Vreme, Dec 07, 1933, page 7

Шамиион хоке /а — шампион били /ара

Енглески шампиоп у хокеју Волф;адеи посгао је ових дама н ен. ГЈески шампион у билијару. реткост је да један спортиста постигне т а кав успех у две потпјно разтичите спортске дисциплине. Волфенден је још млад човек, а по професијп ]е управник школе у Енглеској. На слиил је Волфенден са сво^ом шеном код бидлјара. ЈЕДАН ЗАНЦМЉИВ ПРЕТРЕС У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ Суђење робијашима који су хтели да побегну из митровичког казненог завода

Првлнком покушаја јсдан робнјаш 1в уби|еа Сремака Митровица, б деиембра. — Јуче цео дан до касно увече и данас пре лодне одржан ]е

КошЂецу, убици Јосипа Предавца, ускоро ће се одржати претрес Загреб, 6 децембра. — Државни тужилац у Загребу г. др. Бањаннм Мауровић, подигао је оптужницу протнву Томе Кошћеца који је, како је познато, убио пок. Предзвца. Оптужннца је врло опширна. Кошћсц се оптужује по § 167 одељак П/1 к. з. Пре.ча томе параграфу његово дело с* квалификује као лншење живота после зрелог размишљања. Тај пзраграф предвнђа казну смрти *ли вечиту робију. Државии тужилац тражн за Кошћеца казну смртн. Позвано је свега пет сведока. Кошћсц је у току истраге потпучо признао своју кривицу, као и то да је спрсмио ово убнство. Брзни се тиче *лто сматра да |е Предавац крив пропасти њсговој и његове породице, |ер му |е Предавзц наллатио још једном луг кош |е Кошћец, како сач каже већ једном платно. Његпва 1е олбрана свакако важна за одчерење казне, а не за кри»ично дело. по поченутом параграфу. Кошћец |е изјавио да не ппдчоси иикакав поиговор противу ове оптужнице, тако да |е онз постала правомоћна, и ускорп ће се одржати претрес за који. разумљив.->. влада велико интепесовање. Иследни суди1з у овој ствари био је суднЈа Окпужног суда у Загребу г. Катнић.

Бившн суди?а осуђен на поби[у Загреб, б деиембра. — У Госпићу |е оар* данд одржа« претрес Фрафи Бадлеју, бившем среском еуди].и у Личком Петровом Селу, сада адвсжату у Загребу, кога је држазни тужилац оптужио да ј* неправично донео одлуку по деоби наслеђа пок. Марка Костића из Рашетара, јер је примио мито. Фран>а је осуђен због овога на '3 месеци робије, а његова жена, која му је била саучесница, на 13 месеци робије. (Време) Рудник онакс-мермера V Тетову Тетово, б децембра. — У Лешку, недалеко од Тетова, више сацог манастира, на пропланку звз ном „Кале" пронађен је рудиик оо гат' онакс-мермером, који претставља велику добит за цео Почог. Оваквог мермера има још сз мо у Африци, а у нашој држави постој"и Једино још у Бањици кол Пеђи, али овај није тако финог квалитета као тетовски- Руднии је пронашао г. Петар Лазић, учитељ и познати просветни радиик из Скопља. Интересантно јс , да јс о овом руднику писао и познати фзанцуски геолог А. Буе, који је у својим путописима још пре 6Ј година поменуо старе рудкике не далеко од Тетова. Са радовима око вађен^а мер.мера већ се отпс чело, па је пре два дана послато шест вагона орог мермера у Лон» цон, једном тамошњем предузепу по наруџбини и на углед. Г. ла* ЗЈЈђ наставкће и даље са истражЈ всн.ем стачих рудника у околини Тетова. (Среме) ИајбогаШша жена Дан• сие осГОавнла /е цело сво;е сШОнно имањ« начспу Коленхаген, б децечбр«. - УМмете« Отса.^увеног фаГ'9икента маргаршна, која ЈепР' слетког Е.ремеча уздла V 1-г. г"'ч::ни. а која је важила за ивј бггстТпу жвиу у члтавој Да ^ ск ° ] ост .1 *ила 16 иело сво^ нча^е «; кгвн ,»а рзадв свр«. У тестамвк Т7 је нарочито нагллшено да се к9 '"-ћс суме и"Л1у олредити з« у •апЈкђеи-е трр.сине и нидустриЈе.

