Borba, Jan 16, 1997, page 5
БОРБА
ЈУГОСЛАВИЈА
ШТА ДИРЕКТОРИМА ДОНОСИ НОВИ ЗАКОН О РАДНИМ ОДНОСИМА
новом Закону о радним ол-
носима, који чине само ка| рику у ланцу модернизације нашег законодавства, отворене су многе расправе. Али, све из угла радника. Тумачене су одредбе које се односе на пооштравање услова за пензионисање, порезе на личне дохотке и одрешене руке директора да проверава стручност и отпушта раднике. О томе шта за директора и привреду значи овакав закон - мало се ко запитао. - Мање је занимљив део о разним овлашћењима и санкцијама
које има директор, јер ту нема по-
себних новина - каже пр Синиша Зарић, професор Економског факултета и директор Београдског сајма. Закон само прати намеру да се модернизује наше законодавство у целини. Дух закона говори о новом односу према одговорности и раду. Полази се од формалних момената, јер је држава дефинитивно схватила да неће бити богата ако сви оду у пензију. Ми у Сајму, до сада нисмо докупили ни једну годину стажа да би радник отишао раније у пензију. Свако треба поштено да ради и буде награђен. Поред тога што су многи неоправдано незадовољни због пооштравања услова за пензионисање, јер држава не може да издржи толики број пензионера (на сваког запосленог дође по један пензионер), ипак се може рећи да је ово нагло прекидање са педесетогодишњом праксом ~ превремених и инвалилских пензија, докупљених година и борачким стажом. - У целини нису побре нагле промене _ приврелносистемског амбијента, истиче Зарић. До сала
|
Нови Закон о радним односима не доноси ништа већу могућност санкција и овлашћења од оних које је директор имао и до сада Ф Добар радник нема чега
му 1 ортоце
| 1
да се плаши # Држава је схватила да ако сви оду у пензију неће бити богата
се ишло на различите начине у пензију, а сад су услови ригорозни. Исто је са порезима на личне
дохотке. Нова година нас је лоче- |
кала са новим условима. Сада мо-
рам ла нађем 300 хиљада динара више да бих платио порез за плате запослених.
НАЈВЕЋЕ БЛАГО
На срећу, директори су прошле године повећавали плате запосленима, а сада ће их због пореза, на жалост, смањивати. Међутим, не треба да се сви плаше да ће им смањити плате.
- Многи директори још увек спавају - напомиње директор Београдског сајма. Чекају да дође програмер и да измени програм у компјутеру да би израчунали по-
рез. Кога ће погодити ова мера2 Само оне који имају велике личне дохотке. он
Са Олредбом о провери стручности многи су се уплашили - сво-
Страх је релашивно оправдан: др Синиша Зарић
је или директорове нестручности2 - Страх је релативно оправдан због тога што смо још увек у ситуацији кад се и сами послодавци нису сасвим идентификовали са предузећем, објашњава др Зарић. Запослени се боје ла неће доћи до праве провере стручности него 10 злоупотребе те мере. Као професор могу да кажем да ретко ко воли да научи до краја и прецизно. Тврдње ла је наша највећа вредност богатство кадрова и знање
љули - није тачно. То могу да потврде власници приватних фирми који ако, нису задовољни отпуштају раднике (и нико се не буни) и поред тога не извршавају своје задатке. Проблем је у ешелону запослених између руководства предузећа и непосредних извршиоца. Е
"УГАСИО СЕ"
Закон о радним односима треба посматрати зајелно, са Законом о предузећима. Први лиректору даје права, а други олговорности. "У условима рада који су постали драматични (скуп приступ капиталу, отвореност према конкуренцији стране робе, решеност државних органа да примењују законе и чврста буџетска ограничења), директорима који се не понашају тржишно, држава окреће леђа, управни одбор "стоји" над главом, а повериоци "везују" руке.
- Добри радници немају разлога за страх. Њима ће само помоћи услови заоштравања пословања да им допринос буде боље
вреднован и мерен. Сада ће бити први план извршење задатака, а не добри односи са директором. У
супротном ни за директоа нема опстанка, каже арић.
О ПЕИЈЕ ји Запослени не треба
Е да размишљају о томе да ли су симпатични ди-
ректору или не. Директор неће отпустити доброг радника ни по коју цену, јер би то, утицало на рачун предузећа, каже Зарић.
