Vreme, Apr 23, 1929, page 3

Уторак, 23. мгрил 1929

Страна 3

Најдалзе кра/ел јуна поЋи ће први воз из Крагу/евда за Крал*еио

Д&Хпратпи мосг кој Кампџоре на ЗапаЈноЈ Моравн, на прузи Крагујееац — Краљево Поове

прутс Љублдна—Загрвб—Бвоград— Ишп —Окотљв нашр главнв саобраћајнв артерије, јадралска пру га <5лћ« и&јдужа- Као прто је позснато нжн делави ове прЈ~гв ввћ св пиде, Прута од Кршујевца до Краљвва се доврпмва. Када ов нзградн н првн део од Београда зо КраЈуЈввшја, аеЉ ћв ое добитн дирвкпна веаа са Краљевом. ПОЧЕТЕ И ГРАЂЕЊЕ ПРВОГ ДЕЛА ПРУГЕ ОД БЕОГРАДА ЗА КРДГУЈЕВАЦ Први део пругв, од Бесграда Лресо Реоника н преко Барајвва аа Лагаревац. а од Лазаревца ва Тосолу н Крагујезад, у најкрвћем врвмену пстчеће да ое градн. Како доанајемо, већ је иаређеао да се прккупе елаборатн сеЈвдја, које су врпшле сннмаље терева н траснрвље нруге. и да ое грађеае н тага дела пруге, чим се елабората среце, да у лицнтацнју, Пруга 15ћ се иаградпла оамо до Лалова. Од Лашава за Крагујевад постојв вА опореднн колосвк. чгји ће ое горњн строј реконструвсатн: огаре ншне ће се заЈменнтн новим, да могу поднетн саобраћај којн ће се теж развнтн. Тн радовн на реконструкцнји колосека Лапово—Крагтјевац почеће такође у пајкралем времегау. ПРУГА КРАГУЈЕВАЦ—КРАЉЕВО БИЋЕ ИДУЋЕГ МЕСЕЦА ДОВРШЕНА Радови на грећењу нове пруге од Крагујевца ка Крвљеву шаиредавадн су толико да ће за врло кратко врвме пруга битн гогова. Огаље је оада већ овавво: Пруга је дуга 66 км. Од Крвг гујеаца до саме станнце Кнпћа, у дуаагнп од 18 в по киламетара. давршеш је потшуно- Пошто су рвдовн вршенн исговремено, л од Крагујевца н од Краљева, довршева је потпуно и од Краљева у дужлнн од 1« нм- н 500 м. На*тш1 деловнма пруге поотављвн је. дакле, н доњи и горњи строј (колосек) потпјтно . А ва оном делу пруге, који је између та два довршена дела, дон>п отрој пруге тачоЈу је потоуно гогаз. Шта внше. од 18 км. 500 од Крагујееца докле је пруга дефннитавно оаграђена, па све до 30 км„ вод Груже, поотавл>вн је и сам колосек. само још ннје за

мосг од 45 м. отвора иа Лешеницн у самам Крајујешс. мост шреко раке Груже, а затнм велпкн мост за друмокн и желеашгаки свобраћај на западној Моравп код Краљева. Овај шхетедшн спада меку најбоље мостовске објакте. а у исто време и међу најгеже, релатнвно првма својој дјткини , јер је отвор мосга 180 м„ а тежнна његове констрЈ-лцнје је 1500 тона. То је епажли мост, његов дољп отрат је за друмски саобраћај. а горњи за железнички. По меоту, гдв се налаап — код КамшЈоре. добио је и своје лме: камиџорсми мост. Такав моог мн још нпгде немаио у аашој земљп, и сзакако биће једал од најинтересалтнијпх објеката који се могу видети на тој прузи. ТУНЕЛ ВУЧКОВИЦА ЈЕ ДОВРШЕН Ови тп мосгови су ваћ довршвни, н моиу се предати саобраћају. Довршен је потпуно и тунел Вучковица, којп се налазн идући од Крагујевца издађу 14. и 17. кплометара. ТЈиел јв тачво дуг 2 км. н 62 м. На овом делу пруге' само су ти најважнпјн објекти. Инале долное сташгце, од Крагујевца: Драгобраћа, Кнић, ГрЈ-жа" Губеревац, Внтковад, ВитанавацКраљево. У прво време, док се пруга не слегне. трвјаће вожња од ^рагујевца до Краљев адва часа; нна че, када пруга буде у саовим пормалгаам отању за саобраћај. вакља неће трајали впше од час и по. У ГРАЂЕЊУ ЈЕ И ДЕО ПРУГЕ КРАЉЕВО - МИТРОБИЦА У грађењу је и део пруте Кра љеао — МиБровипа. однооно трећи део јадрансЕе пруге од Бео грвда. Може се чак рећл да је скоро 60 од сто радова навршено. Рачуна се да ће део пруге Краљево — Рашка бити готов кра ; «м ове године, а да ће половН'НОм идуће године бптп готов н други део, Рашка—Митровнпа. Пруга Краљево — Ралгка — Мп тзошша дуга је укупно 136 км. ЈЕБено грађење по предгачуну гр. ба да стаје 460 ми.тиона дипара. ПРВИХ СЕДАМ ТУНЕЛА На тој прузи најинтвреоантнији су овн об]€ч!тн: Од Краљева долааи сганипч Матарупгеа Баља; затим долазн

