Vreme, Dec 07, 1933, page 4

•ЛОГШЖ

ОЛСВЕГА ПОЛАЛО 5А С&АКОГ ПОЛАЛС

ПРВИ 1УГ0СЛ0ВЕНСКИ ТОНФИЛМ СА јАДРАНА

„Оксиген-танк'* који вр-ћа живот. — После многих покушаја у радионнцама енглеске морнарице пронађен је један „окснггнтанк" у којн може да се смест? пело тело болесника илн дављечн ка коме се може помоћн вештачкпм дисањем. Танк је сасвим изолсзан. и у њечу се може регулисати и количина ваздуха и атмосферскн притисак. Он је нарочито потребан за раднике који раде V великим дубинама, као н зз гњупце. Честп пута радник, изишавши нз дубине, од едном добнје због нагле промене притиска. крвслиптање, п*дче у агоннју, и лекари беспомоћно посматрзју како умире. Благодарећи овом танку прелаз се врши постепено н раднику се ништа не може десити. На слици је тај нови зпарат кога су прозвали „апаратом ва васкрсавање". Конференцнја за разоружање стаје 1.124.000 шаајцарских франака. То је рехао сер Џон Сајмон, оагоеарагући иа питање народног посланнка Мак-Хоаерна. Конферекаија за разоружање одржала је до сада близу 920 селница које су прогутале отприлике суму колнко изиоси наш целокуггаи буџет за годину дана. * Скупођа у Ле&инграду. - „Жур нал де Деба" довоси опшира« извештај о жлвоту у бившој руској престоници, Лењинграду, и подвлачи велиху несташицу у на.мирнкца-ма и глад на коју је осуђе« већи део становника. У преводу на фраике пијачне су цене следеће: месо од 10 до 18 фраиака, кропшир 5 франаха, сир 39 франака, литар млеха од 2 до 3 фрата. злшжи калут од 4 до 6 хигоада франгкка (без крзиа), пар рукаеица кожних од 30 до 50 франака. Снежна слепоћа. — Усчед јаког утицаја ултравишетних зракова. ко|* се одбијају од белих снежни.х површина на високам брдима, добија се та*о звана снежиа слепоћа. ^Међутим, снежна слепоћа може се добити и у филмским атељвима, где на очи глумца пада јака бела светлост, или у радионицама где се ради са јахим „швајсапаратима". Шкорпнје на — мувн! — Нарочнто пред зиму .могу се на леђима хућне муве наћи мале животињице које личе на шкорпије. Ове ее животињице тако јако уканре ва чуви да их се оиа в-,1ше не може отрести. Још се не зна да ли су ове шкорпије паразити, нли само стуча>ни гост* на леђима муве. • * Обала Северног Мора се спушта. — Дугим мерењем на оба.та Северног Мора утврђено је да се она годишње спушта за неколико чилиметара и да се море истовремено диже. Ова лојава је од великог значаја за сзе земл>ораднике, чкја се по.га нгпазе дуж морске обале. ♦ Дављетгк живи преко 15 минута. — На осиову опита утврђеио је да човек живи више од 15 минута без кисеониха. Зато не треба напустити дављеника ни после 20 минута од момента када је потонуо, иего га уобичајеним вешгачкич дисањем спасавати. Исто тако не ва.1»а дављениха вадити чакљама, да га не би повредили |ош живог, у води. « Фото-фиттри са«лостепеном густоћом. — У фотографији уло тре<5.т>ава се са успехом фото-филтар, ко/и има постепену густоћу. тако да једним делом, гушћим, сликано небо обилном плавом бојом, а другим, ређим, предмете испред тога. у првом плану.

ТАМАНИТЕ ИАЦ.ОВЕ И МИШЕВЕ Т1РЕПАРАТИМЈ

Т Комажи и на Бишеву завршено /г снимање шонфилма № нашем језику »Д живош шече даље. са Итом Рпном у главној улоза