- Држава ће повремено интервенисати, али само у стратешки важним предузећима а не и у сфери трговине и услужних лелатности напомиње Зарић. Директори морају да раскину са самоуправљањем и преструктуирају управљање као претходницу својинске трансформације. Са управним олбором добијамо квалитетне саговорнике за лоношење оллуке, који одговарају заједно са нама. Сада акционари и повериоци могу да преиспитију наш рад и траже вештачење извесних инвестиционих одлука.
Сада је власницима и повериоцима дата могућност ширег контролисања пословања, кроз ревизије, интерне ревизије и вештачења. Више нема добровољне ликвидације или припајања фирме која је пропала, јер то суд не дозвољава. - Мислим да је до сала било најтеже повериоцима јер сви који не крше . финансијску дисциплину били су кажњени у периоду владавине дужничке економије, наглашава Зарић. Сајам је фотогра-
фије привреде, а замислите како
ја нама кад нам се много коварата враћа на којима пише: "непознат", "одселио се", "не постоји", "угасио се", "ликвидиран", "променио алресу"...
На крају, што се тиче генералне олговорности њу сноси директор и радници са посебним овлашћењима. Радници сносе само јелну олговорност - да савесно раде. Александра Миката
ВИСОКО ПРИЗНАЊЕ МОСКВЕ ПРОФЕСОРУ ДР ВЕЉКУ ВУЈИЧИЋУ ИЗ БЕОГРАДА
Међу 500 научних
ДИЛЕМЕ МЛАДИХ АКАДЕМАЦА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА
'ности
По први пут годишње психотерапију затражи око две хиљаде студената Ф Млади неповерљиви пре-
лидера света
Професор др Вујичић, први је научник са сталним радом у СРЈ коме је припала част да постане члан угледне Међународне академије нелинеарних наука у Москви Ф Овај стручњак светског гласа иза себе има преко 550 научних радова и спада у светску научну елиту
Професор др Вељко Ву- _ три монографије, тр:л уџбејичић постао је члан углел- _ ника... Тренутно ради на
ма личностима од ауторитета Ф Будући академци креатори новог групног ауторитета
Амбициозни студенти Београлског универзитета зрела су популација али нису задовољни и срећни. Пуни вере у будућност надали су се па ће по завршетку школе њихово знање и труд бити постојно цењени и награђивани. Запажамо присутност кризе система
израженије питање шта после липломирања па. Због страха оп будућноти одлажу липломске ралње. Кол млалих будућих академика, према речима др Пешић доминира јако велико неповерење у ауторитете.
Сматрамо да не можемо ла решимо
кризе система вредности и идентитета у које запалају студенти јер су сувише социјалне. Ово се неће смањити уколико се не измене услови живљења - упозорава пр Пешић. Она је навела пример момка који је био пред липломом на Техничком факултету. Према његовој исповести има левојку, нема стан, изгледи за запослење су му веома мали и после "израде" биланса свог лосалашњег живота запао
не Међународне академије нелинеарних наука чије је седиште у Москви. Диплому о чланству добијену на основу значајних научних ралова из области механике крајем прошлог месеца
"темељним _ принципима механике" и нала се да ће до јуна да објави ову књигу. Академија математичких наука обухвата најауторитативније научнике из области нелинеарне мате-
је у лепресију јер лица са нижим степеном образовања лакше долазе 10 пара.
Нагомилани проблеми поласком кол психијатра неће се решити јер психотерапеут не може да решава ег-
матике, механике, физике, теорије управљања, теорије стабилности: кретања, као и друге области нелинеарних – математичких наука.
Као – стручњак светског гласа лр Вујичић имао је низ позива из целог света да предаје на тамошњим универзитетима. Међутим највећа награда „му је била, како каже и сам. про-
уручио му је председник те
одрони орки оосноскооки
; 5 8 " фесор др Вујичић Корени у еуклидској геомешрији: проф. — што је постао др Вељко Вујичић универзитетски
професор.
Дописни је члан Америчке академије за механику и неколико међународних удружења механике и
Академије и члан Руске академије наука Владимир Мефодијевич пре
рофесор др Вујичић. управник Одељења. за ме-
У сшуденшској чишаоници
вредности и идентитета чије је стицање код младих веома отежано. Они се осећају егзистенцијално угрожени у развоју тог идентитета - говори неуропсихијатар др Љиљана Пешић у Заводу за заштиту здравља студената у Београду. Не виде перспективу и не сналазе се у ономе што им нуди жиВОТ. 'Нашу помоћ по први пут годишње затражи око две хиљаде студената који полазе у анксиозно депресивном стању. потпуно су изгубили интерес за учење а последњих година све је
Београђани све бројнији
Према оцени др Пешић у поео- расту је број студената из града који траже помоћ психотерапеута у односу на претходне године, а главни узрок је опте- 5 рећеност породичним егзистен- ; цијалним проблемима. 5
зистенцијална питања. Овде је реч о студентима који су фрустрације окренули према себи и траже нашу помоћ јер имају поверење у ову институцију. Годишње нашу помоћ затражи око пет хиљада младих - додаје др Пешић.
