Vreme, Apr 23, 1929, page 2
Сграна 2
1 • & •
УК>|)вк-, 23-. аицнл 102.>1.
Д Н Е п н и к
Њ. СВ. ПАТРИЈАРХ НА ИЗЛОЖБИ ДЕЧЈИХ РАДОВА Излоскбу дотјих радоБа Доаи Рал - ие Соро^адгп из Орсмоке Клмстше у Ноишарлгом Д окгј - у Београду по««•«> јв јучо а Њ. (X Патрјуарх у пратљсс шшрот огакжопа г. Доситеја. ОСВЕ пЕЊЕ НОВЕ ЦРНВЕ У ГОСТИБАРУ У Гоставлру ћ-в >члкоро (шп-н осввћ"та рова продеоааииа ирква. \вљо ће св Јгзлрпштн пооле Усврса. ШТЕДЊА КОД ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ У Поаптавсвго ШгсигЈовитн у Бо> гра^Ју н н»еш«м филцјалама бвло јо у јануару 83,280 огаоренпх пггедних књшсвца са уклттнггм пзћоссм гц 87,646.004 Д1ш«ра. Просечна сотма једпгс улога нзнскзнпа је 1.129 дппара. У фе-5руару јв бзг-то 34.396 отварогшх пггоапшх сњизаша. оа Јтгуппнм ззнооом од 41,179.(Ш данара (проозтаа оума једног улога ттапесга, св па 1.197 Јинара) а у марту ое брод огаорента штозшл књпзшца папоо на 33.110 са улуптгим из-жсом 46.818.182 данара. ПРЕДАВАЊЕ ПРОТИВ АЛКОХОЛА У ШКОЛАМА Јуче сју у свнма оеновнвм ппсолаиа остржапа пррдавања протнв алкотола. Преаала«.а оу држа.тн сааш учтггелн, илн члавовк треове&олкаг поЈфвта-
СТАЊЕ ФОНДА ЗА СУЗБИЈАЊЕ КРИЈУМЧАРЕЊА Према џоолеањем 1К5В9штај\" Гвнора-тае Директеиое Царшш, Фонд за сд-збп!>ал>в пријумчаренл раслолагао је ва дан 31. марта ој . оа 6,072.283 зштра, мојн се налпзе на пршктоду бод Државн-о Хипотакарно Баптсе. ЖЕЛЕЗНИЧАРИ-АПСТИНЕНТИ У БЕОГРАДУ Кано ое накнгоно дознаое, г. Вебер, преаставтк Међународоог Сапваа Железничадо, Апсишвната, и*»ао је алдатаж да ее раЈсатгга аа лн ће Удружеае Жатезшиара А псфннс ната у Бвоградв' моћн пртшптн око 160 делогата жатозшпара впотпнвната <нз цеае Бвропе. којн ће у повратку са конграса у Бл-к>рвпгг>крсцјем јупа пооетнтн Београд ПОДМОРСКИ КАБЛОВИ Глввна Упра®а Попгга и Телегра(!»а оореанла јв проднт с*ц 100.ОО0 дннара за одрисаваље н папра^вку подмороких каблова. ПРОШИРЕЊЕ ГРАДСНЕ ТЕЛЕФОНСКЕ ЦЕНТРАЛЕ У БЕОГРАДУ Крос врашно враме иршотупш&е се аећим рвоазнога 5!а проапирвњу град оке татв»1к)шже пеитралв н телефои* сде мрежв у Београду. Ј г ту сорху Главпе Упрада Псипта п Телеграфа одреднла је креднт ад 1 .200.000 дннара. Динар у Цириху 9.13 Ратна Штета 426—426 БЕОГРАД, 22. АПРИЛА; Девизе; Лондон 276.70—275.00; Паршз 223.88—221.38: Њузорк 56.92556.725; Женева 1097.40—1094.40; Ми Лано 290.14—207.14; Праг 160.95168.15; Амстердам 22.895—22.535; Бертан 13.51—18.48; Беч 8.00957.9795; Пепгто 9.9361—0.9061. БвО • наротнтшх промена у курсевтша вод деошза арошао је данашњи дап. Рађвно је по дарптеггу. Наро дна Банка је шггорвеписала