пред овдашњим Окружним судом сензационалан претрес против б робијаша казнеиог завода, који су са својкм логннулнм другоч Ђоком Мнханловићсм званиом »Ке да«, сковалн страшну заверу а имали су и намеру да ослободе гада на смрт осуђеног разбојник* Алојза Хорвата, који )е био загворен код овдашњег Окружног суда. На оптуженнчкој клупи седели су: Милутин Дачић, стар 25 година, осу1)ен на вечиту робнЈу јзбог убиства с предумишљаЈем, ; Ш. Палатину стар 38 година, I« јсуђен на 17 година робије, Ибро .БабовнН стар 27 година, осуђен на 7 година робије, Иван Рушкав [ ста 37 год., осуђен Стјелан Вур.ч, стар 37 година осуђен на 20 гч дина робије за убиство из кори стољубља н Јосип Миклаужић стар 36 година осуђен на вечиту робвју. На са.м претрес они су доведени из казнсних завода у Мигровици, Пожаревцу и Нишу, гдс су били поразмештани после оног крвгво спреченог покушаЈа бекства. ЗАВЕРА РОБИЈАША Завера седморице робијаша би ча је кеома опасна. Њихоа план био је овај: Дружба робијаша имала је у ноНн убити најпре лрвога стражар? пред даирнштем зграде казнсиш >авода. Затим би се један од зааг реника, који највише јичи н> стражара, обукао у његову унпформу и тако несметано пошаг до другог стражара, кога би револвером присилно да се преда Ако би овај викао, њега би одиах убио. Свн робијаши били су наоружани ножевима. Мердевине, које су извукли нз подрума. лребацили би преко зида и побеглк према Фрушкој Гори, где би с« у неком сслу наоружали, а аатим вратили у Митровицу да бн уби1И чувара тамошњег казненог аз аода г. Флегера. Потом би заро били болничког лекара г. Бранка РогулиНа. Убили бн иеколико стражара казненог завода и обуклн се у њихова одела. Тројица робијаша обукли би се у цпвнлн> одела а остали робијаши, обучени у стражарску униформу, спрово дили би их у Окружни суд у са мом граду Митровици. Они би фингирали епровођење МихајЛ1> впНа »Кебе« у затвор Окружнпг суда, јер је »Кеба« био у болии-

ци у казненом заводу на лечењу. Кад бп били пред затвором 0кружног суда и кад би стража от •орила врата, убилн би стражара и тако без нрепрске лошли до ра» бојника Алојза Хорвата, који ј' гада био осуђен на смрт. Њега би ослободилн. Главни иницијатори овога бекства били су Михајловић Кеба, МиклаужиН и Вурм. Вурм |е на сапуну правио отиске кључева из свих просторф у казненом заводу н свнх Нелија из којих би касније пустили робијаше. Ми клаужиН је израНивао кључеве. ка паузе и ножеве. МнклаужиН и џ у шкан дописивали су се скоро пуиа три месеиа и ковали плаиоае иа који начин да побегну. Оптужени Милутин Дачић био је њихов поштар. Он је био болничар у казненом заводу, па је тако имао слободно кретање. РОБИЈАШ ДАЧИЂ, ПАТРИОТА И У ЗАТВОРУ Међутим, Дачиђ је целу ствар издао управнику казненог завода. Писмо коЈе је носио Рушкану предао је лекару г. 1р. Бранку Рогулићу, ко|и )е оао прнјавио директору казненог завода г. БраловнНу. Директор ка»неног завода одчах ц наредио командиру страже да на свима ме сти.ча постави зассде лреко ноНи. Од тога даиа па скоро иеколи ко недеља, страж? Је бнла стално иа ногама и у прилравности. Завереници су одлучилн да дан бекства 0уд1 опа) кад буде олуја. киша и ветар, јер је тада било најлакше услети да се лриближи стражару. ко.че би иабацили Небе на главу и за1им га свезали н, ако бн се опирао. убнли. НоНу из међу 27 и 28 септембра прошле годнне завереници су у 7 часова увече одлучили да беже. Око 10 часова увече, Вурм је откључао собе оних робиЈаша, који су се одлучили да беже, а потом су с< сви нашлн у ходннку казненог за вода. и одатле хтсли да побегну напоље. Међуткм, нажпла ј« прм ииспекција, те су сви побсгли у собу кажњеника МнклаужиНа. Озде су се договорили да нападну у самој згради на инспекцију и да је поубнјају. Мећуткм, ово Је спречио Дачкћ. који је био у целу ства/р вихча добро упуће«, и који |е радио на точе да се сви ови робијаши ухвате на делу. Кад је наишла дру га ииспекција, завереницм су хте-