+ •00

Снимања ће се наставити у атељеи.ча у Прату

Цели-с-псетиа грогаи^ лр цоћд Целио- зрно лротиб лл ишеђо МјЈЈц ј Ј1Ј ЈКДГШтј

Сплит, децембра. — „Вр€л»е" Је већ писало о снимању тонфнлма „А жнвот тече даље...", које се вршило пуна два месеца на нашем Јадрану, у Комижи на острву Вису. ОваЈ тонскн филм сннман је у сасвнм новом духу, јер се ишло за тим да се да нов, посебан тип нашега фнлма, ко(п се у многоме разликује од других фплмова, америчке и немачке про дукције. Експедиција је б!иа опре»1л,ена најмодерннјим аларагурама за тонско снимање, па је >•3 велику тон апаратуру имала н неколико ручних камера, апарата за не.мо сннмање, фотограф ских апарата, десет великих огле дала за појачање светла, двадесет рефлексннх плоча, двадесет електрнчннх сијалнца са укупном снагом од 20 000 свећа, те велпки број „Селотекс-плоча" за изоловање звука. Фплм на нашем језику Кад је експедиција стнгла у Комижу, и кад је вођство видело ефекат нашега говора и наших песама, одлучило је да филм снима искључиво на српском језику У том смеру предузети су потреб нн кораци у свим европским земљама, како би се тај филм могао пласирати. И сзуда, како каже г. Стево Кљујић, делегат „Југословенског просветног фил.ча" из Београда, тај фи.гм је прн.чљен, те можемо бити поносни што ће се ускоро један чнсто југословев ски тонфилм давати у читавој Европи, а можда и у Совјетској Русији и Америци. И према вестима из Прага са нестрпљењем се очекује премијера југословенског тонфилма. Кочижа обожава Иту Рину Комижани су били изненађени овом необичном посетом; гледали су чудно у оне разне апарате и оне људе који су се око њнх вртили. И најпре су се спријатељили са г-ђом Итом Рином-Ђорђевпћ. Она је прва успела да уђе међу Комижанке, и да се с њима спријатељи. И заиста, она је у Комижи нашла много пријатељица, и то добрих. Екстеријери су углавно.ч већ снимљени и довршени у Комижи. Снимање је ишло иешто слорије ради невремена. Нв само што се за неколико дана, скоро читаву другу половицу новембра, сунце било сакрило, него су биле и честе апује на мору, када ]е лоре бесннло, таласи се дизалн по неколико метара и ужасном сиагом ударали о хридине и обалу. Тада је нарочито било тешко снимањ« са лађе. Једног дана када се експедиција враћала са малог и ненасељеног вулканског острва Брусник, на коме се још врло добро видв кратер н на коме живи нарочита врста црних гуштера са два в три репа, изгледало је да ће уски цело море прождрти лађу и глумце. Поред свега тога посао је напредовао, па су и олуја и ускипело море фнлчски снимљени. Тов ски су снимљени пљусци, олује, шум таласа и све друго што је у вези са морем. Главне улоге игра ле су г-ђа Ита Рина-Ђорђевић ■ г-ђа Барановска. Комижани су одушевљенл Када се сиимало за време лепвх сунчаних дана, цела је Комижа била ужурбана, поготово оида хада су се сни.чале велике лнтије које су организоване само ради онимања. Дои Јурај Брашћин, парох. старац од 70 година, са изгледом светитеља са Анђеликових с.тнка, и његов помоћник Дон Марко трудили су се да што боље успе та слика сеоске побожиости у момеиту када се излази на море и благосиљу рибари, који одлазе на риболов, да нм буде срећан и обилат. Та је слика успела величан ствено, и делује ефектно ради велике часе света који чоли Бога да „излије свој благослов на сирочашне рибаре, ко)и одлазе на дебело море." Таленти међу статистима Са статистима није било тешко јер је цела Комижа схватила овај , фил.ч као најлодесније средство пропаганде њиховог места. А што је нарочито интересантио, у Комижи се нашло доста типова веома подесних ва филм. Једна већа улога допала је младога рибара Усру Мардешића, који има веоча леп глас. Он Је играо тако добро да друштво по.чишља да га поведе у Праг. Ипак, најболл глумац био Је вел*ки пас „Топ", коЈи пролазн кроа цели фиљч и игра тако доб-

јро да ће бити великн такмац поз' натач псу на ф;»лл»скОА« платну „Рин-Тин-Т»нуДодуше, морао је често осећати мнрис кобасице у џепу господара, али помоћу те кобаснце постнгнут је највећи ефекат. Кад му је господар отиI шао у свет, он је из очајања ско; чио у море — разу.че се ради кобаснце. Девојке у днвноЈ народној ношњн У почетку је било најтеже са народннм ношњама, јер се хтело на сваки начнн вршити снкмања у оригиналним народнам костимима. А-ти, убрзо се и таче досчсочило. Старе жене отвориле су своје „шкриње" и из њих иззукле своја стара, добро сачувана оде-