вод Женвве, Парава, Пеагггв, Ландана н Прага. Државни папири; 2 и по од сто рат«а пггета пр. 421—420.25; 2 и оо аД с/го ратна пггегга за шцј 426—426; 7 ал сгго ааоаа« 87.50—86^5. Теицешија за ратау пгтету нвпрамвњепа. Акције; Нарсона Банка 8.350—8.350; Зеосаљока Банва 34—32; Ошпта Трговачка Балка 220—180; сШумаднја» прво српово дрјтптво 200—170. Продукти; пшсшгца; Вршац 79—80 2 ад аго пр. динара 242.50—242.50; кукуруо; Бачка, Орем пр. дивара 260—260; кромшф; белн, иер Поа-ареоац дннара 162.50—162.50. Твп двндзда нвпромењена. ЗАГРЕБ, 22, АПРИЛА; Државии папири; 2 е по оц сшо ратна пггегла пр. 422.50—423; 2 н по'еа •сто ратна штета за апрнл 421.60422Л); 2 н по ад ото ратна штзта за мај 425.50—42б; 2 а по од ото р&тпа штета за допеогбар 451.50458; 7 са сто зајаад 86.75—87 ; 4 ш сто аграрне обвезннпе 54.25—54.75. Акције ; Нарадна Банка 8300—&500; Орпска Балка 140—148; Јутословеискб Бона.в 84—85; Прва Хрватска Штвдионипа 850—860; ЗешУБ* ска Балска 188—110; МеЈ?ународна Банка 55 напац; ЈБубљвоова Крсднггпа Бвпка 123 новац. ЦИРИХ, 22. АПРИЛА; Беаграц 9.13; Парвз 20.295; Лоодон 253125; Њујорк 5.1960; БрвОвД 72.15; Мнлано 27306,
Скупштина Организације Учитељица и Забавиља V Женском Клубу У Жеетжом Клубу јуче по подне одржана је окупштнна Органн»уцнјв Учлтељнца н Забавнља. Окушнтину која је била одлнчно посвћена, отворнла је председннда г. Саака Радпчевнћ. Затим су г-ђа Мнлановнћ нз Баванншта п г-ца Позналова прочнтале своје реферате. Оба рефераг та бнла су пвтересантна а нзрочнто рефераг г-це Познаиове о обуцн нз ћнлнмарства у народу. Г. Влада Петровпћ, председнив Удру жења Југословвнског Учител>ства похвшлио Јв рад учител>ица у њнховој органнзацијн, нзражавајућн наду да онв неће нпак изневернти п своју моћну сталешку оргаиизацију, у којој су равноправне са својнм колегама^ учнтељнма, иако та равноправносг због нзузетних прилика, које су владале, ннје још мог.та да се маннфестује у довољној иери, иако се о томе водило рачуна. Г-ђа Јела Ивановић одговорила је предсаднкку Удружења да су Ј-читељипе далеко од тога да се одв&јају од својих колега-учитеља, алн да им је, као просвећеним женама потребна и ова чнсто желска ортанпзација, Јер о^мо пре«о ње оне могу ућп у савез свих ваши*' жена н Алиансу Женскиз Покрета Оснм тога ова је органи.<ација потребпа зато, што је преко ње учитељпцама лакше да спроводе свој рад у народу, обучавање у народном везнву, предаваља намењена нд првом мвсту женама н т. д., а што се не може та^о са успехом пзводити нн преко ј>дно опште орг&ввАа цнје.
Шта зна!у у Русиш с Београду?