ли и ову побити, али их ј« Дачић од тога одвратио. Чим је ова инспекција отишла, заверсннци су изишли налоље, доаукли из подру ма мердевиие, откључали главна врата и један за другим са »ожевима у рукама почели излазити у дворлште. Држали су да стражар спава. Стражар се међутљм само правио да спава. Кад је било н»ксиико робнјаша напољу, и кад су се веН почеле помаљатн мсрдевине, стража на челу са Николо.ч Тешанкићем почела ј« викаги: „стој!" и ,.лези1", Међутнм, неко лицнна робијаша је навалила на стражаре. Други робијаши разбежалн су се по мрачноч дворишту. а неки су лобегли натраг у завоЈ и посакривали се по разиим ходницн.ча и одељењима. Како су роСијаши енергично наваљивали, стража је испалилг неколико плотуна, па ј« лрво био погођен МихаиловиН ,,Кеба". Он се веН сасвич приблнжио стражару Тешаи кићу, који га је бајонетом убо у слабину. Михаиловић — „Кеба" за неколико тренутака био је мртав. Остали робијашн били су неки теже а неки ла«ше рањени Ускоро је ово место опколило око 40 стражара, који су усгели дз сле завспенике похватају. Завере ници нису могди побећи у свој« Нелиј«, јер су их одмах иза себе закључали да не би стража наишла на отворене ссбе, а*о би оии случајно дуже времема морали ч»кати у дворишту да с« стражв одмакне. Пред судо-ч олтужеии Милутин ДачиН прнказао је од са.мог почетка па до краја како је оаа завера била вођена и ко су би-и нннцијатори. Олтужеии Палатануш не признаје да је силом хтео навалити на стражаре, него су га увукли у ову аферу због тога, што је он правио кључеве, иако није имао намеру да бежи. Сенат је после дужег веНања донео ову лресуду. Палатануш је осуђен иа б м«сеци гтрогог затвора, Бабовић иа 2 месеца. Рушкаи на 6 месеци. Вурм иа 6 месеци, МиклаужнН ко 1И је иначе осуђен на вечиту робију осуђен је сада на 14 данз затвора у ћелиЈ 'и и од тога 7 дана тврде постеље, Милутин Дачић ослобођен је од оптужнице Сви осуђени задовољни су осудом. Једино ј« иезадовољан Рушкан, коЈи Ј« тврдио да није крив. Државни тужилац увео је тродневни рок за изјаву призива одиосно ревизиЈ«.

