Vreme, Dec 07, 1933, page 10

- -

СТРАПА Ц

РОМДН *ВРЕМЕНД*

ТАЈНА ЈЕДНЕПОРОДИЦЕ

33 То је нешто сасвим дру?г), тгко различито, да то превазнлази границе нормалног мозга. И заћута. Скоро, настави он лагано, скоро као да цела ствар нема разлога... — Глупости! додаде намргођено Сам. Ето, до каквог резултата долазимо кад ислитујемо злочин у коме су свн осумњичени ћакнутн. Разлог! Мотив! Логика! И подиже руке у вис. Бах! рече он. Просто бих зажелео да ме управник разреши овог чуда. Затим су изашли у ходннк. Лен је \зео свој шешир н штап од собзра Џорџа Арбакла, који је сада био ванредно понизан као и његова жена. — Још једна ствар. инспекторе, пре него што одем, додаде Лен док су стајали у трему, хтео бих да вас упозорим на нешто. Постоји опасност да се понови друго тровање. Сам климну главом. — Помислио сам на то. — Добро. На крају кра : ева имг мо поста са тровачем којн два пута није имао успеха. Можемо да очекујемо — н одбнјени трећн покушај. — Добпвићу некога нз канцела рије др. Шилинга, који ће анализнрати сву храну и пиће, пре нег^ што се послужи, рече Сам. Шилинг има тамо неког младића кога употребљава за такве посчо ве — кеки шик млади доктор по имену Даблин. Нпшта му неће моћи да измакне. Ставићу га \ гујну, где ће бити на правом изв пу. Не — и пружи руху — доВ1'И°н-а, г. Лен. Лен се рукова са њим Довнђеи 1, инспекторе. Таман се окренуо да пође, али се предомислио и окренуо. Погле дпли су се са питање.« у очима. ј Најзад Лен рече очевидно жалостан: Него, ннспекторе. мислим, да сам дужан да вама н г. Бруну изнесем своје мишл»ење о извесним изгледима... * — Да? рече ватрено инспектор, 2 лице му се нагло разведри. Лен поче да врти штап. — Мислим. да ћс најбоље време б.:тн сутра после чнтања тестамента. Довиђења и добра срећа! И окренувши се журно изађе нз к\**е. СЦЕНА2 Врт. Понедел>ак. € југо^, 4 по подне Да је инспектор Сам бно добар п молог, или чак да :е његов ум био мање заузет, луди Хатеровв су могли да му пруже засењујућу слику тога дана. Откако им је Сило забрањено да излазе из куће, луталн су по њој као нзгубљене душе, нервозно дижући и спуштајућн неке ствари, бацајућн јелно на друго гњевне и пуне чрж ње погледе, и нзбегавајући што је више бнло могуће један другога Џнл и Конрад су се свађали целог дана, и то због неких ситница, праскали су на сваку реч, уједали су се најогорчеиијим реч!»ма, које чак ни њихова напраситост није могла да извини. Мар та ;е држала своју децу око себе. грдила пх је и сваки час шљепкала и тресла се од главе до пете кад би Конрад Хатер био ту. А затим је гледала са толико мржње његово бледо, збуњено лице, ра су чак и њена деца то приметила и почела да је запиткују, Инспектор је био све љући што н више мислио на сву излишност г егових трагова. Осећање да је Друрн Лен имао нешто у глави, а да он то није могао да наслути, доводило га је до беса. И ето, Лен је ипак нзгледао невероватно узнелшрен, неизвестан. Инспектор то није могао да.разуме. Два пута је то после подне пошао на те лефон да поз^ве „Хамлет" и свакога пута је спустио слушалицу, свестан у последњем тренутку да не.ма шта да пита и још мање да кешто каже. Стари оуак са својим пролазом м'ло по мало обузимао је његову уобразиљу и он је заборавио Лег Попео се горе у лабораторију и сам је измерио онај раздвојни : д у камину и утврдио је на сво: е 1-1довољство да је и одраслом *:■ вечу било могуће да прође из у »не собе у другу без икаквог упора... Да, чак и његова мамут « -ч.ј рамена су се лако провукла 4 оуак. Братио се у лабораторију и по<-•".0 !е Пинкасона да схупи целп - •€ -▼м о улазлли Једно за др>1 лм,