Чиша1ооЈМ^\г сбилетх IШ1ШШ мхаљимви^абеш .Ллеиао, -ио броои
Прерд швом су трл кшпге иј 9б1арке опих кшнга, којс су доопе ,тв у сваку ПОРОД1ГЦУ р.У<ЖИА пптадоктуалаца. То с.у опе кфиге, иоје првгледава адвак&т ггред неку пшлтхгдау парииду, у које завагри ловпнар, апремајућп неки наЈрочшгп чланак, шкродпи по сданадк, прод крупнију парталгеа тарну добат> т . То су «Бнцик«топе дпјскн Рочнпцп*. Првп од њпх, саставпо је профеоор петрсградсасог уннверзитета И. Н. Березнпа, пздог је 1873. годпне. Пре њега клае било у Р>хшји иравих ешидашедпјскпх речника. Другн је Брокхауса и Ефрдна, издат 1891. гсдине. Тај рслшш уредилп су знаменити рускп научњик Т. Т. Пегрушевокп, исторнчар Каре јев, хомичар Мендељејев, фплософ Владимнр Соловјов и др. Трећн речннпс нема у наолову ре чи »рускн«. Та је реч замењвна речоу »совјетсш«, Речншс се ове Велика совјетска енциклопедија. Уредилв су га Бухарпн, Ра дек н др. Издат је 1927-23 годнне у Мссквн. Занимљиво је сад упоредитп, ндга су овн речнпци ппсали о Београду. Руски Енцикпопедски Сковар (О. Петербург, 1бтв годнне, стрвда 4©з.) пкше: „Београд Је значајна тртовачка варош и тврђава у Орбнји, престошца кпеаа, па ушћу Сове н Дунава,' на досној обалга обе реко, са двадесет хнљада становншгл. На цпта делн (горњп замах), која се узднже на брегу крај Дуиава, — двор јв управника. Даљо од тврђаве — доњп део варошп, до Дунава — бољи је део града, у правцу, пак, Саве — лежа предграђе „Рајцов". По своме положају Београд предстввл>а главпо место трговшо номеђу Ауотраје п Турске а стратегиску тачку велнког значаја. Овдв јв потпнсан 18. септембра 1739 годане Београд ски Уговор измођу Русиј"е | Т^рске, I према коме се Руспја обавевала да не лржи на Црном Мору морнарнцу, и да спречава пападе Катмика п козака на Турску. Последња се. пак, обавезала да неће дозволитл Татарпма да прекорачују руску границу. Из мно гобројних опсада Беотрада нарочито је маркантна опсада од стране принца Ввтенија, која јв прсдала Реоград Аустрп-јн ОД 1717 ДО 1759 ГОДИНв. Кара-Ђорђе заЈ-зео јв Београд лукавст. вом 1506 годипс, али су га Турцн пој иово заузели 1913 годане". Овнса ов нсцрпл>ујв обаввштвњв ооог репнш;а. I Подаци др>тог речннва већ су много опссжннјн. Ту је наведено да Београд има два дела ва/роцги ораокп (Оадамадала) и — бнаши г>-рскн (Дорћол). Отааавмнка шта 39Л44. 0д дарада јиазна/чвцјниув су — Ковдк на Теразнјама, <амаог до њога Мнињстарство Иносгграниз Дола п др. Да.ље оо каже; «алн оу волдрма, освеггл>е«>е, водовса и раинтет сш услазн у нсчзадавол>а,вајућс(м сгању>. Индучугрггају продста.в.Ђгју оамо сггршигл. ПостаЈи К/рал>овЈва Акадслпца Наука, Нацнонална Бнбдвотека (24.0Л) кљ.> двв гнмназтчјв, Ватпка Школа оа трн фекултегал. Навецеио је, да-ље, дд су још Рнмл»анн оцоанлн сав стралегцИга значај озаг мтега и загстн град бшЈЈЈ(1ипит, а затнм А11за Ви1^агогиш. Ве1о2та<Зиш " ВаИе&таАа. (п 7. до 9. статећа он јо бно пк.ц Азарима, у 10. столећу под Бугарнма, а залтнм је прЈотадвл ВпешнтнБи. Од 14. столоћа је орггоки. Аустро-Ма ђарска отшмала га је од Турасга тјш пута (1688., 1717. и 1789. год гне); последњн пут под вођотвом Лаушна. Велина совјетска енциилоп?дија (5-та књига) пише да јв Бооговд пресготша Југо-Стаипче. Има 200.150