ла. Све то нкЈе било доста. И док је режисер мислио како да доскочи тој неприлици, једнога дана младе девојке. њих око стотину, које су учествовале у снимању, изненаднле су режисера, и све до једне дошле обучене у народна одела. Селе су преко ноћи, о свом трошку, скројиле и сашиле одела, онаква каква су некада носиле њихове бабе. Та је ношња давала нарочиту драж младљч девојкама, и у њима биле су лепше, много лепше. Режисер и осталн филмски глумци били су ван себе од одушевљења. Гђа Ита Рина пришла је весело дево}кама и љубила их: — Како сте сада лепе, леле... Кад бих могла повела бих вас у

Београд да вас тамо виде, и да зам се диве... да виде они момци каквнх дивних девојака има овде, у Комижи, и како су здраве... И г-ђа Барановока им је прилазила и била угодно изненађена овом импровизацијом. Један десетогодшпњи дечак нгра у фплму У филму има доста певања. И за чудо у Комижи се нашло толико доброг певачког материЈала да Је проф. Славенски могао са њима да изведе врл« добро н наЈтеже композициЈе у духу наЈстаријих мотива. Певачи су предано служили и савесно радили, настојећи да филм успе што боље. И нико ниЈе ништа хтео да узме, па ни мезе, како им се не би пребацило да кскоришћују ситуацију. За филм су бнли бирани разни типови из народа: старци, стараце, девојке, а нарочито деца, која су одлично кграла. Било је ту и веселих сцена. Режисер Је проиашао Једног дечака од десетак година, здрава, јака, ручена, како, кад Је било наЈхладннЈе, иде у кошуљи без рукава, бос. купа се у мору, а осим тои Је изванредно окретан и бистар. Као створен био Је за своЈу улогу. Играо Је Један цели дан. На вече, при растанку, режисер га Је зачолио да дође сутрадан ујутро и да ће поћи у Модру Шпиљу на Бишеву. Дечак Је обећао да ће доћн. Кад је дошао кући и рекао чаЈцн да је играо у фил.чу, и да су га поавали и за сутра, мајка Је уздахнула и рекла: — АЈме мени, сивко, како си ми такав могао тамо доћи; зар те није било срам? И она Је брзо ухватила маказе, ошишала малога до главе, а уЈутро га обукла у ново одело, и шаљући га говорила му: — Ето, сад си како Бог заловеда, и можеш доћи међу фили свет. Кад Је режисер угледао дечака скал»енио се. Дечак му Је испричао целу историЈу. Режисер је био очајан. Дошла Је и гђа Ита Рина. Она се почела смеЈати. — Па што ћемо сада? — Јадао се режисер. — Пошаљимо га фризеру нека га он уреди и дотера какав Је био јуче — брзо је одговорила гђа Ита. И дечака су фрнзер и рсжисер опет претворили у одрпанца, јер им Је била потребна таква улога.

Комижанн као одлпчни певачи Жеља воћства је била да се избегну све „лимонаде" и сентњченталности, и да се даде верна слика оне најдивл>е романтике са свим карактеристиха.ча изрованог ка.чења. она страшна симфонија апује на мору уз најчЈнпћу чедност и скро.чност далматенског рибара. Све су сцене постављене тако да Је свака за себе Једна цедина. Околина у коЈоЈ се филм одиграва, потпуно одговара раст.ложењу душе наших рибара на Јадрану, и основно.ч тоиу Далма ције, коЈн је мрк, тежак, алп здрав, снажан и чнст. На пр. смрт мајке у фгалму бнла Је просто као усечена у увалу Стиниве, која Ј« сама по себи ремех-дело најснажнијег маЈстора пркроде: страшни н величанствена у исто вре.че. Филч „А живот тече дал»е.." реалнстички Је, а понегде је тако фино стилскн идеалисан да ће, поред све своЈе снажне карахтеристике, ипак приказнвати и ону словенску мекоћу коЈа је честа и у овим краЈевима, где се пр*фода показала п у најстрашнкјим цртама. Наставак у атељеима Можда Је ово почетах наше домаће филмске нндустриЈе, н изгледа да су већ ударени добри темељи филмовима који ће се снимати у ДалмациЈи следеће сезоне, а за коЈе су већ, у извесноЈ мери, обезбеђена материЈална средства. Наша земља уопште, а Далмацнја специјадно, претстав.љаЈу непресушиво врело прнродних лепота, коЈе су нарочито потребне филму. • Са сннмалима на Јадрану филма ,А живот тече дал>е..." престало се. Режисер и глучци су отпутовали у Праг да доврше ентерЈере, а у Јакуару ће се опет вратити и наставити са сни.чањима на мору, и то у Солину, Трогиру, Зларину и Мљету. Између осталог снимиће се н Једна по.чорска битка. Сни.чање ће овог пута траЈати само петнаестак дана, тако да ће сви радови на Јадрану битн завршени до краја Јануара, а цео филм до краЈа марта. ОваЈ фил.ч ће се наЈпре приказивати у иностранству, свакако Још пре летње турнстичке сезоне. а потом ће доћи у Југославију. ШПИРО ЂАКИЋ