КЕЛНЕРСКЕ НЕВОЉЕ ПРЕД СУДОМ

Директор ресторана коме је особље морало да даје процент од зараде

Келнери долазе у ред ивјмање обезбеђених радникз. Они, зацело, живе од данас до сутра. То је најглавнији разлог да их извесни људи искоришћавају и злоупотребљује њихово тешко гжо. номско стање. Судија г. МладеновиН у Среско.ч суду имао је јуче да расправн један такав тежа« случај. Кел нер Сава Лојановић, којн Је био упослен у ресторану Ратничког дома. поднео је државном тужио цу пријаву против бившег директора ресторана Петрв Стаиковића да је уцењивао своЈе особље и да'му је тако одузимао један део за:аде. Он је постављао, каже тужба, он је отпуштао и могао Је шта хоће да ради еа особ.мм |*сторана. Нико ниЈ« смео да се успротиви. Тужба тврди да Је Станковић, при постављењу келнера, узимао од свакога по 150 до 300 дииара. Неко Је морао, опет, да му учини какав поклои, !едан је тако био обавезаи да Станковићу купи пар чипела. При томе, СтанковиН |е од свакога узимво писмеио ^влашћење да мо же да га отпусти у свако доба. И без отказног рока. Ништа од свега тога Станко. вић Јуче не призна;« на суду. — |а сам истина постављао и отпуштао особље, господиие су. диЈо, али у споразуму са г С. Ка танићем, закупием ресторана. _ А нист« узимали новаи? Не Тужилац ЛоЈановић *ио је. у очи Нове год+же, пнЈа« И због тога изгубио М« т ®- ®з" е 9 т Ј ! столице, правио нерсд. Сада ме ту жи да ми се освети. Даље оптужени уверава Ав Ј( чак н Лојановнћ отлуштеи по налогу влзсника ресторана. као директор, узимао од "собља само писчену изЈаву као г.РШ,. циЈу, да Не сваки. коЈи буде сту. пио у рестораи. бнтн иепр.и« I У послу. У поотивном, следЈЈе тр«нутно отпуштање. _ и ви сматпате дв сте могли да уносите такву клаузулу?

— Што да ие? Сви послодавци раде тако! Затим оптужени додаЈе: — Са своје стране, уосталом, ја сам чувао келнере. Колико пута је само тужилац ЛојановиН био пијан, па га нисам тужио, нити отпустио. Тако ее само и могло десити да је остао у служби неких седач месеци. Све је ово, иначе, по и>ему, чиста иитрига отпуштених келие ра. Лојановић је затим само употпу нио своју пријаву државном тужиоцу. Каже да му је СтаиколиН од процента узео 100 динара С-;м тога, неком келнеру Марку УниНевиНу узео је вели, аз постављсње 500 динара. Тужилац ЛојановиН има и улогу сведока. Он опширно износи кчко је дошао до матержала против Ста.нковиНа, свога бившег днректора. У |ануару Је свима келнерима било отказано. После |« Станковнћ ишао с«акоме понзособ и саопштио би му да ће остати и даље у служби. Ваљв само да му се подожи известан проценат. После ее низао ред еведока. Све сами кглиер. Многи од њих 1е беспослен. Први даЈе исказ Ранислав Ликић. — Как.чв је Стаиковић био као директор? — Па, клко да вам кажем. Био Је добар. Само, мени 1е. нв при. мер, давао у башти рђаве столове. |едног дзиа га Је Станковиђ питао: Како иде? — Не ваља. бога ми! — Е, па брате, не да/ете ништа. Дпуги да!у, па имају бол.а места. Дајте и ви нешто. I После му |е и ои давао проие1иат од заоаде. К*А се 'едиоч по! С унио , Станковић му Је одгово1 рио: _ Море, имам !< право ив то. [а еам привзтип лии«. Питво е,-м, стп. и г. Гп1кч Никет"*1а. Оч |е. човек, кроЈио законс. И каже да