сталоввшка. Дал*о св кдасе »ха у Бгограду има шшв (|>а/јрнка. Ош! пугеви кпјјн воде за Босград, добро су грађвга Београц јв пород желвзнич ко н ваздушна сшшца лишцЈе Парш—БудтиЈмпепгт—Цариграа, Као морссо прис .таЈпспггв слуагн Београдј ' Оолун. Нл/цжпрална блблнот-жа нма 200.0оо књигл, Даиљв со, пак, каиге; «у Боогрзау ивлази внше листава н часописа. Најзнач.ајиији с <у; Са*»оуправа — арган Радввалнв Ограике, Прзвда — оргои Дампкратсгсе Ограпке, Политииа .тист блнсоан владн н Двору, Вре>»е — орган фс1нансадјсљЂх крупова, Организовани Радкии — орпан про]>« јожч ;алши савева. Поред тога у Београду иалааа рускн белогардпскн лтгст Новоје Времја. Београд има миого веллких аграда, лепе архтектуре". Даљв у> изведена историја Београда. На крају св, пак, кажв де јв пооле олома „руске контра-револуцшЈе Београд прешуљсн изоеглнцама -белогардиотшиа свију врста". Он је тако ностао један од центара руске омитрације. Руси прппремају планове о епаоавању РуокЈе и према тврђењу овог совјетског ро«шпка „имљју чак овде т тевориотичгч удружсња („Беле Руке") рали обрачуна са својјгм политичким непруатољнма". У Оовјетској Руоији н р ма стр» не штачпе, нема стравзгх ш*ип. Ова, паис, домаћа штахпта у рук :1 иа је козгуииста. И оада, када ве ма нетооредаог л шврвг агагаген>а, Созјетека Енцикполедија остаје једана кнлтга, из ноје се у Ру1сн> црпе податци о Београду. Она је у тодико и аначаона. В. ГЛУЗДОВСКИ
Кра тке вести:
— КЛЕМАНСО ће у онтобру објавити нњигу о преговорима за ммр из мзђу савезиика и Немачке, пре десст годиио. — У ЦАРИГРАДУ су ухаг.швки многобројни номунисти под оптужбом да су створили тајну организацију. ПолициЈа тврди да је оеа организација добила волиие сумв нозаца од страних комуниста. — АВАС јавља из Буенос Аиреса да је стовариште дувана и зејтина иа пристаништу изгорело.
- РУС:4е1 ВЕЛИИИ ннез Александгр, брат цара Николв 2, унрцво се у Њу-Јсрку за Францусиу. НоБИнерима је изјввио да верује да <.о бсљшв вични рсжим ускоро бити оборен. - ЈЕДАН ПУТНИЧНИ авио прева лио је пут од Париза до Марсеља за 3 часв и 14 минута. Авион је превезао шест путника, - У ТУРСНОЈ је завладала селика хладноћа. Јављају да има око даадо сет мртвих.
ПРЕ ДЕСЕТ ГОДИНА
23. април 1919 БглиБсе поплаве по цело) земљи
ШТА ТРЕБА ЧУТИ У СРЕДУ 24. АПРИЛА ЗАГРЕ5 (таласла дужнна 303,3 м.) 13.15 Грамофонске плоче. 17.30 Поподнешш концерт загребачког квартета. 18.50 Предавање др. П. Чеиулића: Улога лекара при пзбору позпва. 19.05 Предавање Зоре Винковић: Актуелна мода. 20 Камерно вечс Антонина Дворака (пренос из Прага). ЉУБЉАНА (506 м.) 12.30 Грамофонске плоче 17 Концерт радио оркестра. 20 Пренос из опере. БЕЧ <519.9 м.) 11 Првподневна му* зпка. 16 Поподневвз концерт капеле Хнмер. 17.45 Приче за велике а малв. БРАТИСЛАВА Г377_8 м.) 19.30 Пренос опере „Димптрије" од А. Дворака из Словачког Народног Позорипгга. ТУРИН ("2ГН/2 М.) 20.55 Концерт. БРЕСЛАВА (331.2 м.) 20.15 Оимфониска концерт. ПРАГ (343.2 м.) 20 Пренос нз Ометап:ше сале: концерт савеза за модерпу музнку. ЛАЈПЦИГ (391.9 м.) 10.30 Концерт. 20 ОмЈГљеии оперски дуети. 22.24 Муаика за игре. МИНХЕН (636.7) 12.55 Концерт. 17.45 Час за омладпву. БУДИМПЕШТА (54е м.) 9.15 Концеит хонЕСДске регименте. 16.10 Преда вање. 17.40 Концерт цпгапског оркесгра. 21.15 Отаре мађарске песме. 22.30 гСонцерт оркесгра мађарске опере.