ОД Б. РОСД не показујући никаквог интереса за нова испитивања. Брзина догађа.а и шок од пожара сасвим су убили код њих способност за изненађења. Кад су сви били на окупу, инспектор је избацио серију општих питања, да нико није могао да погоди куда она воде. Одговарали су механнчки, и колнко је Сам могао да увндн, истински. Надао се да ће некога ухватити у лажи; али кад је инспектор завршио, знао је нешто мало више него дотле. Племе је кренуло на врата кад их је отпустио. И Сам је задпхано сео у фотељу у библиотеци. да премишља о својнм гресима. — Инспекторе! Подигао је главу и угледао високог професора Периа пред собом. — Да, шта желите, господине? прогунћа Сам. Пери брзо рече: — Дозволу за један дан. Ја ови догађаји су ме — но, инспек торе, јуче је био дан када сам ја обично слободан и како ми јуче ннје било дг»звол>ено да се макнем, осећам потребу за свежнм ваздухом._ Сам је пустио да ова бујица речи нзумре. Пери се незгодно врц као, алн очи су му синуле неким сјајем, и умилан одговор Самове усне нису никада изговориле. Уместо тога, додао је љубазнијим тоном: — Жао мн је> Пери, али то ?е немогуће. Све док негде овде не напнпамо дно. свако ће морати да остане у кућн. Она варница се угасила у Перијевим очима, рамена повила и без иједне речи изашао је уморно из библиотеке, затим кроз ходник у врт. Небо се намрачило, и он се премншљао. Онда је спазио Барбару Хатер где седн под великим баштенским амрелом н чита мирно, и крупним корацима је преко траве стигао до ње... • И док је после подне на тенане пролазило, инспектор је размишљао како је ова; случај ишао са застајкивањем. Десило се нешто електрично, драма, експлозиван догађај и потом ништа, апсолутно ништа. Потпуно отсуство позитивне радње. Било је не чег неприродног у целој ствари; давала је осећај беспомоћности и убедљиви утисак криминалне неиз бежности, као да је све ово било смишљено много раније н лагано ј се приближавало климаксу. Алн ј — шта? Какав је крај? У току дана капетан Тривет | је дошао у посету, по свом уобн I чајеном тихом начину и попео се уз степенице да види глуво-нему I и слепу жену, која је била па горњем спрату у соби мис Смит,! и одмарала се потпуно одвојена од свега. Један детектив је дошао да пријави адвоката Бајглоа; очевидно је дошао због Џил Ха- ј тер. Гормли се није појавио. • У четири сата, док је Сам седео и грицкао нокте у библпотеци, један од његових најпоузданијих људи је ушао унутра. Било је нечег ужурбаног у његовом др жању, и инспектор се намах повратиа Они су нешто кратко шапуталн између себе, и Самове очи су се разведравале при свакој речн. Најзад је скочио, заповедио дстективу да стражари у дну степе ница, и устрчао је до последњег спрата. Знао је већ тај пут. Двоја врата су бнла у дну, гледала су на башту и водила у спаваће собе собарице Вирџиније и Едгара Пе риа. Соба на северо-источном углу је била празна, и у вези са купатилом била је соба за оставу у јужно-источном углу. Та вслика соба са купатилом, претворена сада у собу за оставу, била је у данима Хатерове славе, гостинска спаваћа соба. А целу источну страну мансарде заузимали су Арбаклови.