сут шљунком и ннје покрнвен тунел ла Лакту, на 15 км. (ду

шотпуно. Колооак је полоокеа аве до гружанског моста, моста прчко реке Груже. Од гружаноког моста до ВнтЕавца, у дужвни од '0 км. остало је само м се још колосок патожп и поврије шљ>-нком, н онда ће пруга бити опојена и готова. И па томе делу од 10 км., који раздваја два вра/ка век довршене пруге, дс-њи строј је и.тн већ потпуно довршен нлп су остале мале стварп да се доврше. Сви радови на довођењу аве пруте могу бити прлведонп крају најдаље у мају нли до половине јуна. НАЈДАЉЕ У ЈУНУ ПРУГА ЋЕ СЕ ПРЕДАТИ САОБРАЋАЈУ Према томе наЈдзље крајем јуна новом пругом поћп ће први т. н1 КЈвгујевца аа Краљево. Грађење пруге КрагујевапКоаљчво укупио отаје 190 малпонв дпнара — по предрачуну. ДВОСП с АТНИ МОСТ КОД КАМИЏСРЕ Од ветикит објвквта на овој вдзп вредно је ооменутп прво

жнпа му је 943 м.). На 17 км. је сганица" Лопатннца, на 20 км. до лазн се на мост на Ибру од 80 м. отврора. Одма.х по преласку мосга улази се у тунвл, дуг 191 м. После на 22.5 км, опег ов долазн у тунел — •п'леп Магллч од 410 м. дужнне. На 24 км. налазн се н грећи тунел — (гунел Добре Стра не, дут 459 м. На 25 нм„ пооле тунела, дола зи мвмонлазница (постаја), воја се по тунелу зове Добре Стран Од мимоилазнице после 2 км. је четврпп тунел — Дубочнца, дуг 340 м„ који почиње од 27.25 км. Допннје, на 32.5 км. је пети, кнлометарсвн тунвл — Бела Глава, дуг 1030 м„ а на 34. км. је н шесгн тунел — Полумнр, дуг 680 м., после кога, на 35 км., дмаан постаја Пс>лумлр, н на 39 км и последњи, с.-дчн тЈ -нвл — Јагњи- ( ло. дуг 400 м. КРОЗ РОМАНТИЧНУ ИБАРСКУ КЛИСУРУ: ИЗ ТУНЕЛА НА МОСТ И С МОСТА У ТУНЕЛ К'' дл ое прођу ови ови тунел I наллази се на мостове. Т\' Је ве!» I

