурси могу да буду искоришћени за развој сточарства и туризма. Од објеката обухваћених програмом „Пирот 2000.“ гради се резервоар за водоснабдевање који Пироту треба да омогући сталан доток, без обзира на енергетске и климатске услове. У току је и изградња новог гробља и еколошке депоније за смеће. Сви објекти биће за-

Враћање птретске привреде у свеппе токове: Момчило. Цвотио-

вршени до краја године: На уређењу улица у граду и у селима ради се непрестано, док здравство, образовање, култура

и спорт већ функционишу врло успешно и сигурно су на нивоу

већем него у другим сличним срединама, каже Цветковић.

Пољопривреда и селе

Социјалисти Пирота сматрају да је пољопривреда значајна компаративна предност према развијеном свету, јер постоје сви услови како за производњу здраве хране, тако за производ њу тржних вишкова. Спецификум пиротске општине, несум-

њиво, чини велика разуђеност и различит положај равничарских и планинских села. У равничарским готово да је достигнут, условно речено, „градски“ стандард живљења, док су, насупрот, планинска економски и демографски на самом дну.

Проблем ревитализације планинских села је, зато, далеко комплекснији, сматра Момчило Цветковић, и истиче да ће СПС, у складу са својом политиком и програмском оријентацијом, утицати на укупан развој земље.

Квалитетни, амбициозни и остварљиви развојни програми основна су предност СПС у „предстојећим савезним и локалним изборима, баш као и до сада остварени резултати у свим областима.

Када су прилике у Пироту у питању, значајна предност је велика масовност чланства, што омогућава избор најбољих из свих друштвених структура. Цветковић сматра да ће већи проблем бити да се из мноштва одаберу најбољи, него само кандидовање за одговарајуће изборне функције.

У сваком случају, социјалисти Пирота очекују чет-

врту изборну победу. 3. МАРКОВИЋ

МА ПОД СУВОБОРОМ

тожбом женских рукотворина Ф Фабрика ракије и јабуковог сириционалан начин Ф Флаширање воде са студенца Ф Етно доматаром српском кућом и вајатима 9 Радне књижице за плетиље и

идеје, добре ЈОСТИ. ом марта беЏЈугоимпорт- "Коштунићи тра, на велиокенских рупио 60 плеи везиља гило да није иншком хиатну употре2 само да је покровитељбеоградске вано преду“ које ће ра:# руку“ пла"већ је почечтава идејно : маркетинмбициозни- гфинисаних пнтереса и темеља.Сда догађа у (, _ најпросчу општине уовац, са чена обронциооди ка ствасролошког се' чистом интрадициона- највише заала јована уовог села је омчило Пепломираног : инжењера, зезне дирекпромет проте намене. предности

"је схватио _

да се шума, речица, воћњак и њива, кад понесу заштитни етно еколошки знак могу понудити светској пијаци на нови стари начин много.

— Моју идеју да Коштунићи имају све предиспозиције да постану прво еколошко село у Србији прихватила је и са милион и по марака подупрла „Југоимпорт-Атера“, фирма која послује у саставу холдинг система Савезне дирекције за промет производа са посебном наменом. У реализацију пројекта је укључена и наша компанија ПМЦ која се искључиво бави менаџментом, као и предузеће „Етноарт“ недавно основано у Коштунићима објашњава генерал Чековић. Шљивовнца из лампока

Ових дана озваничена је изградња фабрике шљи-

вовице и јабуковог сирће-.

та, поред речице Шибан. Поред ње, већ се припрема терен за хладњачу и сушару. Шљивовица ће тећи из бакарних лампека, и то 60 хиљада литара годишње, у амбалажи са

„мотивима из овог краја, у.

којој ће, тврди инвеститор, стизати свуда у свет, чак до Сингапура.