Инспектор се ннје устезао. Пре шао је ходннк и покушао да отво рн врата на спаваћој соби Едгара Периа. Била су откључана. Брзо је ушао унутра и затворио за собом врата. Притрчао је про зору, који је гледао на врт. Пери је седео испод амрела, п најозбиљннје се разговарао са Барбаром. Инспектор нешто задовољно прогунђа и настави посао. Бнла је то гола, чиста соба лнчила је много на свога станозннка. Висока постел>а, тоалетни сто, ћнлим, столица, и велики, препун орман са књнгама. Све је бнло на своме месту. Врло брижљнво и методнчно је инспектор Сам претресао собу. Изгледа, да га је највише интересовао Перијев тоалетни сто. Али како ни то није пружило корисних података, Сам је пришао ор ману за одело и без икаквог стида преврнуо је све џепове на оделу... Поднгао је ћилнм. Превртао стране на књигама, завиривао је иза врата, окренуо је душек. И резултат тог скроз и скроз прегледа био је узалудаи. Пажљнво је наместио сваку ствар на своје место и опет прншао прозору. Пери је и даље раз говарао са Барбаром и заборавно на цео свет. Џил Хатер је опет седела испод дрвета и лено задиркивала Честера Бајгло. Инспектор је сишао доле. Прошао је кроз ходник и преко споредних дрвених степеница сншао је у врт. Небо је почело да Г;"*ми, а киша ; е почела да пада по а грелу. Ни Барбара ни Пери нису били свесни тога. Међутим, (Наставиће се)

СЕЗОНА КОНКУРСА ЛЕПОТЕ За мас Емлеску 1934 цзабрана /е опет /една дакталографкања

У великој сезоин конкурса лепотица и у Енглеској је уз хуку н крлтике најзад изабрана најлглша дгвзјка, која ће имати част да носи целу годину титулу Мис Енглеска. Ова славз гтрнпала је после дугог избора г-цн Марџсри Хелач. Она је изабрана нг ужем конкурсу у Болтону великом већином гласзва. И ова лепа девојкз по професији је дактилографкиња На слици је нова Мис Енглеска.

КОД БОЛЕСТИ стомака, љутине, помањкања гладн, затвора, притиска на уигерицу, омаглице, дрхтања оживљује једна чаша природне Франц-Јозефове горке воде поправља варење. Лекарске вести из страних крајева хвале Франц-Јозефову воду, као важан лековити фактор, код срдобоље и код болести стомака, које долазе као последнца позратне грознице.

„ДЕЧЈИ ЛИСТ" треба да читају сва депа.

КОЛОСЕУМ Тел. 20-6-04

Прсмнјера егзотичног тонфнлма са немачким ли&логом: Под жарким сунцеи екватора Гари Купер, Талулах Бенкид, Чарл Лајтон Нова Бети Буп и Парамуат журвал Почетаћ: 3, 5. 7, 930 \ з с. сва места по 10 д.

Конкурс за израду добровољачке повеље и споменмедељ? Главни одбор Савеза ратних добровољаца расписује конкурс *а израду нацрта једне спо.менмедаље и добровољачке повеље које ће се издавати свим оним добровољцима, који су учестви' вали у ослободилачким ратовима од 1912 до 1918 године. Споменмедаља би била обичне величине са једним ба-рељефом на предњој страни, чија се алегорија остав*>а иницијативи и замисли уметника, а на наличју поред остале нзраде треба да стоји и следећн гекст: „Југословенски добровсг*ац 1912—1918". Повеља треба да се састоји од једне алегоричне слике и текста. Веза нзмеђу текста слике остазља се иницијагиви уметника. Повеља треба да буде израђена у три боје. Награде за спо.мек-медаљу: праа 2.000, друга 1.000 динара. Награде за повељу: прва 1.500, друга 500 динара. Конкурнсати могу само југословенски уметницн. Конкурс траје од 1 деце.мбра 1933 г. до 15 фебруара 1934 г. Нацрти и А\одели морају бити послати Главном одбору Сазеза ратних добровољаца — Београд, I Молерова 24, најдаље до 14 фебруара 1934 г. закључно, под шнфром. ПРИЧА „ВРЕМЕНА"

НРОЈАЧКИ ПРИБОР АЈБОЛзИ А ПРИТОМ И НАЈЈЕФТИНИЈИ НОД МИТИЋА

Сама је х

КОЛАРАЦ ДДД Само још неко!н1го лзна ремек-дело које 1083? §ВИВ ђећ 9 дана олушебљава глелаоие ШШ 1КАУА1-К/ША | вв Шла1ер узвншеног салрхаја и недостижке глуме КЛАЈВ БРУК - ДИАНА ВНЊАРД ддц Аолатак ФАКС НОВОСТИ — V 3 сата цене 10 линара 5^5 Наш слелећн програм опет ђелчкн и скупоцсн шлагер ДДИ РЕВОЛТЛ Г ЗООЛОШКОМ ВРТ1 ШВ Шгц Ј Дивље зђерн! - Лореша Јан1, Џен Рејмонд • Темпо! Љубаб! МШ

