Borba, Mar 25, 2008, page 7

Utorak, 25. mart 2008.

——

kultura

BORBA 7

Arhitektonska dostignuća Sabrana dela

Na 30. salonu arhitekture koji će biti održan od 27. marta do 30. aprila u Muzeju primenjene umetnosti za nagrade

MUZEJ PRIMENJENE UMETNOSTI OTVORIĆE 27. MARTA VRATA 30. SALONU ARHITEKTURE, PRESTIŽNOJ SMOTRI KOJA ĆE PREDSTAVITI 140 ODABRANIH RADOVA DOMAĆIH ARHITEKATA, NAJAVIO JE MPU.

Ovogodišnji Salon sc odvija pod sloganom „Radovi u toku.... abijabatska invarijanta.... vidcti vidljivo“ koji, kako objašnjavaju u muzeju, asocira da Se nešto popravlja, menja u pozitivnom pravcu, nagoveštava novinc i potcncijal kako kod pojedinaca, autora, tako i u arhitektonskoj profcsiji u celini.

Smotra, koja će biti otvorena. do 30. aprila, prikazaće ono Što jc najznačajnije u domaćoj 'Drodukciji, kako od rcalizovanih gotovih objekata, tako i kvalitetnih konkursa. Žiri je od 220 prispelih radova odabrao 140, od kojih će 110 konkurisati za nagrade. Kao i svakc godine biće dodeljena velika nagrada Salona Gran Pri i nagrade u različitim katc-

gorijama: arhitektura, urbanizam, cntcrijcr i publikacijc. Radove, kako je ocenjc-

no, karakteriše visoka

u Široj javnosti, ovoga puta je okupila arhitcktc svih generacija, među njima i once koji predstavljaju vrh srpske arhitekture poput Branislava Mitrovića, Prc-

konkuriše 140 radova

stranstva: Nemačke, Slovcnije, Finske, Irske. Publika će moći da vidi i

30 studentskih i konkurs- ·

nih radova koji su van konkurencije za nagrade.

VT UN UM

ujednačenost, pre svega u velikom broju izvedenih, rcalizovanih objckata. Manifestacija koja uživa visok rejting, kako u struci tako i

draga Cagića, Spasoja Krunica, Melanije i Darka MaPored biće predstavljeni i radovi naših

rušića... domaćih,

arhitekata iz ino-

JEDAN OD NAJVEĆIH HRVATSKIH |! JUBORIS DVORNIK 'UMRO JE PREKSINOĆ U SPLITSKOJ BOLNICI U 69. GODINI, JA-

GOSLOVENSKIH GLUMACA

VILI SU JUČE HRVATSKI MEDIJI.

Bata Živojinović: Divan prijatelj

Veliki srpski glumac Velimir Bata Živojinović, na vest o smrti kolegc iz Hrvatske Borisa Dvornika, izjavio jc

juče Tanjugu da su se njih dvojica

lepo družili i da bi voleo da u ta· kvim odnosima budu i naši narodi. „Neki su pisali da smo se svađali, pa mirili, a mi se nikad; nismo sva đali. Zato nismo ni imali razloga da se pomirimo, ali smo imali razloga da sc sretnemo. On jc za mcne bio i ostaće živ, divan i topao čovck. Ako hoću da ga vidim, imam filmove i kascte“, rekao je Živojinović. „Drugi su nas svadali, a to ŠtO SC nas dvojica nismo svađali nosi ncku simboliku. 'lo šro smo sec Icpo družili i to je jedna simbolika. Voleo bih da takvi budu i naši narodi. U tome je značaj našeg druženja - u zajcdništvu i ništa van toga“, naglasio jc Om. „Važno je da smo se nas dvojica razumeli apsolutno. lako smo bili naoružani kad god smo snimali, nikad nismo pucali jedan u drugog, stvorili smo prijateljstvo kojc je prihvatilo 90 odsto i srpskog i hrvatskog naroda. To je najvažnije, a mi smo samo akteri toga“, rekao jc ŽiVOJinOviC. Među filmovima koji su ga pro(1960), „Martin u oblacima“ (1961.), „Prckobrojna“* (1962.), „Most“ (1969), „Neretva“ (1969.), ali i u filmovima „U gori “ Antuna Vrdoljaka i „Opklada“ Zdravka Randića za kojc je 1971. dobio i svoju prvu Zlatnu arenu na tada prestiznom filmskom

slavili su „Deveti krug“

„Sutjeska“ . (197%3.). i

raste zelen bor

festivalu u Puli.