Период младих повезан је са идолима којих сада нема па се могу створити негативни идентитети што је опасно. Честа је појава да леца правих интелектуалаца не желе да уписују факултете јер видећи неуспех родитеља који нису адекватно награђени за свој труд немају мотивацију за даљње учење.
Приметан је пад стулената избетлица који су се обраћали Заводу за помоћ. каже лр Пешић јер су се на неки начин снашли уз напомену да је већина њих одустала ол стулирања.
„Млади амбициозни будући акалемци у последње време стварају нови групни идентитет уз уверење да су почели да раде напокон нешто за себе. Стварање новог групног идентитета најпозитивнији је облик пражњења енергије који се могао десити с обзиром на окружење и очекивану ситуацију - закључује др Пешић.
Ј. Безбрадица
"НАТАЛИТЕТ У СРБИЈИ
Неравномерно обнављање популације
_ ханику математичког института САНУ у Београду · први је научник са сталним радом у СРЈ, којем је припало ово високо признање за механику тела променљиве масе, за озбиљне научне резултате у области аналитичке механике, стабилности кретања, управљања кретањем и тензорском механиком. У свом плолоносном _ научно-ис| траживачком ралу професор др Вујичић има иза себе преко 550 научних радова,
а међународну
математике. Име професора др Вујичића укључено је едицију Пет стотина лидера у нау-
' ци" због чега је добио и ди-
плому Двадесети век - 500 лидера у науци. По броју радова и мери Министарства науке имао је највећи коефицијент. Био је руководилац јелинственог пројекта механике у Србији, заслужни члан Југословенског пруштва за механику и члан Научног друштва Србије. ' Ј. Безбрадица
Београд. - Стопа природног прираштаја становништва у републици је ниска, али позитивна и износи 2.8 промила. наводи се у публикацији "Основни показатељи виталне и здравствене статистике Републике Србије за 1995. годину", коју је објавио Завод за заштиту здравља Србије "Др Милан Јовановић - Батут".
Ова стопа приказује олнос између броја новорођене деце и броја умрлих, на сто хиљада становника на одређеном подручју.
Пад стопе природног прираштаја испод 3,5 ука-
зује да је реч о подручју. које се, кал је реч о обна-
' вљању популације - пра-
зни. док би се за статистику могло рећи да открива
много, али најважније
скрива.
Позитивна стопа природног прираштаја на нивоу целе републике, не го-
"вори много, док се не по" глелају полаци по региони-
ма. "ТУ Војводини је стопа
· природног прираштаја ста-
новништва негативна и из-
"носи - 2,3, као и у централ-
ном делу Србије - 0,6, лок је на Косову и Метохији
позитивна и износи 17,1
промила. Од 18 округа, колико их има у централном делу Ср-
"бије. у четири је стопа об-
нављања — становништва позитивна. лок је у осталих 14 - негативна.
Висок природни Крира. штај становништва, од 7,1 забележен је у Пчињском округу, следе га Рашки са стопом од 4,1, Златиборски са 1,6 и Мачвански са
„стопом од само 0,1 промила. 5
Према подацима Репу-
_бличког завода за здрав"ствену заштиту, у 1995. го-
дини на подручју Београда
први пут је регистрована негативна стопа природног прираштаја становништва од - 0,6. Најмање беба рађа се у Зајечарском округу.
а Космету највиша стопа природног прираштаја становништва регистрована је у Призренском округу и износи 21,4 промила. Висок природни прираштај, углавном албанског становништва, регистрован је у Косовско-поморавском округу 19,2, Пећком 18,4, Косовском 15,3 и Косовско - митровачком 11,5 промила.
педануар 1.)
Пана аи.
УЛИЧИЈА ДЕМОКРАТИЈА
Господо, свака журка "кошта"
ну
Јучерашња опозициона штампа највише се бавила сменама у врху СПС-а, савпштењем Гралске изборне комисије и дочеком српске Нове године на улицама Београда и пругим градовима у Србији.