„Ј1 \ К С О Р м тонбноскоп

Почетан у 3.15, 4Л0, 6.15, 7.30. Вечерља у 9.20 ч. - Сала је загрејана. ДВА ВЕЛЧКА ШЛАГЕРА Снижене аене места 5.—, 7.—; ложа н балкон 10.— динзра По ро>\ану Пјер Бенза Аргентпнске песме и игре I) „АТЛАНТИДА" 2) „Страсти Буенос Ајреса" Бригита Хелм, Густав Днм Софи Бозан, Шар.1 Гардел

СЛЕДЕЂИ ДУПЛИ ПРОГРАМ 1) МАТА ХАРИ 2) МАНЕВЛРСКА ЉУБАКАЊА Грета Гарбо, Рамон Новаро Грета Тајмдер, Алоерт Паулнк

П Р ЕМ И | ЕРД Кппнг Клпппп електрнцитетом ожнћљенн човек са мозгом разбојннка и1;рп\, 1\арлиО постао к <чо6ск чуловнште" и по-жнно мно.о лла.

ФРАНКЕНШТАЈН

! I • '

Б^оскоп -Н. С ЗАКОВ/.г^

Шш

— Верујете ли ви г. Белтане да је огрлнца г-ђе Гретхоп заиста украдена? Страшна је та помнсао да се на овој лађи један нечастан човек са којим се можда на сваком кораку сусретамо, а ја сва уздрхтим кад још прн томе помислим да бих и сама могла бити жртва неке сличне крађе. Више се не раздвајам од свог накита, а огрлицу носим и дању и ноћу. Роберт Белтан је одмахнуо гла вом и одговорио нежнпм гласом: — Ја не верујем потпуно у то, драга моја. Те крађе нису тако честе као што се прича. У већини случајева предмет за који се мислило да је украден пронађе се иза неког ормана или чак на сигурном месту где га је оставила служавка. Најчешће је у питању нервозност или жеља за рекламиран=ем. При поласку из Јокохаме. Роберт Белтан се упознао са г-ђом Доротеом Г ризшмит, супругом богатог банкара из Шангаја. Пу товали су бродом „Тонкин". За време бављења у Ханоју, Саигону, Сингапуру, он је ту лепу жену водио у шетњу. Кроз два дана имали су стићи у Коломбо. — Комесар ми је рекао јутрос да се сумња на једног путника из друге класе, али не постоје никакви докази. Истрага није дала никаквих резултата и зато ће се по сле подне вршити општи преглед свих кабина... Сирота леди Гретхоп. Видела сам је јутрос ненашминкану, очи су јој биле црвене и занста сам се сажалила на њу Али, шта да кажем, да се менн нешто слично десило и ја не бнх помишљала на елегантност... Не изгледа ли вам да онај црномањаст човек што руча сам за оним столом у углу да?е утисак веома опасног створења? Гледа ме тако оштрим погледом да га се платиим. Верујте, ни мало се не осећам у сигурности... — У.мирите се, драга моја. Ако }е заиста извршена крађа, то се неће поновити јер »*е цео свет на опрези. Спавајте мирно и не дајте да вам ништа поквари оасположење на овом тако прнјатном путовању. — Али ако имамо посла са неком организованом бандом. Читала сам у новинама страшне ствари о пиратима. Овај крајњи Исток је пуи разбојника. Пришао им је једаи младић рекавши: — Извините г. Белтане, траже вас за једну партију бриџа. — О, немојте ме напустити мо! ли.ч вас, преклињала |е Доротеа... Шта ћу да радим сама? — Реците да данас не могу да игпам, рекао ; е одмах Роберт мла дићу. Запалио је цигарету и гледао сасвим тихо море.. — То је лепо од вас, Роберте, рекла је Доротеа, жохвовали сте једно задовољство због мене. — Не, то није никаква жотва, одговорно је он нежно; моје је највеће задовољство да будем попед вас, у то не сумњајте. Престао је да гледа у даљину и погледао ју је право у очи. Она је била узбуђена. — Доротеа, рекао је, ништа се не може сравнити са овим дивним часовима које сада преживљуЈе.мо. Она га је слушала очарана, освојена. Није више нн помишљала на разбојнике. Била је освојена лепотом и елегантношћу тог човека, његовнм загонетним и освајачким држањем. Алн, да је било само то, можда би она оста ла хладна према њему, алн највећма ју је освојио његов глас милозвучна звука, потом његов поглед у коме се осећало бескра но самопоуздање. Провели су лепо цео дан, али увече. кад је почело д?. се смркава, она је опет била обузета стзојн.ч стоаховањем. — Шта мислиш кад би мени неко украо огрлнцу, Роберте?... Не, то није бесмислица, ја хоћу од тога да се обезбедим, хоћу унапред да припремнм све да бнх изи грала лопова ако би дошао. Ево да ти изложим мој план: оставнћу огрлицу код тебе: нико неће лоћи у твоју кабину да »е укоаде. Моли.ч те да то учиниш... Дожаћеш код себе тај накит некллнко дана и воатићет мн га кад будемо кренхми из Кпломба, јер се надам да ће лопов ко«и је покоао г-ћу Гпетхоп дотле бити поонаћен... П^гле вечепе ћемо изићи | на пал^бг* и ту ћ^* ти ппедатп | пгрлиш'. Т» пог.чр чдч .*•». игоат" ; ^пгша а Ја ћу егд^ вач.

