Borba, Aug 14, 2003, page 19
Pie прејак
seat
svet knjige
Stevan Vukajlovié: "Cuvar velikog zaborava', Bonart, Nova Pazova, 2002.
stvuju, kao u literarnom trojstvu: pisac - kriti¢ar - Citalac.
Zanimljiv je njegov pristup potragama za roditeljskim u "Poslednjim daljinama". Ko-
Se je samo naslut teznje da se uhvati eho natéulnih molekula senzibiliteta duha, duha ¢éoveka, duha voda, duha bilja, duha astralnog snovidenja ovako objasnjava svoj knjizevni pristup pisac 12 Novog Sada Stevan Миkajlovié, autor knjige " var velikog zaborava" 1 autor jos dve knjige od senzibiliteta, ranije objavljene. Njegova knjiga je sadrzina dva kratka romana, te su tako u istim koricama "Poslednja daljina" i "Cuvar velikog zaborava", stoпје о ljudskoj sudbini u kojima je autor Citaocu izuzetno iskusan vodié kroz prostor 1 vreme, do irealnog a koje je moglo svakome da se dogodi kao sudbinsko. Njegovi opisi pomalo zbunjuju спаоса паviknutog da mnoge uobiéajene situacije dozivljava kao monotone, a Vukajlovic¢ upravo insistira na strasnom odnosu svugde, pa 1 tamo gde ga u okruХепји nema ni najavijenog. I sve je najednom prividna monotonija, jer toliko ima toga Sto nas uzbuduje, razboleva ili uniStava da ga ni sami ne vidimo, niti smo ga svesni. Zasto senzibilizam? Upravo zbog toga Sto u tom 1 takvom odnosu prema knjizevnosti, aktivno 1 podjednako uée-
na¢no tu je 1 velika zivotna zabluda, jer za daljinama ne vredi tragati, njima se treba угасан, рогот оре[ дос! u sadasnjost. Ili pak tragati za njima u buducnosti 1 opet se vracati u sadaSnjost, a svi ti
putevi su izazoyni, iskuSava-
ju iruiniraju. Glavni lik Zena, graditeljka vrta od snovide buduénosti, neprimetno ustu-
pa svoje mesto тизкагси 1 ponovo se vra¢éa u trecem delu romana (Nestvarne personifikacije, Reinkarnirane metafo-
· те, Рочједпја daljina) 1 обоје хаједпо sa ¢itaocem se pitaju kakve su, kolike, dokle dosezu i аде su, uistinu, poslednje daljine? Pojava svih mesecevih mena je ono Sto svako snovido nasluéuje sa strahom da се doci do konatnog рогетесаја рпгодпог sklada.
U drugom romanu "Cuvaru velikog zaborava" Vukajlovic¢ se baVi prizivanjem naslucivanog 1 Culima bliskog, cesto govoreci da je neSto Sizifov posao. Ipak Sizif je svoj posao odradio, a Ovo je neciji posao, nekome pripada 1 taj neko mora doci do odgovora. Pi8uci 0 knjiZi u ovoj knjizi Pero Zubac je zabelezio: "Paralelni svetovi, zbil-
ja i nezbilja, tajinsko i neodgonetljivo, jesu stalna tema Ovog pisca, njegovog doticaја sa nepoznatim, zamaStanim, a mozda 1 stvarnim svetom izvan nasih moguénosti éulnog oseta".
Nedeljko Terzic
Milan Migo Cosié: "Cutanje sa
M2 Miso Cosi¢ je pesnik, koji je, vec, na svom knjizevnom poéetku, nedvosmisleno ukazao koliko ima i smisla, i dara, za izveStavanje o smislu pisanja 1 osecanjima sveta u kome Zivi. Njegov "carski rez" je primer kako se bez okolisenja moze beleziti pesni¢kom slikom i njenim evokativnim vibracijama, "ono" Sto se u Coveku zaseca poput bola. Sto ima i ostavlja trag, ne samo, emocionalnog, nego 1 mentalnog oziljka. On se bezrezervno, filoloSki i psiholoski, posveсије: psihologiji, medicini 1 fenomenologiji tog oziljka. Njegovim figurama, metaforama, razlozima, gestovima, metamorfozama i metastazama. On ga i socioloski nosi. On ga nosi kao Sto se nose secanja i uspomene iz detinjstva. Iz onog fundusa sudbine koji je temelj ostalog zivota 1 svih elemenata njegove senzacije.
Ove nove Cosiéeve pesme u izvesnom smislu temocen-
cetvrtak, 14. avgust 2003. 1 9
Krste Popovski: "Savez", Svetovi, Novi Sad, 2002.