ЈЕДАН ОРИГИН.АЛАН ПРО НАДАЗАК Ципеле са „мпчшм ђо« новама" - буауИа општа обува

Палата Правде у Ца рипраду у пламеиу

КАКО ЈЕ ДОШЛО ДО ПОЖАРА ПАЛАТЕ ПРАВДЕ У ЦАРИГРАДУ Пожар у номе је могла да страда и Аја Софија радозналих посматрача. Полиција је с тешком муком рашчистила цео простор, и иа тај начин олак шала рад ватрогасцима. Спровођење робијаша из угрожене тамнице У међувремену ватра се све аише ширила. У једиом тренутку, уз страховиту детонацију, пала је таваница горњег спрата. Одмах затим ватра је захватила н ниже спратове. Свакога тренутка пожар је пре гио да ће захватнти и таваннцу која се налази до саме палате правде, н у којој се у то време иалазило око хил>аду затвореинка. Затвореници су, уз пратн>у стражара, на брзу руку пресел.еии у централни затвор. Прилнком спровођења настрадао Је и један радознали посматрач, који се у гуигулн одједном нашао међу робијашима. Стражар је мислио да је то Један од аатвореника којн хође да искористи забуну због пожара, и да покуша дз бежи, и дограбио је грубо посматрача. Он је био одведен заједно са осталнм затвореницима у централни затвор, и тек после објашњавања коЈе Је трајало два сатз пуштен на слободу. Ватрогасци су се убрзо нашлв пред новим проблемом: несташица воде. Оии су исцрплн све резервоаре које су имали на расположењу, и били су приморани да црпу воду из Мраморног Мора, како би спречили даље ширење пожара. Утврђеио Је до сада да је овај пожар имао свега једну жртву. То је био хроми послужитељ Мех мед-ага, који није могао да побегие на време испред пожара. Несрећни човек дуго је дозивао у помођ, алн нико није могао да му помогне, и тако Је хроми послужител, умро у највећим мукама. Већина судова у Цариграду сада не ради. Скоро сви судови биђе паралисани за дуже време, због тога што је већина судскта аката упропашђена у ппжару. ч Ђ. БУКИЛИЦА

Цариград, 6 децембра. — Пожар коЈи је букнуо у палатн прав де у Цариграду уништно је за врло кратко време сва важна акта коЈа су се налазила у овој згради где Су били смештени сви најважнији цариградски судови. За непуна четири сата ова велика двоспратница, захваљујући томе што Је саграђена већино.ч од дрзеног материјала, а исто тако захваљујући и томе што је дувао јак ветар. претворена је у пепео. Према прорачуну неких листова материјална штета од пожара износи неколико милиоиа лнра. Али, оно што је необично важно за правосуђе, н за правилно функ ционисаље судова у Цариграду, а што је иенадокнадимо, то је да ј« у овом пожару изгорело неколико стотина хиљада аката и докумената. Поред аката, који су страдали у овом пожару. изгорело је и равно 100.000 лира (око три и по милиона динара) у готовом новцу. Захваљујући пожртвовању једног младог судског чиновника, од пожара су спасена само акта суда за грађевииске парница. Млз ди секретар суда Музафер-беј, по цену свога живота улетео је У зграду која је била у ложару и почео да баца кроз прозор акта која су већ била уп\ча иагорела. Исто тако он Је ушао и у собу у којој су се чувале ствари од врел

ности, које су биле остављене у судски депозит, и њих Је исто тако спасао. ■ Како је дошло до пожара? Нешто после осам часова изјутра пролазници поред Свете Софије видели су велики стуб дима, који се високо дизао са оног комплекса куђа око палате правде Одмах се помислило на то да је ова палата, у којој су скоицентрисаин скоро сви судови, у опасности. Међутим велика маса света почела је да се скупља пред судом У коме су у то време били само послужитељи. Пожар се због јаког ветра почео врло брзо шнрити, и за пола сата цела кућа Је била већ у пламену. Када су стигли, ватрогасци су се нашли у врло тешком положају. Они су моралн и да пазе на то да се пожар не развнје на друге куће, а нарочито на Свету Софију, коЈа се налази у непосредној близини. Јак ветар носио је варнице на кровове оближњих кућа и сваког тренутка претила Је опасност да ће и оне почети да горе. Поред тога што су ватрогасци имали да се боре са толиккм пожаром, и да пазе да се он локализује само на палату правде, маса радозналог света ометала је и отежавала рад. Тако је само око Свете Софије Сџла преко 5000

