Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena, page 1215
ПРИМЈЕРИ СРПСЕО-СЛАВЕНСКОГА ЈЕЗИКА 435
са свијем, и њихове земље и све остало имаће да остане Павлу и његовијем потомцима, и ако би гдје који Лужанин остао у животу, да буде подножник Павлову потомству !“ Они исти дан, кад су Лужани око цркве по пољу сједили и пили и јели, затрчи од некуда зец у сабор, један од Лужана опали из пушке да га убије, али несрећом мјесто зеца потоди једнога од првијех Лужанскијех главара, који је имао јаку породицу, и тако се заметне бој те сви изгину и ископају се. Кад ово чују чобани по планинама и људи који су били код кућа заостали, п они ударе један на другога, те се тако сви затру. Од тога се и данашњи дан онамо каже: „Да ћемо се поклал ка Лужани,“ а мраморје гдје се год налази, особито по планини, зове се Лужанско мраморје. Кад Бијели Павле види ту погибију, он отиде на (Сретњу п послије плача заиште у Мрдакове кћери Видосаве да му плати најам, а она му рекне: „Узми мене за најам, и све што је било оца мојега да буде твоје, нема ми се ко брукати што сам увела скитача Павла Бијелога.“ Џавла то врло овесели, п сјутра дан одмах доведе од некуда попа и кума те се вјенчају. Бијели Павле с Лужанком Видосавом роди три сина. Петушина, Павка п Петра, од којијех се послије мало по мало изроде и распростране сви данашњи Бјелопавлићи, које они и тијем потврђују, што сви славе Петков дан (14. Октомврија). Бјелопавлићи се данас дијеле на три племена: Петушиновиће, Павковиће п Вражегрмце. Да су, по овоме, онамо тотовој у свакој кући познатоме, приповиједању, Петушино-т вићи од Џетушина а Павковићи од Павка, о томе не треба ни говорити, само ћу казати за Вражегрмце како се приповиједа да су од Петра: он се населио са женом негдје у шуму код мјеста које се зове Баре; отац му пошаље Џавка, да та зове натраг, али се он не хтједне вратити. Кад се Џавко врати ка оцу п отац га зашта: „Камо Петар, хоће ли доћи“ он му одговори да не ће, „Завукао се у један вражи грм, па из њега не ће никуда:“ и по овоме се његови потомци назову Вражегрмци.
Кад су се Бјелопавлићи потписали владици Василију да дају манастиру Острогу жито и браве, кажу да их је онда било 400 кућа, а сад се мисли да их има око 8000 пушака, а кућа око половине тога (јер слабо живе у задрузи, него се дијеле како се који ожени).
[2
28"