могу да наплаћуЈем, Јер сам поиватно лице. Могу ја како хоћу. Свсдок сада не ради нигде. Зашто? — Па, затворене су, господине, прве и најбол>« радње: „Руски цар", „Рзтнички дом". А после, срушен н „Балкан". Како да не будемо без посла?! Инач«, сведок тврди да Је келнер Л>уба Таковац, по чаредби директора Станковића, Једном на плзтио од г. Тасе Наумовића 900 дииара. место 600, колико је износио цех. И нарочито Је нагласио да |е тај вишак зз њега. Кад је г. Наумовић протестовло, пркшао му је Станковић и рекао: — Не брнниге, г. Тасо! Кад сам ја ту, ствар је V реду. Није ништа више наплаћено. На питање какав Је Станковић био као директор, сведок Јачко Бабић кажег — Добар је био, само што нас је уцењивао... И прича се поиавља. После су испитани Нинко Весовић. Коста Марковић и Игњат БуквиН. Последњем је. како он сам уверава, узео СтанковиН при постављењу 200 динара. И чуо је како СтанковиН говори: — Не даш паре, ие.ча м:ста и нема рада... Претрее је одложен да се испи дају још неки сведоци. Апел одбора за обнову ђаковачке катедрале Оеијек, б деиембра. — Одмах по сле катастр;фздног пожара у ђаковачкој катедрали основан ј« посебни одбор за обнову катедрале. Сала ј« овај одбор састагио нарочити прзглвс за екупљање помвКч у сврху обнове катедрале. Ових дана прогла« Не одбор послати св»м државиим ннституција.ма, бамкама, иидустријокич предузе. ћича и удружењтаа, са молбом да и они даду квкву иовчалу по. моћ за обнлву ђакавачке катедрале. (Вееме)

Сарадња београдског „Мер-! кураБеоградске трговачке омладине и Трговачко-болничког потпорног друштва иа Љубљане Поводом акцијс ко,а Је поведезд од страле загрсбачког „Меркура-,. Веогрудскс трговачке омлааипс ✓ »ублаиског Болничког друштза про ги> ликвидацк .је њихових болеснич*их благајни, у последње време оЈржаио је неколико конферечииЈа, ча којима су била заступл>сна сва гри друштва с« вођама болеснич*и> благаЈни. Поставл>ено Је пктањ« да јц ће преко 30.000 члалова, и трипут толико чланова породица, о*тати лкквидациЈОМ неких жруштава без оне заштите и осигурања којс су ам пружала ова три жруштв*. Пооодом коиференције, ко> је одржана у Загребу нзмеђу друштва „Мер хур", Београдске трговачке омлади. и Трговачко-болничког потпорно! Аруштва из Љубл»ане. обратили смо се лотпретседнику Београдске трговач*е омладане са пита|вем да ди ће би. ги збил»а ликвидиране све три болес»ичке благајне иаведених друштава, (ер то је тражило равнатељст»о бо<ссничкс благајне „Меркур", које иаетојава «а свакн иачин да се ликвиди. рају болесничке блага-пе тих друшт<, •а. Па, хлко би то б 1ЛО против законских пропхса, према којима благајне ових друштава имаЈ*у приватно-друвггвсни карактер, то се мисли вод меродавних да до ликвишшје иеће доЈки, јер је противна прописима закона и интересима мчогобројних освгураника. На својој за едничкој коиференци и сва три друштва солидарисала су се с тим да заузму становиште, и да енсргично бране стечеиа Лрава друштва и њиховна чланова. Постигиуто је при»:ципијелно решење да се проблеми намештеничко! осигурања не решавају без знања и ^радње друштава, јер та друштва лретставл>ају преко 40000 члавова, *ОЈа су дужнл да о својим члановима-ооГтураницима воде строго рачумм, јер те болесничке благајне засномне су иа базн да се само члановима пружи обилна помоћ коју не могу нити захтевати нити тражитн ол других осигуравајућнх благајии. Следећа конференција заказана је за 9 о. м. у Загребу, на коЈој ће лечегати потписати »аједничку претставку и упутити надлежни* Први ШонФилм на /евр«/ском /езику илрађвн /е у ПалесШини в Полској Варшава, в децвмбра. — Пољски филмски редитељ Алехсаидар Форт, режирао Ј« прз.и тонфилм на јеарејоком језику. Филм се зове „Сабра". Већина слика снимллиа је у Палестини за време послвдње Макабжаде. Сиже филма је национа.тна тежња Јевреја у Па-1встини и сукоби са Арапнма. Поред статиста, узетих из Палестине, у филму је судело»ало и вишј јеврејских глумаца из Европе. У слжама, направљенич у варшавоком тонфил.чском атељеу, су деловалц су глумцн и глумице из познатог лоллко-јеврејсиог позоришта „Хабима". Према гжса«.у критнчлра филм Је уопао. (Време) Руски књижсвник Буњин стигао у Стокхолм Париз, б децембра. — Јапља : у из Стокхолма да је твмо стнгао чувекл руски писац г. Иввн Буњин, коЈн је псдавно доО.л Нобелову награду за кн>нжевност. Г. Буњинп Је дочекала у Стокхолму тамошња руска колоннЈа и пон/ди. ла му хлеб и со.