Прошла су два дана и стигли су у Коломбо. Роберт је опет позвао Доротеу у шетњу. — Ја нећу моћи да се врати.м за једно са вама, рекао је. Довсшпу вас натраг у пристаниште па пу отићи брзо да свршим један посао у вароши. Апсолутно морам да се састанем са једним мештанином. Она се вратила на лађу послс ручка. Требало је још два сата па да се крене. Роберт Белтан је отишао у снротињски кварт пошто се растао са Доротеом. V џепу је држао две бисерне огрлице: Доротеину и г-ђе Гретхоп. — Одличан посао, помишљао је. Доротеина је још лепша него она друга. Овако сјајно нисам никад прошао. Осмехивао се помишљајући на лак начин на који је дошао до Доротеине огрлнце. Заиста, она је према њему показала огромно поверење. Одједном се снуждио. Почела је да га обузима нека грижа савести. — Дала ми је тако слатке пољупце, дала ми је и свој бисер, говорио је сам себи. Не, заиста, није лепо што сам тако поступио према њој. Морам да јој вратим ову огрлнцу, апсолутно морам~. Почео је да трчи тражећи некв ауто и најзад га је нашао. Обећао је шоферу одличну напо ^ннцу ако стнгну благовремено за брод Али, већ је било прилично доцкан, могло се само десити да лађа буде у задоцњењу. Кад су стигли у пристаниште, „Тонкин" је већ био далеко на пучини. — Тако је суђено, рекао је ои. Она је сама хтела да тако буде~. П. Л. ЕРВЈЕ

„Уранија" V 3, 5, 7, 9.30 Пробуђене страсти

Карин Харт Теодор Лос Весела и дирљнва историја младе неискусне девојке која је у љубави отишла сувише далеко Парамунтов журнал УсЈгоро: најоољн шпијунскн фнлм КАД ЖЕНА ЈБУБИБрашша Хслж, Бпла Фрач, Оскар Хомолка, Теодор Лос

.КОРЗО"

□рнказуЈе данас два одлнчна ф н л м а славног 1ана Киепуре О „Збогом љубави" саБригитом Хелм 2) „Песма ноћи" са Магдом Шнајдер Сва иеста по 10 д.

У недељу у&ече премијера најслађе и најраскошннје шлагер - опергте ,Лворац на југу" са Лааном Хајд Реж Болвара

КАСИНА

ПрсмнЈера белнког тонфилма русћог \нвотд

Збл

МАРКЈА ЈЕРИЦА, СЕКЕ САКАЛ, Паул Хартман, Лео Слезак Почс^ ? \ 7 Р I 11И1"11И111 И Д! I—№