доспша Пбра. Али ни ту прута нлје без тунела. Воз, цралазећи мост, улази у тунел и нзлазећн пз тунела, опегг долвви на мост. Та вожља прежо моотова а вроз тун&те романтичном клисуром Ибра почш&е од 40.4 км. Ту јв пр вп мост — гвоздени, са 100 м. отвора- По пралазу моста одмах се улаан у. тунвл — тунел Пусто Поље, дуг 600 м. А 1т самог тунеоа ошет долавн мост прево Ибра, од 90 м. отвара, — па опет мали тунел од 80 м. дужпие. МОСТ ПРЕКО ИБРА И КИЛОМЕТАРСКИ ТУНЕЛ Огнжо се прпом у станлцу Ушће. То је станнца за манастир Огуденнцу. Налази ое на 44 км. По лзлазу јгз станице Ушћв. на 46 км., воз онет лалаазн иа мост преиоо Ибрв од 90 м. агвора, а са мостс. /л°зл у други километарокн тунел — Џелен, од 1105 м. На 50 км. опет долази мост преко Нбпа, 90 м. отвора, и опет тунел (туиел Бојанлћ, 625 м.), а одмах затим, на 51.8 км. мост преко И бра, лсто тако 90 м. отвора, л одмах за н>им <гунел ЛЈ-чвца, 160 м. Вов и по трећи пут, нзлазећи из тунелл Лучице, наилазл на мост прево Ибра од 90 м. огвора н у.тазн у сташгпу Јошаничку Бању, на 53 ш. Одатле преспаје стеиовнта клл сура, долина Ибра ое проширује н показују се- пнтомији предели Рашке. На 60.5 км. је већ стаинца Војводе Стете Степановића. а ша ње је тунел Павлица, 120 м. дуг. Ту је ускоро и последњ« сташш,а: Рашка.

Неморал у Совјетској Русијн Страховито открикв у једној школи у Турнестану Мооква, 18. алрнла. — Оамар каааски допнонлк листа Труд оаопштава да је гфилнком лекарског прегледа деце у ооаовној школи Луначарског у Бекушу, др. Аатонев, ксшстатовао да је 16 учанипа од 46 изтубило невнносг. Ученпце су старе од 8 до 12 године. Две су оболеле од вонеричша болесгн. Државни судија анао је, као што је показала пстрага, да су учи-' тељи у натимлим односима оа овим девојчпцама, али је сгвар зсрио, пошто је н оам више пута долазио на њгаове заједничке »чајакке». Директор школе Назирбеков и наставннца Јусуфи ухапшени су. (Време) Резултат берлвпсккж саветовања Бер.чш 22. алрнла. — Во.тфбиро јавља: Немачки сгручњацн на репарационо] конференцији г. Ј-р Шахт и т. 1-р ФегЈер провеЈи су јучерашњи Јаи у Бершну н оЧавесгији ЧЈанове иечачк е НЈ;це о сталу струуњгчких претоеора у Паризу. Г. г. Шахт и ФегЈ ер поЈвуКЈн су зиача] Јискуси ]е о нечачком *е.чоранЈуму и констатоваЈи 1а у меморанхуму није 6 ијо никаквих појитичкнх век само привреЈних преЈЈОга. Стручњаци су Јаље истакЈН 1» се ни у ПОЈОЈбОРУ ни у ЧЈенуму конференције иије јискутоваЈо о оном де.гу немачкот меморанЈума коме Јруга страна приписује појктички карактер. Немачки меморанхум, као и остаји меморанЈуми, имао је ја посгу жи само као осиова за Јис к уснју. Мииисгри су усво]ИЈи извешта] и изјавиЈп Ја они меЈе га стручњацима и Јаље оставе ЈосаЈашњу СЈоботу у вођењу преговора.

Наш држовни дроблел Важан фактор 1л шбоп сгбе 1е рговге?, пшз 1е; ђ6П55еигз <3е сгоувпсез тбпеп! Шетојге. Ои (опЗ <1е 1ент5 (отђеапх, <1е ^гапЉ ћаИпопез сотше ВоисМћа е1 Маћоте(, соигћеп1 епсоге (1ез пиШосз <П1оттез зоиз Гепсћап1етеп; <1е 1еигз геуез. Ст1аче 1е Воп