БЕОГРАД. — Услвд взликих »шша којв су падг.ло посладњих дана, сзе рекв у ззмљи јако су набујале и почеле да ппавв сооју околииу. Досад су стигли ови из&гштаји о поплавама; "Сава ја проаалила насип између Шгпца и Обренсвца и великом сумнном продире у атаре уровачме и кртииска општиме и села Бросна и Долне. У исто време Нолубгра и Тамнава јако су нгдошле. «Велика Моргва јако надолази. Вода је однела понтонски мост ко)и везуја пут Ћуприја—Јггодкна. «У Рогашиој Слатини велина поплгва униугтила је желгзкичку пругу и вос/овод. Пруга није још поправљена. Олраена водоаода тргјгће дужв времена*. ПАРИЗ. — После изјаее предаедника Вилзона којом одбија уступање Ријеке Итапији, италијанска делегација решила је да напусти Париз. Још се не зна да ли ће отићи цела дапегација или ћв ову демонстргцију да изврши сам Орлан^о, дои ће Сонино и Салгидра остгти у Паризу. Одлазак је утзрђгн за сутра. I Интвресантно јв да је ЂОРНАЛЕ I Д' ИТАЛИЈА још пре Вилсонове изјаве отворено признго оукоб између италијанског и америчког гледишта у питању Ријене и Далмације. Сонинов орган прети ратом и вели да са италијгнска војска неће повући из окупкраних кра.ева. ПАРИЗ. — Маршал Фош ззершко је сво прнпремо за ахцију да се Номачиа свентуално приснли на потпи сивгнл мира. У случгју да Немзчча одбнје потписивгње уговора о миру, онда би окупациомв грмије, францусие, есчтлвске и гмаричне, гтродрлв дубље на немачку територију, а еиглеска флота ушла би у глвона немачка пристаниигта. БЕРЛИН. - ФРАННФУРТЕР ЦАЈТУНГ тражи да немзчка делегација не потписује ни у ком случгју клаузулу о уговору о миру, која 6и утврђивала одгворност Немачкв за рат. Претња да Кв рат бити продужен не може застрашити Немачку. Немачка хоНв само праввдан мир.
ЕКОВОМСКИ ЖИВОТ
Репорцне резултате само са Туигсрам ВариЈе вв» р е к о р д, цев ама.
Јвсте ли послали мартовскв иупоне за наше ДУХОВСКЕ НАГРАДЕ
ЈУГО0ЛА8ЕНСКА УДРУЖЕНА БАНКА А. Д. БЕОГРАД—ЗАГРЕБ На 36. редовном збору акцнонара Југославенске Удружене Банке А. Д., којн је одржан 20. о. м., предложен је пословнн извештај за 1023. год., којн у главном прнказује привредне прилнке у земљн, а нарочито је истакнуто повољно дедовање концентрнсања капнтала, услед фузије, на сам завод. У продужењу овога цнља закл>учно је редовнн збор фузију са Аграрном и Индустрнјском Банком А Д. у Београду, а тнм у везп повншсље акцнонарског каннтала на Днн. 1аб,о00.ооо.Резервнн фонд пак са овогодншљом дотацнјом повнсује се па Дннара 5з,7о0.соо.—, фнлнјало н афнлнрана предузоћа раднла су са задовољавајућнм резултатнма, а у нзвештају нарочито се истпче уска веза са нностраннм прнјатељима. Чисти добитак за 1029. годнну исказан је са Днн. 22,5&9..095.63, а дивнденда је установљена са - Днн. 20,—, т. ј. 10 од сто по акцији од номиналннх Дин. 200.— . Редовном роаорвном фопду дотира се сума од Дин. 1 ,325.601.5-3, а П0НЗН0Н0М фОНду чиновника Днн. 7С0.О00. — док ов за културне п хумане спрхе предвнђа сума од Днн. 10О.ОО0.—. Према закључку збора исплаћиваће се купон аа 1923. год. почев од 22. о. м. са Дин. 20.— на благајнама главних вавода Београда н Загреба, те код филнјала: 3*греб И-
лнца 3, Оонјек, Вннковци, Петрнља, Оушак, Марнбор, Суботица, Нов^ Сад, Сарајево, ДЈ-бровник, те код Љубљанске Креднтне Банке у Љубљанн н код њених фнлијала. Свн горњн предлозн прнмллнз с^ од збора једвогласно, а затим је взвршен избор Управиог и Надзорно* 0[дбора. Сем старих чланова Управ| којн су поновно бнранн. нзабран| су још нови члановн г. г. др Богдар Марковнћ, бнвшн мнннстар фннанспја, Миливој Николајевнћ, генерак у пензнјн п Фрнц Еронфест, дирса* тор Естерајхншо КреднтанштаЈ^г фнр Хандел унд Гевербе, Внн.