У Лондоау је приказан на нов модел ципе-та, за који се тврдн аа ће убрзо освзјитн цсо свет. Реч је о цнпелн која је снабдевена неком на* рочнтом врстом ђзна од надувече гуме. Проналазач убераса да се п» а:оћу гакзих ципс.1а поггиже нароччго душевпо расположење, које расп» д.уЈе же.т,у за жпвотом и даје нек* нарочпгти е.1ан и снагу оиоме ко ит нзси. Пријатиост је слнчна прнјз ги> сти коју би човек осетио у тренутку кад 6п хтео да полети. На ђоиу с* налазе четнри лопте ол гуме, коЈе с* при спаком кораку упгбају, н тиме неутра.тишу сваки пзтрес, пошто ис* кључуЈу лирек-ган зоднр са тирлнч тлом. Стручљади тврде аа Је то бтзућа цжпела. На слнан се внди ороСа таквнх ципела.

Г^тАЕАИЦИНА I 1-1— 5АСВЕ | УСЛОВИ ЗА ПОСТАНАК ЗАРАЖЕЊА XVI Чан иако се на сат трп пута мења ваздух, не отклања се грубља пра шина. Проветравање дејствуЈе тек ако се на сат седам пута мења ваздух. Веће Је деЈство проветравања према ситној прашннн, али нн ту није потпуно. Према овоче никако не сме.чо прнзнати прозе•правању дезинфекцнону моћ, а на рочито у болесничкој соби, где се непрестано ствара прашина с клнца.ча. Заражење кап.1»киама претставл»а већу опасност већ и по таче, што се у капљицама налазе клкце веће зараж-Ђиаости. Нарочито су опсежна испитквања ова два начнна заражења вршена с туберкулозо.ч, те Је доказано, да до заражен>а може доћи на оба начина, али Је много чешћн капљицама. Из густог испљу&ка туберкулозног бо .1есннка много се теже образуЈе прашина и теже продире у даље органе за днсање него што је то случај с капљнцама. Од прашиие јецва 4 од сто продире до плућа, а од капљица 33 од сто. С тнм се сасанч слажу и огледи, који врло лако уопевају, ако се заморчићи излажу могућности заражења капљицама, докле Је то много теже прашинол*. Заражење ваздухом највтие долааи у затвореннм просторнма. Заражења оае врсте у вазд>ху у слободноЈ природи прнктички н •не долазе у обзио Зем.1»иште се такође звгађуЈе клица.ча, нарочито горњн с .здјеви. На позршини, нарочито ако Је загађена органсккч отпатцима, кзчетинача и ђубретом налазе св заразне к.тнце, којима се заражуЈу ране. Отуда далази до заражења раиа, до гасне флегмоне, злог надува, тетануса, шуштавца код Ж1®отиња. Бацњчи прострела такође се налазе у зечљишту, па има читавих ливада, стално заражених овлч баци.-п*ча. Оваква поља се налазе поглавито у водоплаздим крајевима као на пр. где су стрвишта поред реле. Ту се затрпавају лешнне утинулих животнња од прострела. Поплава кзиосн бактфије на површ»гау и ствара могућност нових заражења. Али несу .чњиао да се зелиЂиште може загадити и друти.ч заразни.ч клица.ча, иако се у њему налазс вслике кодичине разних бактерија са супротним угицаЈеч. Клице тифуса је доказало втне иопитивача. Огледнтм ислитизањима доказано је чах и размножааање неких заразних клица у зсмљишту. Али по правилу услед супротног деЈства других клнцл, хра*«е, утицаЈа про.чонљо«ве температуре и влажности заразне клице не могу дуго да се одржавају и развиЈају у земљишту. Најдуже се могу одржзти у земљишту клице тифуса. У обичноЈ зечљи остаЈу 3—-о месецд«, а у стерилисаиој чагк и 11—15 месеци. Па и на површини зечљншта ■чогу се д>то одржати. Ако је зечљиште загађеио изчетом тифусног болесиика, клице се одржпваЈУ 3—4 недеље. Клице колере у стерилисаном влажном зе.чл»ишту одржаване су до 174, а у ностерилисаном само неколкко дана. Др. С. 3. II