Osim u preko 40 filmova, Dvornik je glumio u 20 serija snimanih u Hrvatskoj i Srbiji, a iako ćc ostati

zapamćen kao zvezda komedija, nastupao jc u svim filmskim, pozori-, šnim i telcvizijskim žanrovima.

Uz veliku popularnost u filmovima, Dvornika u to vreme veže i prijateljstvo sa Ljubišom Samardžićem i Batom Živojinovićem, s tim da sc od 90-ih odnos sa Živojinovićem pretvorio u niz medijskih prcpucavanja i neuspešnih pokušaja pomircnja. Dvornik je rođen 10. aprila 1939. u Splitu, a posle mature u Srednjoj glumačkoj školi u Novom sadu upisao jc Kazališnu (pozorišnu) akademiju u Zagrebu.

Dvornik je, osim kao stalni član pozorišta u Splizu tokom 90-ih bio poznat kao poslanik HDZ u Saboru, ali se političkom karijerom, uz ocenu da mu „to nije trebalo“, nijc bavio predugo.

Njegove uloge u filmovima i scrijama koje sc i danas rcpriziraju ostaće mnogo duže u pamćenju.

U pratećem programu Salona okosnicu će predstavljati projekat oživlja-

vanja Starog sajmišta.

Osim istoriografske izlo-

„Ledeno doba“ po gradovima

srbije

JEDAN OD NAJVEĆIH PROJEKATA PRIRODNJAČKOG MUZEJA IZ BEOGRADA, IZLOŽBA „ŽIVOTINJSKI SVET LEDENOG DOBA“, REALIZOVANA 2007. GODINE, NASTAVIĆE SVOJE PUTOVANJE PO MUZEJIMA SRBIJE.

Izložbu, na kojoj su predstavljeni brojni cksponati krupnih i sitnih sisara i beskičmenjaka, koji su na našim terenima Živeli tokom poslednjeg Icdenog, doba (runasti mamut, runasti nosorog, džinovski jelen, pećinski mcdved, lav, hijena i dr.) od kraja marta do decembra 2008. godine imaće priliku da vidc građani Jagodinc, Kragujevca, Vrnjačkc Banje, Kraljeva,Vranja, čačka i Niša.

Posebnu atrakciju izložbe predstavlja replika lobanje mamuta, urađena prema originalu koji sc nalazi u Narodnom muzecju u Kikindi.

Gostovanja izložbe bićc upotpunjena i pratećim propagandnim matcrijalom (katalog, trolistak, majicc i šolje sa motivima izložbe).

Autori izložbe su Sanja Pavić, Biljana Mitrović i Dragana Đurić, kustosi paleontolozi.

Osim postavke u Beogradu u pcriodu februatseptembar 2007. godine, izložba je do kraja prošle godinc uspešno gostovala u Muzeju Srema u Sremskoj Mitrovici, Muzeju Jadra u Loznici i Zavičajnom muzcju u Aleksincu.

Nastavak „turneje“ izložbce omogućila je donacija kompanije „Državna lutrija Srbije“.

žbe, studenti Arhitektonskog fakulteta, Fakultcta dramskih umetnosti, KFa-

kulteta primenjenih umectnosti imaće radionice koje će biti u vidu, izložbe, po-

WA Ia iy

zorišne predstavc, razgovora. Kustos izložbe je mr Ljiljana Miletić Abramović iz Odseka za arhitekturu MPU.

Vidosava Stevanovića

U NARODNOM POZORIŠTU U BEOGRADU DANAS ĆE BITI PROMOVISANO PRVO KOLO SABRANIH DELA VIDOSAVA STEVANOVIĆA, NAJAVILA JE IZDAVAČKA KUćA „KORACI“ Iz KRAGUJEVCA. U prvom kolu Sabranih dela su „Stranac koji s ma boravi“,“Sasvim užasnut tim monstrumom noćnim ,„“Ista stvar, Abcl i Liza, „Iskra“, „Sneg i psi“,“Narod čeka zemljotres i druge drame“

U programu, pored autora, o delu Stevanovića govoriće profesor filozofije i pesnik, zamenik gradonačelnika Kragujcvca Saša Milenić.

Glumica Marija Stevanović izvešće, na francuskom jeziku, odlomak iz Stevanovićeve, monodra-

„Jovana u metrou“? koju je igrala u teatru „Odeon“ u Parizu, dok će Lidija Pleti prvi put kazivati tekst nOVOg, JOŠ nciZ-

vođenog komada „Medeja povratnica“.