Маршал Жофр о нашим победама

Париз, 19. априла. — Јучерашњи париски ЖУРНАЛ, под насловом »Српснв победе у 1914. годиии,, пишв; Ево једне ињиге која долази, ие доцкан — нијв никад доцкан да се учини добро — већ баш у право времв, јер оиа у толико видније исгиче, у колико је играло улогу време, и верност наших пријатеља и савезника Срба и вредност и храброст тих изванредних трупа, чије су победе у почетну у многоме допринелв »одлучним успесима које је наша коалиција постигла у првим месецима рата, на глгвним фронтовимг-*. Та нова нњига, СРПСНЕ ПОБЕДЕ У 1914. ГОДИНИ, дело је два виша официра, нарочито квалификовгних да говоре о том питању, пошто је један од њих, потпуковник Демаз професор на вишеЈ ратној школи, где је други, српски мајор Наумозић, ђгк. Као 1ШХ) је рекао маршал Жофр у свом предговору: ...ова два официра су наставила на пољу студија оиу тесну српско француску сарадњу, која се на тако славзн начин мзнифестовала на бојном пољу. Приближујући елиту војсака које су се бориле раме уз раме, ратна школа је у миогоме олакшгла те заједничке напоре, и то није мала ствар што тако, радом, за време мира, одржава пријатељсне везе које су снлопљене за време ргтта. Улога Србије за време рата? Потпуковнии Демаз и мајор Наумовић износе је у кратком изводу, још у првој глави њиховог дела; »Ауотрија је морала, још од почетна операцнја да посзети велкке оиле ечспедицији против Србије, а та се експедиција завршила двсструким поразом цар- ј ско - краљевске војске. Својом снажном и славном акцијо.м Срби су олакшали руски фронт, и тиме гтриморали Немцв да дођу у поиок њиховим аустро-угарским савезницимз много раније и у много веНој мери но што су они жепели. А наша слава није смањена, ако овде подсетимо на једаи од иајвгжнијих резултата те солидарности фронтова : нада је, крајем августа 1914. годмне, немачки главни генералштаб, забринут догађајима у источној Пруској и нгрочито у Галици и, био приморан да пошаљв на Вистулу две армијв, од његове западне војске, победа на Марни била је оланшана. Али ту се ив огроничаеа улога орпске војске. Послв сво;е прве победе у дог.ини Јадра и на'Церу (15.-23. августа 1914.), храбра санезнична војока поново је згруписала овоје снаге, покушалв јадну офанзиву у Срем, од 6.-14. септембра; издржала је чврсто другу аустро-угарску офанзиву у Србију од 7.-15. септембра 1914.; покушзла је још једну офанзиву у Босну од 15. септембра до 23. октобра, и добила је. 2. децембра, чу-1

Ласал, у једном пнсму упућвном једној Рускнњи, невој гооцођнцн Софнјн Солнцевој (којом је аседео ожвннтн се), чннн овј - нсиовесг. сСофнја, ја сам

вену битиу на Колубари, која је им> ла за последицу заробљавање 270 официра, 40.000 људи, 3 заставе, 130 топова, 70 митраљеза, а заплењена је и огромна количииа мзтеријала. Али колубарска победа, ма да дивна и потпуна, ипан јв оставила Србију у трагичном положају, јер су св и руска и ктапијансна војска стаоилизирале. Тгно оу српске победе биле само слгвни прелудијум страхо-; витој драми, која је почела да се одиграва од јесени 1915. године: концентрични напзди Аусгтријанаца, Немаца и Бугара, повлачење српских трупа"према Јадранском Мору, брзо опорављање српске војске на Крфу, њена поновна појава на Истону, у редоЕима савезничких војсана у Солуну, и дуге патње тога народа, чи}а је цела земл>а била у рукама непријатеља. И тек у новембру 1918. — четири године после битке на Колубари — та драма је добила свој заслужени крај, уласком војске Краља Петрз у обновљену отаубину. Према маршалу Жофру »деликатни мгневри на Церу и на Колубари, вођени са сигурношћу оцене, слободом духа и снагом која показује вештину (таИНве) Српске номандв, заслужују да добију сјајно место у нашим стратешким студијамае. Али, на завршвггку, да рекнемо, заједно са маршалом Жофром, да се до машај нњиге потпукозника Демаза и ма;ора НаумовиНа »не огргиичава на обичној студији војне вештине. Она ће дати прилине Францугима да увидв колику захвалност дугују, међу свим нашим савезнмцима, храбром срлском народу«. Због тога ће ова нова књига ускоро бити у рунама свих оних које, поред историје наше земље, интересује и улога оних који су тано ефинзсно суделовали да сз она ослободи. — ЛЕ0Н МУСУ. (Време).

