Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena, page 1212

432 ПРИМЈЕРИ СРПСЕО-СЛАВЕНСКОГА ЈЕЗИКА кратко да кажем, што сам од поменутога г. архимандрита дознао о животу овога нашег светитеља. Он је био родом пз Попова, и био је архимандрит у манастиру Тврдошу, за који се приповиједа да је негда био Херцеговачка митрополија, а сад од њега, стоје само зидине крај ријеке Требишњице. Једном отиде свети Василије архимандритом у Свету тору и оданде у Русију, а кад се одонуд е богатијем дарима врати натраг, нађе свој манастир од Турака похаран и разурен. По том отиде у Српску патријаршију те га патријар Гаврило завла_дичи и постави митрополитом Херцеговачкијем. Вративши се из патријаршије начини себи двор на Рудом пољу, гдје је сад Никшићки град Оногожд. У то вријеме пошаљу Херцеговци некаквога Јездимира из Требјесе у Цариград, да им тражи правице, али Турци њему у Цариграду изнесу сабљу Алкуран, па га запитају које воли: или да се потурчи, или да му одсијеку главу. Он прими Алкуран, и тако га потурче на силу, и под именом Језд-ате врате га у Херцеговину С Ферманом, да гради град на ономе истоме мјесту тдје _ је владика Василије био начинио себи двор. Кад Језд-ага дође у Херцеговину и покаже ферман, владика Василије остави свој двор пи отиде у планину Острог у пећину, у којој су живљели којекаки испосници. Како је још имао подоста новада, тако најми мајсторе те ону пећину распространи по у њој начини црквицу ва славу ваведенија пресвете ботородице и неколике ћелије и мађупницу. И тако од испоснице постане манастир Острог. Ниже овог манастира око једне четврти сахата у равни била су два села, Гошћерадићи и Милановићи с црквом светом Тројицом; гдјекојима, од овијех сељака владика Василије земље покупује још пониже у селу Дубравама мјесто онијех које су ондје имали, а гдјекоји му своје земље продаду, као и овај Сава Лаковић што му је продао Вељи до, и тако он крене оданде обадва села, п сви Бјелопавлићи потпишу му се, да ће манастиру Острогу, доклегод у њему поје летурђија, давати на годину од сваке куће по багаш жита и сваке треће године по једнога брава. Код оне љ сеоске цркве он начини кућу ва своје млађе, пи од те цркве и куће постане послије манастир под Острогом, а оно се торе назове горњи манастир. Приповиједа се да је оданде владика Василије владиковао Херцеговцима још 15 година, а кад умре (29. Априлија), укопају га ниже манастира у градини. Пошто прође 7

( тодина послије његове смрти, присни се једну ноћ