— Впдео садг у варнјоту једиог « везса модн нвма руку а свнра у ел{/> внр. — То ии \је иишта, моја жена па^ а нема глвса.
ПОДЈИСТАК ВРЕМЕНА 23-4 - 38
Мо1а девој&а Роман од РЕНЕА БИЗЕА ♦ГоеподЈш Фред и његов аутомат нреаствнће се на том и том мес1у, у толико и тодико часоаа...* Овн 'Плалсатл, оваљз пггашиам и сгилизовадц, прпвлачилн су нам велнку публнку. Пред саму предсталу ја сам к делпо пу^лицн. Све иослове вршпо <~Јм без ичпје помоћи... Делпо ттлакате, једном речл, свл р&клама бпла је у мојнм рукаиа. Бпо сам резшеер, па онла благајплљ... Да.1и смо своју предсгаву у Находу под условнма, које сам већ аапомеиуо. За време одмора били смо се повукли у ходнпк. који иам је служио за кулнсе н одморнште. г Гу нас је нз ненадио гопда од хотела, прицмо менн н рекао ми: — Једаи човвк желео 6н да говорл с вама... Исто тако н са гоопо))ицом Маргаретом. Одмах оам помислио на Трвка и брзо оам лапитао: — Једаи кепец? — Не... не . једаи гооподић. — Он вам јв рекао евоје ишв?
— Он ме је уверајвао да ћете бнти необично задовољтш п срећ нн кад га видите... то је све... — Нека дође. Обавестно салл одмах о овоме Маргарету н она се бнла нзненадила абог овало бозбрижног мога држан.а. Режла је: — То је, може бнти, покТишЈЈ. Одговорно сам јој: — Запло ће нам полввдја?... Шта смо учвнилл рђа-во? За то време лојави се гооподии Флап. Био је достојаинствен и лмао јв осмех на уснама. Поадравио нас је дубоко авојим ограмннм шепигром. Рсчи су му биле благе и готово очинскг. — Моја драта децо, којшсо сам сре&аи, гато вас ошет налалим. Могао је да иримагп па мепи Јгзвесну збуњеност и нетаријатност. МаЈргарста се у часу још ва гпе променила V бшга је заорепвшћена због његове појаве. Ова ззпрапишћекост није била прикривала... Алн гоопадана Флопа ово све плје ни најмање збуннло т: оп је продужпо: — Видсо сам ваш плакат... Професионалпи разлози ггриморажају ме да св интервсујем о свизм стварнма, која су у веаи са програмпма по цтркусима п мкшсхоловима... Збос тога сам
допко ааамо... Јесге лн вп дошли иа ове ово ндеје, младићу? Задовољио сам се да м.у чЈго-. ворим само једшш знашом г.таве. — То је мудро... дшвно... Ви имате д^а... Дозволлте да влм ч п стптам.^н вама, госпођицв Маргаррта. 0 . Ја сам, уосналом, увек веровар у ваш велижи таленат, моја драга мала дпвојко... Али, кпаж, шртгзнајем, ннкад нпоам о чскивао да ћете ви тјзводитп тако салршвно оаој лосао.- да кажем... да ћете нтралш тако улоге... Брашо, брано... још увек.. бра^во! Ја и МаЈгарлта бидл омо у »рло нгагодној ситуацији. Нлсам. тшаођв, злао шта ана мјголн о <и»м госшсднну Ф.тапу, кога је много Сољв лознаваота од м«г-. Ја сам видел са.мо оно невдто млло у ПавЈчеидавој кући, али сам претпостивљао да му се кикако не свиђа што сам био оведок ооаквог пвстЈтпаља са хепецима у Ђ-дној кући. Поред тоге оп се по каЉо Ж.ИВОТНШОКИ за врсме н.'јвеће аплсиостл, кад је пожар прожнирао кућу у којој оу робовалл кепегци... П љегово понапгаае прома господнну Па.тичеку нпје мог.то да тгађе изипвеп,1. Он сам го!ао је лепо мишљш>е о себи и Јгтгледа да је бло далеко од цошкхги јд амо мн мои лл да га посматрамо оа отрааом л прооираљем. Гоаподив Ф.топ апет је почео да нас запиткује: — Адв отсуд ви овде?... Како сте дашли? Јоств ли селш?... једиво вас двоје?... Хоћ<пе лл да и демо одавде?... Хајдемо у једну кафаиу, где ћамо моћи да се наразговарамо до миле воље... Имам да вам прича.