Зангго је билд нотребна та нсповест? Зар је срвмота бнти Јеврејкн? Ласал одмах каже ла Јеврејн ннсу никаква народност него да је то сам« »једна конфесија«, Једна вероиоповест. Очевцдно, Ласал није «циониот», то јест ннје јеврејскн нацноналист; он је «асимилационист«, то јест он (као и многн лругн јеврејски ннтелектуалдн) стоји на становиппу да Јевреји могу бити разних народностн, пр*Јма томе у којој земљи живе. Ласал, напрнмер, себе самог увнмао је као Немца, тако и Хајне, тако и Берне, тако и многи други »немачки Јвврејн». Берне, да би се потпуно асимилнса-о с народом у чијој је среоннн живео, да би бпо Немац као и остали Немци, Берне се раоп тога чак покрстио (прнмно је протест&нтску веру). Немци би га, међутпм, ипак слгатрали Јеврејином. што би Бернеа љутито, и у једном од својнх лПарнскнх пнсдма*- он каже: «Кад је тако, онда ја тражнм да ми се вратн нова^ који сам дао« (то јест да му се вратдЧажа воју је пдатно кад је мењао веру). Јеврејн, међутпм, ннсу Бернеа сматрали као свога човека чнм је оставио јеврејсжу веру! Јеврејн су забора-вилн свој језнк, дашо су га заборавили, и по јфику бнн ннсу више Јевреји; они говоре разннм језнпима, према томе где су настањени или где су били настењенн. Свој језнк заборанили, а своју веру сачували! За Јевреје вера је синоним њихове народностн: Јеврејин/си дотле док верујеш у Јехову однооно у Мојснја! Према томе. логично, јеоаш Немац нли Француз, например. кад бн примио јеврејску веру, посгао бн Јеврејнн у националном с-мислу, припадао би јеврејској народностн! Вера свокако у национа.тном погледу значи много, она је, по мтшвењу неких соцполога,

у томе погледу од кудикамо вепег значаја него јеаик, а каткад је разлика по верн једина озбиљла смегња аа ствараље јединства Енглезу су од разних племена сгворили једну нацију, алв једно племе нпје се могло нпклко национализоватн, наиме ир ско племе, у пркос томе што Ирци говоре енглескам језнком, у пркос томе игго је енглескн језик њнхов матврњи језнк. Енглезн су Ирцима, дакле. успелн да неметну свој језик, а тнме ипак нису уопели да им наметну своју народност. пор*д свију напора које су у томе погледу чиннлп. Поред геогра4»ске одвој^зости Ирске, томе неуспеху Еиглеза допркнела је, најпппе, разлика по вери, разлика која је остала и после језиковног уједнњењв. и то је данас једнна разлнка која постоји измећу Енглеза и Ираца, који се сад сматрају као две нације! Ипак, и ако разлнка по вери много смета нацнОналном ]едннству, та сметња није увек неотклоњива, а да се она оталонп, ннје увек потребно да се посгупи по оном старом принциI пу «Сији5 гегЈо ејаз геП&Јо«, по , прннтшпу тернторијалнзма, по коме у једној земљи мора постојатн једна вера, држазна вера; не. то »релнгијско једннство« није нешто неопходно, није оопс1Шо бјпе ^иа поп, него се разтика по верп може оставнти, па да се нпак национално јединство посгигне, као што га је, донекле, постигла Немачка, која се у погледу вере дели на два табора, и као што га је, у још већој мери постигла Швајцарска, која се тажође у поглелу веЈ >е лели у два та&зра. Нпједна земл>а, која је имала да отвори своје национално јединство, није имала толнко тепшоћа, колкко пх је имала Швајцарска, попгго тамо, поред верских, постоје и велнке језикоане разлнке, па кад је она, у пркос свему томе, итгак успела ла створн једну нацију, наиме швајдарску надију, онда то значи ла људп могу постићи. тако рећи, чуда, кад нмају јаљгу вољу, ка л су довољео истрајнн у својој акцији. КРСТА ЦИЦВАРИЋ.