ПОСАБДНзЕ Италија жели да формира Друштво народа? ПариЈ, б деце.чбра. — Поводом одлуке фашистичког велихог савета где се тражи радикална реформа Друштва марода, Авас јааља из Рима да ИталнЈа иагледа жели: 1) да у Друштву карода постоји такозваиа и хиЈерархлЈа др» жаза т.ј. да се великим силама призна иарочити положај; 2) да Друштво народа ве брааи само постоЈеће позиције и, 3) да се државама да већа слобода на пољу обавеза поједнних држава према Друштву народа, т.Ј. да Друштво нарздд у будуће не нзрнче тжада пресуде веИ само да даЈе савете. и Таа" на уводиом месту осврћ« се на одлуку фашистичког ве.мког сазета и између остатог велн: „Одиста не треба се варати у погледу чшћеннце да би дубока ревизија пакта Друштва народа веизбежно довела до ревизиЈе уго вора о миру." „Таи" мисли да ее мање државе ие би сложнле са укидање.м равноправности између држааа у Друштву народа. Лист уосталом сматра да би покушај ревизије пакта Друштеа народа довео иео тај потхват у ћорсокак, пошто | пакт може да се мења само са пу■ иим пристанком Скупштиие Дру! штва народа, а у тај пристанав немогуће је веровати. Тлазак Руса/е у кру! велиних силџ ЏмаПе вела• у њено/ уопшШе децембра. — Вечераш« „Тан", коментаришући изјав« совјетског комесара за спољне по слове г. Литвинова, каже поред осталог следеће: „Изјавама г. Литвинова у најмању руку мора се признати ве» дика нскреност. С друге стране, у вези са путом г. Литвинова у Рим, очигледно је да је Совјетска Русија поново ушла у круг великих сила и да жели да игра 'натну улогу на међународном пољу. При свему том што присуствује свнма међународним конфере«цијама, Совјетска Русија н»»је престајала да се непријател»ск« изражава о Друштву народа, но то њено држање свакако јој команду је њена револуционарна суштииа. Њен улазак у круг великих еила може у многоме променити ове њене револуционарне методе, а може бити да ће јој се за то пружити прилика баш поводом акције Италије да се Друштво нароа.4 из основа преуреди, тако да бн Са вет Друштвз народа био здмењен са једним директоријумом великих сила, у који бе неоспорно ушлз и Совјетока Русија." „Тан" затим устаје против италијанског предлога о рефооми Друштва народа, јер сматра да би после тога дошло и до рсвизије уговора о миру. Г. ЛИТВИНОВ У БЕРЛИНУ^ Париз, б децембра. —г Ма да је г. Литвинов дао на знање страним норхпарима у Риму да је скоро излишно његосо задржава1ве у Берлину, Немачки поли »чки кругови сматрлју чак да овај берлински састанак - има нарочиту важлост после г. Литвинг \'>евог разговора са г. Мусолинијем. Г $елЈо1и* л ва жалост врло чссто «е ве о г .«а«аа ^ .ц,ј, Ала вцак бв то требало озбвљво амлуати» Како еу овш често □редзваов озбвл>вог оболеав мокраКввх органа,

узмвт*

Хелмитол-та блете

вој« ублашавају болове в одстра&ују запалеља с; автвсеотвчпнм де|ством в бвстре мокраћу. Сем тога Хелмвтол-таблете врш« деуввфеловју в чвшкеца све* мовраквпх оргаваХслшвтол*табл- добвја|у се у сввма апотскам?.