м врло интересантне ствари. Вратио оам се Ма/ргорети: • — Шта ви ми&тите? 0::а се колсбала неимико сечсу нада. На јзад ми јв одгаворпла: — Ако вп хоћете... Бет оваке о>-мње да оам могао са.м да реотнм ово плтаље.. .Али да ли бих имао право?... Флап је могао, само ако хоће, да ослгур I жјгвот ове мале де.воке. Он је бпо импрвсаоно и тражио јв уметншке... Питао сам се оамо, дт лп би Маргарета пашла код њета, ако не прп.јатељску запгпиту, а оно бар трговачжу... Зар саа тшје мол дужност да иисллм ви ше на ову малу иесраћнпцу него на своју оовеггу?... После првдставе обуклн смо се за ивлааак. Гооподпн Флоп прс т ложио је галалтно Маргаретл д I М(У дозволи да је понесе. Девојк I јв ово одбила са кур1оазијом и реклв је Д} внше води да је ја ноокм. Чове® са опрамним шепгирам ипгао јв пред пама и водво 1Ш јо у Један кабгкре, димлшв и
загушљлв, у коме су љ.уди л жене пили пива.. Наш улазав прошао је неопаж«н н иисам имао потр.ф да за штиЗтуј -јм своју партнврку од ра доонале пубжке. Иаабрали омо један миран к.ут и кимо смо селн Поручили смо двв кафе и док }в Маргарета дргмала на столица господил Флош н, ја шмељалл смо доста рсчп о звача^иим стпл ртгма. које су иас плтересомл':. Да биз умлрио своју оавсст залитао сам га одмах: — 3 .1што сто ви онако подтач кз — реч ннје сувнше тешка оотавили гооподииа Паллчска, Трика, све пнклгце, тпа и мис, у залаљеној кућ«? Мој сабеселнш псдаже д*сну ГОиу и удазд се са дга прста по огромном ободу свага шетиира. Пооте дохиатп ^бема рткама шешлр л ннвучв га јосп бољв на гла ву Овако, оо навутетнм шепгаром, одцхворио ми је: — Врло дрбро. Очекпвао сам оео плтаље. Мпслло сам всћ на то како вагм јо цела ова афера ирска... п да вас једнако голица 1У поједаности... Нштротив, то Је врло проота ствар... Међутнм, јм зуттате мо... Пзлпчзк мп је лао кључеве... то знате... Откорио сам лалак... НаЈпао сам се на гораем спрату,. Мрак у целој кућп... Не впдп се иицгга.. Пошоо са.м на улазаа арата н, разуме се, паа-
шао сам... Попрчао сам једно)! маскираном прозору на подрум _ ј.|р саш знао где се налазл. НаЈв Ра мп је била да га разбијем л та .ко омсгућим бцжв бегство оп|ма, којпша је у подруму пожф бко загрозпо у толнко] мерп 'Нлсу пма-ти врсмена да прођу нпм п.утем којим сам ја прошЈо п нзгео чнтаву г.таву... глав.у 1 а момонптаа. ката> ое геаигв... Алл у моменту кадсам поломио у ком де дтеетги прозар на подруму о Јдаио је опромал пламен лз зап љеног ладрума в дохватио ме ј« . Засонио мн ,(е очл п изгорео мл е .таце... Нлп:1:о шгоам впше в [дво... нтппта н.нсам могао да у и лшм... Несрећа је била јача д Лвнју иас... трсккло је умиратг Вицпте... Немам више тропавш ), а о^рве ми рвсту с тетпком мјко.м... Овв је то било погорело о сзмст клрена... Опет сам покуш о ла нмпто учвпим, али ме је IЈда.та сиага... Пао сам на леђ, .. Калтгко сам тико остао у несеес н ци?... Не знам нлшта... Кад с»м се оевестло бпо сам у диму, .1 плшивнп језици вЛ су днза1и око моје главв... да, правн плаке геи јтлци... Пре.страЋпо сам сј... Ах... Впдео сам како је кућа Vгората... Звсо сам господина Т»а ка... Ех, Росподе!... Нећемо виЈ1в видсти тога чавезм, ин а.егове у ченаке... Нл...
(Цасгавдћа оа)
1