Пошто су многе новине ланима шпекулисале, прво ћутањем. а затим изјавама Небојше Човића. вест о његовом искључивању из СПС-а, резултирала је само објаљивањем одлуке Извршног одбора Главног одбора владајуће странке.
Како се испоставило, "Дневном Телеграфу". Блицу", "Нашој Борби"... "који су Човића већ били устоличили у фотељу Мирка Марјановића - су. овога пута, затајили "лобро обавештени кругови“ и "поверљиви извори". Тако, њихови читаоци, јуче, уместо "голуба на грани", Имају - ВРАПЦА У РУци! ко
У рубрици "Реч дана", "Демократија" издваја
вест: "Људи који лупају у канте и канистере, сваког ;
дана побијају по 200 линара од коалиције "Зајелно". жох ж
Под насловом "Отказан митинг због кауције", "Наша Борба" објављује извештај лописника из Врања у коме се каже: "Тек пошто су пријави за организацију мигинга у центру града, представници Коалиције "Заједно" лолали ставку да су спремни да сносе све трошкове измештања саобраћајница, као и услуга комунала, од њих је затражена кауција од 5.000 пинара, због чега је данашњи митинг отказан.
- Наговештено нам је да је то само почетна цена и да трошкови овог скупа могу да буду и већи. Уз све то, нисмо били сигурни да.ли ће нам новац од кауције, уколико све прође у најбољем реду, бити враћен, или неповратно "ухапшен" - објашњава разлоге одустајања од скупа Раломан Ирић, портпарол протестних окупљања у Врању.
ОДРКНИЗААККИККИНН а
МОМ ВЕДМЕ +
злоаеаоооћ
Е, па, господо, свака журка кошта. Плати, па клати! !
Уосталом, Врање је паметније ол Београла у коме су - како јавља "Дневни Телеграф" - "лесет реловних и десет ванредних 'екипа ЈКП "Гралске чистоће" са Трга Републике и'околних улица олнсли 13 камиона сломљених флаша и конзерви после 10чека српске Нове године. ""'
жож схж
У рубрици "Блиц хит", овај лист објављује извод из текста Теодора Анђелића. "Борба":
- Бука је толика и таква ла су оне шерпе београлске у 19.30 симфонијска милина.
Они што их није толико, цептер посуђе чувају за РАПСОДИЈУ.
ж о жож ха
На захтев новинара да прокоментарише своју изјаву "да су студенти идиоти" Вук Драшковић према писању "Наше Борбе" каже ла о томе ништа не зна, да је то нека намештаљка 'Удбе, лок Даница Драшковић у "Демократији" изјављује да студенте, прексиноћ, није ни видела.
Хоће то. Ол више хиљада комада студената, ваљда јој се замрачило пред очима!
Где је истина2 Можла на то може да одговори "Блиц" који, под насловом "Ђинђић умирио студенте" објављује:
- Председник ДС Зоран Ђинђић примио је, јуче, представнике студентског: протеста на њихов захтев, поводом "инцидента" који се десио прексиноћ на дочеку српске Нове године између студената и Вука и Данице Драшковић. 'У вишечасовном пријатељском разговору, како смо сазнали, студенти су се сложили са Ђинђићем ла се инциденти и "приватни" испади превазилазе отвореним разговором и ла су у другом плану у односу на захтеве студентског протеста. с
То се зову ВИШИ ИНТЕРЕСИ класног лруштва.
жох
У интервјуу "Блицу" к Килибарда, између осталог, каже да је диктатура у Црној Гори перфилна, перверзна и прикривена. ;
- Сви називају србијанску телевизију - Бастиљом, а у Црној Гори је још тера Бастиља... Нашу власт чине млади људи. Они знају да се допадну, обуку "Версаће" одела, дају изјаве - данас једну, сутра другу и све то изгледа као млеко...
Значи, у Црној Гори нејважи оно "Стара кока, 10бра јуха!" | ко =
Према писању "Недељног Телеграфа", преко бившег премијера Милана“ Панића, председнику | Милошевићу је пренета порука из Беле куће. Клин- | тон би, наиме, "волео" да ' свечаној инаугурацији | свог другог мандата, 20. јануара, добије прилику ла америчкој јавности саопшти Како је њихов партнер са Балкана уважио "демократску вољу" свог нарола, односно препоруку америчке алминистарције ла буде "кооперативан". |
Ваљда је и без овога било јасно да "Не лаје кера села ради, него СЕБЕ ради"
= Х
Мирјана Божић