Delo, Apr 01, 1903, page 100

0 ТРАНСПИРАЦИЈИ БИЉАНА Стара је реч, да без воде нема жпвота. Ну и ако та изрека, илн управ закон, важи за све органнзме у опште, за цело се у највећој мери да применити на биљке. Биљно је тело скроз натопљено и испуњено водом. Шта више, биљка је тек онда достигла оптимум својега благостања, кад су јој ћелпце — те снтне опеке пз којнх је она саграђена — потпуно загаћене н изгледају као да су набрекле и набубреле од воде. У таквом стању може ћелпца најбоље да функцпонпше, јер јој вода пружа не само потребну снагу (напон, 1иг^ог), него и грађу за животне функцпје. Та се грађа састоји у храњивој материјп, коју биљка у течном стању, као разна једињења н растворе, прима са водом заједно и од ње издваја оно што јој треба. Прнмање течне хране, односно воде, врши, као што је иознато, корен, и он је својим притнском пружа даље нарочитим цевима, кроз које пак иде по целој биљци. Како вода садржи у себи у малој количпни раствора храњпве матерпје, то .је биљка приморана да упије врло велику водену масу, да би из ње извукла потребне сокове у довољној мери. Пзлишну пак воду испушта биљка кроз лишће н остале своје зелене делове у ваздух у облику паре и та се функција зове нснаравање нли транспирација. Транспирација нпје проста физичка иојава, идентична са испаравањем воде ма из каквог отвореног суда или простора, већ је нарочита витална функцпја, коју биљке врше независно од спољнпх прилнка, премда се овпма нпак не може оспорнтн јак утицај на интенсивност саме транспирације. Нема никакве биљке п ниједног биљног дела, чпја бп се транспирацпја мо-