Biće to prvi susret beogradske publike sa Stcvanovićem posle 18 godi-

na. On je početkom decvedesctih godina otišao u Atinu, zatim u Pariz i sada ponovo živi veći dco godinc u blizini Kragujevca. U tom periodu jc nastalo dvadesetak novih dela,

a više od 50 je prevedeno na 16 jezika.

Dobitnik je NIN-ove nagrade (1987), nagrada „Isidora Sckulić“, „Ivo

Andrić“, „Milan Hakić“, ali i nagrade „Civis“ koju Ministarstvo kulturc Nemačke (1995.), kao i najvećeg, francuskog, priznanja za kulturu - ordena „Vitez umetnosti i pisanc reči“

dodeljuje

V . : V • V Društveno angažovane priče Na trideset sedmim Danima komedije u Jagodini publika i kritičari zadovoljni do sada izvedenim komedijama

NA 37. POZORIŠNOM FESTIVALU NAJBOLJIH. KOMEDIOGRAFSKIH OSTVARENJA SRBIJE „DANI KOMEDIJE“ U JAGODINI, KOJI JE POčEO 20, A ZAVRŠAVA 27. MARTA, ODIGRANE SU ČETIRI OD SEDAM PREDSTAVA U KONKURENCIJI ZA NAGRADE, A SELEKTOR FESTIVALA, TEATROLOG ANA TASIĆ IZJAVILA JE TANJUGU DA JE VEOMA ZADOVOLJNA TIME KAKO FESTIVAL PROTIčE. randolina“ Karla Goldonia, u režiji Juga Hadivojcvića, koju jc odigralo Pozorištc „Boško Buha“ vi Beograda, jagodinska publika dala je ocenu +,88 i to je, tvrde hroničari „Dana komedije“, najviša ocena koju jc publika dala jednoj predstava za 37 godina postojanja festivala. „Predstava je vrlo, vrlo smešna, dobro izvedena i vrlo zapažena i zato jć dobila visoku ocenu“, rekla jc

dolina“ zaslužuje tu ocenu, istakla je Tasićcva.

Uz Srpsko narodno pozorište iz Novog, Sada i Pozorište „Boško Buha“, na festivalu su nastupali i Narodno pozorište „loša Jovanović“ iz Zrenjanina sa predstavom „Heroji nacije“ Ivana M.Lalića u režiji Egona Savina i Kruševačko pozorište sa predstavom „Pozovi M. radi preljube“, Reja Kuna, u rcžiji Vladimira Popadića.

Publika. je predstavu

Najviša ocena publike: Scena iz predstave „Krčmarica Mirandolina“

„Na festivalu je dosta različitih predstava, od onih koje su više u znaku komedije do onih koje su više društveno angažovane i zato su reakcije publike različite“, rekla je Tasićeva i istakla da su i predstave za kojc je mislila da će biti problematične, dobro prihvaćene od publike. |

Predstavi „Krčamarica Mi-

Tasićeva i dodala da „DOSstoji mogućnost da je ta ocena tako visoka i zbog, prethodnc predstave (*Godo na usijanom limenom krovu” Branka Dimitrijevića u režiji Nikole Zavišića u izvođenju Srpskog narodnog, pozorišta Novi Sada, kojoj je publika dala ocenu 3,4++), koju je pubilaka ocenila niskoni ocenom“. „Krčmarica Mian-

Zrenjaninaca ocenila sa

. 3,95, a Krušecvljana sa 4,42.

Predstava sa najvišom ocenom publike dobija nakao najsmešnija na festivalu, a

gradu „Jovanča Micić“

predstave ocenjuje i stručni Žiri, na čijem je čelu glumica Snežana Savić. Najbolja predstava, prcma oceni žirija, dobija na-

gradu „Mija Aleksić“, koja jc ustanovljena 1995. godine.

Sinoć je izvedena predstava „Iza kulisa“ Majkla Frejna, u rcžiji Ferida Karajicc, (Narodno pozorište iz Niša) večeras jc „Sabirni centar“ Dušana Kovačevića; režija Andraš Urban, a izvo-

~ di je Narodno pozorište Su-

botica.

Poslednju predstavu u konkurenciji za nagrade izvešće sutra uveče Bceogradsko dramsko pozorište „Ne

igraj na Engleze“ Vladimra DĐurđevića u režiji Staše Koprivice, a na dan uručenja nagrada i završetka festivala, a taj dan jc i Svetski dan pozorišta, beogradski „Slavija teatar“ izvešće predstavu „Ne šetaj se gola“ Žorža Fejdoa u režiji Veljka Mićunovića. Ova predstava nije u konkurenciji za nagrade.