Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena, page 1221

писмо Ј. СТ. ПОПОВИЋУ 0 СРПСКОЈ ПРОСОДИЈИ 441

гола који пред а имају самогласно слово дугачко са знаком '. али кад би се прошли сви наши глаголи може бити да би се гдје нашло што и друкчије. Глаголи другога спрезања у којијех се прво лице овога времена, свршује на ог, у обадва, друта лица имају е без икаква гласа, само што се гласови пред њим мијењају и премјештају а кашто и нови постају, на пр. рекох рече, донесох донесе, вукох вуче, опредох опреде, озббох бебе и т.д. А у којијех се свршује на ут, код онијех у поменута два лица тдјекоји имају на крају / без икаква тласа, а гдјекоји дугачко са знаком – (готово по онијем истијем правилима као и код првога спрезања), на пр. дунух дуну, јтрвух утрну. У којијех се пак прво лице свршује на бр у онијех овако 6 остаје и у друга два лица, на пр. пех пе, сапех сапе, разапех разапе, узех узе, начех наче, клех бле, проклех проклеит. д. Међу глаголима пак трећега спревања ни један ми до сад није пао на ум, у коме би у ова два лица и било кратко, него је свуда са знаком , на пр. чиних чини, начиних начини, радих ради, урадих уради ит. д. — У књизи о просодији нашој могла би се одредити правила и о ономе, пред којим ријечима прелази глас на предлог, пред којима ли не прелази. Колико сам ја не мислећи о томе мното, него као мимогред назначујући оне примјере познао, глас прелази на предлог пред онијем ријечима у којијех је на првом слоту глас најоштрији (са знаком ~); а у којијех је ријечи на првом слогу дугачки са знаком , у онијех глас овај остаје, само предлог добије глас најоштрији; у којијех је пак ријечи на првоме слогу глас најдужи (са знаком ') или онај кратки који се назначује знаком , пред онима предлози не добијају гласа никако, на пр. у ријечи Цариграда два су лијепа трохеја (у нашему језику), кад се пак пред њу метне предлог онда постане дактил и трохеј: а Цариграда, у Цариграду, под Цариградом и т. д.; али код

ријечи на пр. Шаренград не прелази глас на предлог,| него :

се каже: из Шаренграда, у Шаренграду и т.д. Тако на пр. код ријечи рука каже се из руке, а у вин. падежу гдје на у дође глас — каже се: у руку, на руку, као и: 063 друга, бба луга, до мрака, за дана и т. д. Тако се на пр. каже: код куће и код воде, у води и у воду ит. Д. Џа ово правило може бити да се протегло не само на сложене глаголе (на пр. отијевати и одрадити) него и на ријечи које су начињене предлозима на пр. бокућити се и оженити се, вавој-