Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, page 369

цивале трдне количине лаве. 'Ги се андезити налазе у рудничком крају, и дају се пратити на југоисток преко Јешевачке Планине и Котленика, све до Западне Мораве на исток од Краљева. Много их има по Копаонику, па даље на југоисток од Прокупља и Куршумлије ка бугарској граници. У том су крају провалили кров кристаласте шкриљце. У Источној Орби-

ји заузели су простор од Црнога Врха до'

Ртња, а у Јужној Орбији околину Кратова. и између Мрежичкога и Дудице.

Киселији део андезитске магме развио се у стене, које су познате под именом дацита. Зато налазимо даците обично у домашају андезита. Код нас има тих дацита, мање од андезита. У Хрватској се јављају у андезитском крају, око Иваншћице и Калника, а нађени су и у Фрушкој Гори. Међу босанским андезитским стенама, има, и дацита, поред обале Босне (између Немиле и Хана Бегова) и у околини Сребрнице (Љубовија, Протин Хан, ОСребрница). У Орбији их налазимо свуда у домалшшају споменутих андезитских масива.

Многи наши андезити, нарочито они у рудним крајевима, толико су метаморфозирани, да прелазе у т. зв. пропилите. Те пропилите налазимо у области Авалских, Космајских, = Подринских, = Копаоничких Рудника, на Руднику, код Кучајне, Мајдан Џека, Ђора, Кривеља, Алшара.

Од таброидске матме, када провали на површину земље, могу да се развију дДијабави, мелафири и базалти. Мелафири и базалти исте су стене, само се разликују по старости: мелафири су постали у Доба пре терцијара, а базалти у терцијару и после. Дијабази су им врло сродни, па ако имају још у свом саставу оливина, онда су у опште једнаки мелафирима, јер су и дијабави постали пре терцијара. Нетде су дијабази везани за габро (Босна, Србија), а негде долазе независно од габра. У Хрватској их налазимо тотово у свим торама (Иваншћица, Загребачка Гора, Калник, Мославачка Гора, Црни Врх, Папук, по Бановини). У Далмацији су познати код Будве и на острву Бруснику код Виса. У Босни их има на Козари, Присјеци и Љубић-Планини, у околини Добоја, Малтлаја, у Мајевици, Махмачи, код Вареша, Жепча, Гостовића, Вишеграда. У Србији се јављају у Борини на Дрини, у Крчмару под Маљеном, у Станичењу (Источна Србија), на Ждраљици више Крагујевца, у Грчару и на Козлици испод Козника, у долини Лима између Шријепоља и Прибоја. Мелафири су у нашим крајевима врло ретки. У Хрватској су познати из Бановине код Чемернице, а у Bocna код Bapema, испод Чемернице, и у крају око Бугојна. Од базалта познате су само две ерупције: једна код Кутјева, у Олавонији, а друга више Сићева, на обали Нишаве.

Еруптивне стене се јављају још као лампрофири, стене гранитско - диоритске

ПЕТРОПРАФИЈА

матме, које се јављају у области · Авале (Рипањ, Пиносава, Ресник, Бањица, Врх Авале у области Рудника и на Космају), фонолити, стене из групе трахита, који су нађени крај Београда у Бањици и леуцитити, стене из групе базалта са, 'Греске код Горњег Милановца (у Србији), од Младог Нагоричина код Куманова и од Берана.

Ерупције, које су се дешавале у нашим крајевима, биле су често праћене вулканским ексхалацијама и хидротермалним процесима, који су давали материјал и били узрок развића многих, нарочито сулфидичних руда, које налазимо у домашају еруптивних стена, негде и у великим количинама (Крупањ, Бор, Кратово, Трепча, Алшар).

Седиментне (таложне) стене по начину свог постанка најраширеније су, и зато их налазимо код нас у великим масама. Неке су од тих стена хемиски преципитати, т. ј. настале су кристализацијом из водених отопина (камена со, гипс, барит), неке су механички седименти каменога крша (брече, конгломерати, пешчењаци, лапори), 2 неке су хемиски талози (вапнењаци и доломити). Ове су постале у некадањим морима и језерима, те су мноте од њих пуне остатака, (петрефакта) ра-

· зних организама, који су живели у во-

дама, тде су те стене таложењем постајале. Код нас их налазимо у свима, горама, од најстаријих до најмлађих форма ција. Од хемиских преципитата има, највише типса (Оамоборска, Гора, Орб, Дуго Поље, Тишковац, Зрмања у Лици, околина, Сиња у Далмацији, Комижа на острву Вису, Јајце, Комар, Приједор у Босни, Липничка Главица, Крагујевац, Грошниma, Комарица у СОрбији). Барита има у великим лежиштима, код: Мрзле Водице, у Горском Котару. Соли није нађено KOJ нас у наслагама, али су познати слани извори на многим местима, од којих су на гласу извори код Тузле у Босни. Механички седименти толико су раширени, да неки од њих стварају засебне формације (верфенски шкриљци, рајблеки пешчењаци), а њихова налазишта тешко је навести, јер их има свуда. У старијим теолошким ~ формацијама · налазимо, уз кремене конгломерате и тразличите – пешчењаке, врло много брусиловаца (аржилошиста) и филита, који чине прелаз у кристаласте шкриљце, те их зато има у оним крајевима, тде су се развили кристаласти шкриљци. У млађим формацијама, нарочито у терцијарним, стварали су се такође различити пешчењаци и трдне масе лапора (тупине, муљике), који су негде ванредан материјал за фабрикацију цемента (београдска, сплитека, загребачка, околина).

Кречњаци, који су већином седименти мора, стварали су се у свима формацијама, те их налазимо у неким нашим крајевима у толикој количини, да стварају,

= 357