Borba, Sep 06, 1996, page 12
КУ ОНУ Хи Е
27 Пе ГДЕ
Прво место, три златне и три сребрне медаље — биланс су наше екипе на такмичењу од 27. августа до 3. септембра у главном граду Турске
Ученици Математичке гимназије, Душан Ђукић, Иван Матић, Горан Бреговић, Јелена Игњатовић, Михајло Ристић и Јелена Спасојевић, уз подршку ментора др Владимира
Драговића и Милене Радновић, освојили су прво место на међународном такмичењу из математике, одржаном у Анкари од 27. августа до 3. септембра. У
Дугам Вукић
појединачном _— пласману добили су три златне и три сребрне медаље и тиме допринели да Математичка гимназија у Београду, може да се похвали још једним у низу успеха њених ђака.
На управо завршеном одмеравању знања средњошколаца у Турској, учествовало је 25 националних екипа. Учесници 21 земље такмичили су се у дисциплинама основне математиек, теорије бројева и геометрије. Интересантно је да је свака земља могла да предложи осам задатака за такмичење који су били
(СЕ
иља Сабљић, самохЈа мајка двоје деце, жена погинулог борца Војске Републике Српске, из села Романовпи код Градишке, остала је без јединог извора прихода — своје продавнице. Изроди ми срушише продавницу коју смо покојни муж и ја отворили још пре рата. Нисмо били профитери што су у рату дошли до пара. Од када је Миленко погинуо, 1992. године на славонском ратишту, једини извор прихода ми је била та продавница, која није доносила много, али је хранила децу, мајку и мене и двојицу радника и њихове породице — прича Љиља. Она каже да су јој у ноћи између 27. и 28. августа непознати људи подметну-
4 А
ло РОМАНОВЦИ, ПУБЛИКА СРПСКА __
(А ПОБЕДНИЦИМА ИНТЕРНАЦИОНАЛНОГ ТАКМИЧЕЊА ИЗ МАТЕМАТИКЕ
чувани као тајна. Сва питања су била сакупљена и одабрана од стране Групе за математику Одбора за науку анкарског Сиањолу Лицеја. Ментори, односно вође екипе, су учествовали у састављању задатака, али и у ндгледању рада самог жирија.
С обзиром да је ово такмичење први пут било ор-
Иван Матић
Јелена Игњатовић
ганизовано, у Анкару смо отишли уз пуно неизвесности — каже Јелена Спа-
сојевић, добитник златне медаље. Ипак, уз солидну конкуренцију, питања нису била претешка. За њу је
ово такмичење само један корак пред великим математичким изазовима и радом који је очекују. Добитник бронзане медаље на Балканијади у Румунији, Јелена каже да обожава математику, али да мора
Јелона Спасојевић
Михајло Ристић
много да ради, вежба. „Таленат јесте битан, али само као предуслов“. Ипак, сти-
же и да чита неке лепе књиге, и да се бави спортом нарочито за време распуста. Насмејан, кратко подшишан дечко, Иван Матић није очекивао злато, али се припремао за учешћче на такмичењу, свакодневним радом. Пред крај школске године је 60равио два пута по недељу дана на Авали, где су се одвијале припреме за математичку олимпијаду. Часове су држали професори са београдског и новосадског универзитета.
— Математика за мене представља нешто између обавезе и задовољства. Док радим задатке, не мерим време. Лутам до коначног решења — истиче Иван, смешка се и каже да као и већина његових вршњака
Горан Предовмћ пронађе време за забаву и опуштање.
Златом се у Анкари
„окитио“ и Душан Ђукић, који сматра да математика није баук, да се човек рађа са одређеним предиспозицијама, али пуно тога зависи и од рада. Једно с другим даје резултате. „Доћи до решења тешких задатака јесте право задовољство, али представља и подстицај даљем раду“. О будућности не жели превише да размишља, али зна да је она сигурно у математици.
Поред времена проведе-
·_ ног уз бројке и математич-
ке операције, наша екипа је боравак у Турској искористила и за обилазак анкарског универзитета, музеја и других културно-историјских споменика. Учешће на оваквим такмичењима прилика је да се сретну нови људи и размене искуства. Излет у Истанбул и једнодневно крстарење Босфором, младим математичарима обогатило је утиске.
Путовање у Турску финансирали су Републичко министарство просвете, Завод за међународну научно-техничку и културну сарадњу као и доброчинитељи школе.
Директор Математичке гимназије Милан Распоповић не крије задовољство када каже да је за школу ово међународно признање од великог значаја, посебно зато што није било очекивано. Миге Вуковић
Напад на самохрану мајку
Које и зашто подметнуо 2,5 килограма експлозива у продавницу Љиље Сабљић: Ф Званичне власти се нису огласиле
ли два и по килограма експлозива у дворишну зграду у којој се налазила продавница. Бели герцедес.
— Одјекнула је снажна експлозија, попуцала су сва стакла и на нашој и на околним кућама. Дотрчала сам до прозора и видела бели мерцедес... И ето, за трен ока остадосмо без ичега, а деца за који дан полазе у школу. Кад је то пукло, прво сам стајала скамењена. Онда сам истрчала да видим да ли ми је свекрва жива, јер њен кревет је био уз сам зид продавнице. Срећом, нико није погинуо, а са два и по
килограма експлозива се и солитер може срушити каже Љиља.
— Долазили су људи и плакали — прича Дарко Додик, радник у продавници: — Ништа Љиља ником није нажао учинила, цели рат је борцима давала цигаре и хлеб. Сад су и моје троје деце остали без хлеба. А продавница није доносила много зараде, али ЈЉиља је поштено делилана своју децу, и на нас раднике, па никр није био гладан. Шта ћемо сада — пита се човек. Љиља Сабљић каже да не зна из ког разлога би овај терористички акт имао политичку позадину.
— Разне политичке стран-
„ке су долазиле и лепиле
плакате за своје скупове на излог продавница. ја сам им то дозвољавала, јер верујем да свако има право на своје мишљење. То што сам ја члан Социјалистичке - партије - Републике Српске, моја је лична ствар. Зар зато изроди да ми одузму хлеб, пита се. Једино што њена деца добијају од државе је минимална новчана помоћ коју иначе примају породице погинулих бораца.
Једнвстезеа еуда
— Али и то је нередовно и мало. Не могу се за те паре
ни свеске за школу купити. Поводом овог догађаја у Романовцима, званичне власти се нису огласиле. Љиља Сабљић каже да је полиција дошла на увиђај тек по њеном позиву, и сумња да ће се починиоци
открити. · — Сад се морам борити да некако с"опет пронађем
средства да бих могла радити — каже она. У разговору са мештанима дознајемо да се Љиљана никоме није замерила, да је била омиљена у селу и да сви до једног са којима смо разговарали јединствени су у осуди овог злочина. Тања Јеремић
Почељ ћета В ЋиНнсЋ ВеЗИЈЕ
Ниште воље Кад је; ограде -Атер“ подно кој из котвођ тиља, нешто! реч 07 ру за] бу. За: убрза, ством“ фирме зеће ,Е дове сирати ло дан клупке шки 3: јег пра послов) финан! ве ште Коштуг траније Горњи тири Б ма Сувј рању лау Ср дустриј лан наџ слугом! Чекови и генеј ришић машин директ ције за: извода! Знајући ОВОГ кј