Se ceSéa potreba nasih pesnika da svoja poetska razigravanja pretoce u formu poeme, govori 0 nastojanjima da poezija nadrasta zadate okvire strofi¢nosti. Upravyo poema otvara
prostor za Sto Siri spektar ju-
naka, njihovih osobina i sa-
mu dramatiénost fabule. Poema Krste Popovskog
"Savez" izlazi iz okvira nacionalnog poimanja ove knjiХеупе vrste. Ona donekle gravitira pojmu poeme 1z ruske literature, ¢ije su glavne osobenosti ostvarenje narativnog 1 misaonog sadrZaja. Kao takva, poema "Savez" svoju razlicitost upotpunjuje i dramskom uvertirom. Naime, koncepcija Popovskog svodi se na prikazivanje subjektivnog pristupa svakog od junaka poeme.
Podeljena na pet celina poema "Savez" prikazuje istoriju bolesti moralnog po-
S Svitak
] e njiZevne ‘novine "бе . ak", koje izlaze u Po
205. а род patronatom i bri-
spotovica, uvodni deo novos broja posvecuj _ pesni па i proznom piscu Slavi-
koliko Ae pesama, dva
ci Spasi¢. Objavljeno je ne-
srnuéa u porodici u kojoj se ne zna ko je otac potomaka. Uvodeci arhaiénost iz drugog plana, Popovski aludira na protekla vremena i epohe, a samom Citaocu ostavlja kroz koju се od tih vremenskih odrednica tumaciti njegovo delo.
Postavljena dramski, ali bez neposrednog, medusobnog uplitanja glavnih junaka, poema "Savez" je i svedoéanstvo o iskrivljenim, liénim istinama. U njth veruји samo njihovi tvorci i to je dovoljan kvalitet da budu branjene.
Krsta Popovski je kroz poemu "Savez” pokuSao da demistifikuje upravo one porodiéne spletke, dobro éuvane od javnosti 1 pokaze kroz razobli¢enje pojedinca mogucnost da se stvori novi, iskreniji savez sa drugima.
Marko VukSa
eseja i dve krace price, kaoi
- izbor iz knjizevne kritike o
njenom stvaralaStvu. Sa jedmom ili vise pesama zastu-
· pljen je veliki broj savreme| nib srpskih pesnika, iz тетgom pesnika Milijana De- _ Це 1 rasejanja. U dodatku
"Моше о", koji je namen-
еп десјој knjizevnosti, pu blikovano je takode vise poetskih i proznih priloga. _
o ljubavi
Bogom", izd. "Gratika", Apatin,
tri¢no 1 logisti¢ki se naslanjaju, 1 nastavljaju, na poredak veé ustaljenog "reza" iz njihove "carske premiere". I one su kontaminirane neverovatno visokim tonovima jeze. Jeze, koja zaustavlja dah снапја. Citanja u kome se grée Sake, koje listaju tekst. Tekst sa poeti¢kim mirisom proze u poeziji. I poeгаје и prozi 0 mirisu kuhinje i jutra zivota u kome se koтеза ravnodusnost hendikepiranog pogleda. Pogleda pokajanja koji izranja iz bola molitve 1 obracanja Bogu za jednu drugu, pravicniju 1 raynopravniju "“raspodelu" godisnjih doba. Vremena. Roka trajanja bozijeg raba.
Ove Cosiéeve pesme Citaju se 1 kao rukopis o ljubavi o snu, kao tekst sna o ljubavi. a, njth dvoje uvek su neSto hteli da igraju. Mameci osmehe 1 Citaocu. I poeziji. I defektologu. I piscu/pesniku. Кадапје 1 tih
rodenje osmeha je mala istorija 0 deéijem stidu. O stidu omete-
2003. nom u redovnoj i bozijoj vedrini. Istorijica koja Пат па povest traganja za adresom izvan zidova kruto nametnute samoée. Pobeda ove poezie je u njenoj hrabrosti posvecenja jednom zasebnom odgurnutom, svetu svih onih cya nesre¢na populacija ima probleme odrastanja. Ozbiljne probleme detinjstva. Ova poezija je odli¢no 1 jezitki korektno realizovana 1 otelovljen je pokuSaj/predlog da se kro¢i na moguc¢i put pomirenja. S onim Sto se ne slaze oko tuznih ishoda kraja. Da se tim "pomirenjem" izade na Cistinu "sredine" i pobedi "niSta" u kome "plitkost prati dubinu", a "niskost visinu vreba". Da udavljeni izranjaju 1z omame uskosti Sirine. Da se u Zoran M. Mandi¢