— Читав овај крај између Овчара, Маљена, Сувобора и Рудника је познат

по шљиви, јабуци и малини. За откуп шљиве смо обезбедили новац, у фабрици ће бити посла за десетине људи из овог кра-

ја, а сигуран пласман и цена ће подстаћи подизање нових плантажа. Догодине ћемо откупљивати печурке, малине, кромпир, даћемо сељацима кредите да обнове малињаке и воћњаке, да оживе њиве и унапреде живот. Савезна дирекција је директан извозник. Значи, нема посредника, нити шверца који поскупљује производ, што нам гарантује конкурентност — оптимиста је Јован Чековић. |

За разбој радна књижица

А за жене с почетка приче градиће се етно-домаћинство у центру села. Београдски „Центропројект“ ће реализовати пројекат по идејном решењу архитекте Божидара Петровића. Биће то велика српска кућа са салом за десетак разбоја, а око ње вајати у којима ће радити везиље и плетиље. Све са радном књижицом, рукотвориће по креацијама у свету познате Горице Попеску. Истовремено ће откупљивати и плетене, хеклане, ткане и везене рукотворине _не само коштуничанки већ и жена из околних села. Надица Вујић Митровић

Олга Стојановић

Једно давно — пре двадесетак година овај потписник, као млађи новинар, добио је задатак да направи репортажу 0 радној акцији у Бубањ потоку. За савезни омладински лист! Координатор заједничког редакцијског и акцијашког пројекта, с посебним освртом на рубрику „млади необавезно“, био је колега-новинар из исте редакције, али „старији“ у професионалној хијерархиј. Млађи новинар с почетка приче је закаснио којих петнаестак минута (и то на круцијални ритуал дизања заставе и распаљи вања логорске ватре) и био је озбиљно прекорен од стране свог претпостављеног, све до инстанци одговарајуће Организације... Својеврсно светилиште социјалистичког морала ин виво, није смело бити дезавуисано макар и случајним закашњењем, као да је у питању каква модна ревија...

Коју деценију касније, на Тргу рспублике алиас на Тргу слободе, овај исти потписник препознаје некадашњег распаљивача логорске ватре за говорницом на опозицијском великом збору, док феномен еха преноси његов поклич: „Доле црвена банда!“

А од њега је мало ко могао бити црвснији некоћ у Бубањ потоку или је то био само одсјај од пламена логорске ватре...

Коју годину после Потока, на дупке пуном скупу културолога, „јавних радника“, драмских писаца, тсатролога, новинара и људи из „структуре“, у тадашњој. Културно-просветној заједници Србије, а поводом драме „Голубњача“ Јона Радуловића, млади новинар из моје редакције, по имену Фића, овако започиње своју беседу дигнуту за дпе октаве: „Ми, млади комунисти, нећемо дозполити..“ Двадесетак година касније, исти Фића, на само себи својствен афористичан начин, испљувком без крви, описује нашу стварност, обраћајући јој се као свињи или крмачи, наизменично...

Етц, етц... Некадашње акцијаше у сенци, не виђамо само на опозиционим

зборовима, већ и на АУКЦИЈАМА, што са „акцијом“, по звучности, стоји у тесној вези. Моја другарица Нада такве не зове конвертитима, већ вели да су се „премундурили“, а уз нужну толеранцију и дужно поштовање спрам промене мишљења, немам баш поверења у угао од сто осамдесет степени...

Дакако, има и другачијих примера „Мморално-политичке навигационе технике“ од горе описане, оличене у неким старим знанцима које виђам ових дана и у овом времену. Један од њих је мој другар, београдска културњачка легенда, по имену Паја, који није померао угломер идеологије, те не мора да се напреже увежбавајући нову костимографију и нови покабулар. Био је „црвен“ и остао је „црвен“! Али зато нема разлога да поцрвени у друштву, било истомишљеника, или оних других...

Једном мом пријатељу, пореклом, ликом и делом „грађанске провинијенције“, доколичарско-аналитичарски кругови замерају што је своје грађанско семе култивисао у левици, вулгарно очекујући, ваљда, од таквих супротне богазе, те не схватајући како је једина ПРИРОДНА и закономерна реакција на мноштво ништавог — усредсређеност на су: висле опције, ма каквом стрелицом биле исцртане.

Јер, није у питању песжоративна конверзија када се грађанин који је одувек био прави господин, определи за левицу и постане друг, већ је погрдна опречна варијанта наглог преласка некадашњих другова: под редним бројем у — новокомпоновану господу! Моја маленкост-се, међутим, кад код је то иоле могуће, саговорницима обраћа са „колега“, а свима осталима са „комшија“, јер не вадимо пријаву стана на преглед. За сваки случај.

Акцијаши су, ето, претежно на аукцијама, стари скојевци по бањама, а скоројевци на Светом Стефану. Неки прави људи остали су исти, само су можда мало поседели, мало и „ојачали“, али нису нигде, већ овде и сада.