Позоришни скандал у Берлину СК-СД Због прецртавања две сиене једног сензационалног комада

ИЗ ТРГОВАЧКОГ СУДА Стечај цнрме Богдановић п Компанија Због једне забране од 120.000 динара, коју дужних ннје могао регулисати, Београдски Трговач к п Суд је јуче огворио отечај фирми Богдшновић и Компанија Краљев Трг 5. Предстанник фнрме пријавпо је активу ако 600 000 дпнара, од чепа је у роби око 150.000 а остало су потражнвања; док пасива фирме нзносн 660.000 дишара. Рок за прнјаву поверплаца Је 18., а рочнште за равнање 22. мај. Браннлац је г Тодор Томнћ. алвокат .а старалац г. Александар Богосављевић адвокатски ппсар. Бер.тпн, 20. апрнла. У УоШбђићпе. У Берлнну, дошло је овнх дана до једног чудног позоршпног сдучаја. Лнга за Заштнту Човека прнреднла је у недељу пре подне једно матнне, на коме је прнказана драма Јосиф од Елеоноре Калковске, која обрађује познатн случај Јакубовског. Драма, која нзносн н велнча јавно невнност погубљеног пољског сел>ика Јакубовског, ннјо нмала нншта прнвлачио сем тог обнчног дневног ефекта, док је у драмској вредности бнла нспод сваке крптнке. То је у целости само један покушај драмске репортаже. Кад је комад завршеп и публнка дала свој облнгатан аплаус, на бннн се пред рампом указала ауторка, једна старнја дама у црном оделу, р. необично узбуђена. внкнула: — Ја протестујем протнву наспља, које је на овој бинн учнњено ва мом комаду. Менп је од стране дирекције бнло загарантовано да ће се комад прпказатн неизмењел, па нпак. менп су овде изостављене, пре цртане две најваасније сцене. Оваква, каква је прнказана, ова драма није више моје дело. У име оннх пе« ннка, којима се деспло слично што ц менн, ја протестујем противу овог поступка. Публнка је реагирала на овв речн страховитом галамом н нередом. Да би спасао ситуацнју. на бину је нза шао сам директор г. Пискатор н покушао да умири нервозну г-ђу Кал ковску, обећавшн јој да ће одмах бптн одагране нзостављене сцена Публнка се поново вратнла на своја места. Кад се завеса поново подигла, појавио се на бннн редител. г. Трест лер н ивјавио да је главнп глумац од узбуђења добно нерзнн напади да се нгра не може наставити. Он ја

предложпо да списател.ка сама прочита последње сцене. — Али, то је подигло још већу галаму. Из пубти ке се дигао познати књнжввник г. Артур Холичер, протестовао и изјавио, да Лига за Запггиту Човеки. највнше полаже на те две н^пуштен« сцене радн њене тендениијс. — Г-1). Калковска поново долазн на бину V пзјављује да глумпи нз нната не1>. да однграју те' 4 две сцене. Она је до бпла нбрвнн напад и сва уплака!" однесена са бнне. — Нова продстав дала је нескраћен комад. Урођење међународне вирманске службе са Француском и Апн-и ■'С.1. Поочев оа 1. мчја о. г. По штанока Штеоионнца плаћања х Фрашг >свОЈ н Алжиру преео чс ^ ор ннх рачлиа (вирмапом) а поа исгег«' ус тоаима као и са осталим зеиљамз До саш је промет увецен са Че хооловачком, Аустријјом, Мађарсклм Швајцароком, Шпанцјом, Бе.тгнјам, Немачком, Холаеднјом, Данстгам а Дантетгом. Осим оаог промета знр малом (1гре«осом на рачун корасника> уведеи је са Франпуском и промег псплата «зу готаву» још у прошлој гсц1гш1. Уп >"гства и обазоштења двов бесплатно ПопггАНОка Штеднонаца у Беогр8.д\' н њене фттлцјале у Сарадевг\-, Загребу, Л>у<5л»ани к Окопљу.

Чувајте свих десет априлски* нупона за иаше ДУХОВСКЕ НАГРАДЕ па Нв вас можда срећа послужити.