Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, page 370

ПЕТРОЛЕЈСКИ РУДНИЦИ

у друштву са доломитима, највеће, највише и најлепше наше планине. Нарочито се“ истиче онај грандиозни комплексе вапнењака и доломита, који се пружа од северозападних граница наше државе, од Јулских Алпа, Караванки и Камничких Алпа, преко Истре и Горекога Котара У Хрватско Приморје, Лику, Крбаву, Босну, Далмацију, Херцеговину и Црну Гору. По свом хемиском саставу кречњаци и доломити карбонатске су стене, које вода, особито у заједници са угљеном киселином, лако растапа, а као неотопљени остатак њихов налазимо свуда у увалама, шупљинама и пукотинама земљу црвеницу ((егга гозза), негде и боксит. У хемиском саставу тих стена имамо и све оне њихове особине, које су познате под именом крша (карста). Те су стене пуне поникава, (долина), пространих затворених долина (поља), пећина, шкрапа, вода понорница. У економском погледу су важне, што су матица земље црвенице и 60ксита, а нетде су и ванредан грађевински материјал (густи, бели кречњаци са Браqa, Корчуле и Хвара). — Великих маса кречњака налазимо и у другим крајевима наше државе, нарочито у Источној Србији (Ртањ, Тупижница), у Јужној Србији (Македонија), где су се кречњаци развили и као красни мрамори, који су евојом квалитетом једнаки чувеним грчким и карарским мраморима. Таквих мрамора има, врло много у планинском крају између Тројака и Мељнице на југоистоку од Прилепа. Красних, као снег белих и модрикастих, мрамора има код Окопља и Велеса. Међу седиментне стене може се убројати и лес. То је пешчани материјал нанесен ветром, а има та у великим масама у Срему, поред Дунава.

Кристаласти шкриљци развили су се у пашим крајевима као тнајси, микашисти (лискунски шкриљци), клоритни, клоритоидни, епидотни, графитни, кремени, тлаукофански, зелени шкриљци, еклогити, пирокесенити, амфиболити. – Гнајси ma многим местима чине прелазе у тграните, те имамо т. зв. гнајстранита (Похорје, Црни Врх-Џапук у Олавонији, Мотајица, Селечка. Планина).

Кристаласти шкриљци јако су раширени у нашој држави, а има их све више на јутоистоку (у Босни и Орбији). У неким крајевима их нема. То су нарочито крајеви крша (карста), дакле вапнењачкодоломитеког торја, од словеначких JIM, до Црне Горе. У СОловеначкој их има у Похорју, а у Хрватској у Загребачкој Гори (зелени шкриљци), у Мославачкој Готри, Црном Врху и Папуку (гнајси, микашисти, амфиболити), у Шсуњу (гнајси, микашисти. клоритни, клоритоидни, епидотни, графитни, шкриљци, амфиболити), у Фрушкој Гори (клоритни, вапнени, кремеши, епидотни, зелени шкриљци, амфисолити, тлаукофанити). У Босни су се раз-

=

вили као амфиболити, еклогити, а леже између лерцолита. У Србији су се раширили као амфибољити,

пироксенити, и

гнајси, микашисти, од Црног Врха, код Крагујевца, па све до Кајмакчалана на трчкој граници. На том пространом терену пробиле су кроз њих многе еруптивне стене, а негде леже покривени седиментним стенама.

Међу кристаласте шкриљце могу се уврстити серпентини. Те су стене постале метаморфозом из перидотита и оливинских габра, а налазимо их свуда, где има тих стена и то у великим масама.

Литература: Ј. Цвијић, Основе за теографију и геологију Отаре Србије и Македоније; 3. М. Јовичић, Геолошки Анаmu, III: F. Karer, Geographischer Fihrer дагсећ Возшеп ипа Негсевоуша; М. Кишпатић, Рад, 64. 66, 75, 83, 95, 104, 109. 111, 139, 147 (ту је сабрата литература о петротрафији Хрватске, Славоније и Далмације), 159, 179, 200, Гласник Хрватског Природословног Друштва, 97, 30; К. М. Петковић, Записници, 10, Геолошки Анали, 6; Ф. Тућан, Рад Југославенске Академије, 159, Геолошки Анали, 6, Гласник Хрватског Природословног Друштва. 25, 26, 99. 54: (5. Урошевић, Глас, 57, 61, 65, 75, 63, Споменик, 43; Ј. М. Жујевић, Гласник Српског Ученог Друштва, 55. 67. Записници, 8, 10, 11, 19, 14, 15, Геолошки Анали, |, 9, 3, 5, Глас, 3, Геологија Србије, 1, ШП (у П делу перидотити и серпентини од (О. Урошевића).

Ф. Тућан.

ПЕТРОЛЕЈСКИ РУДНИЦИ. Петролеј или нафта позната је на неколико места у нашој држави. Најважнија су петролејска, налазишта у Међумурју и у Хрватској (у Посавини и Подравини). У Хрватској су се вршили истражни радови на нафту већ од друге половине прошлога века. После ослобођења и уједињења. ти су радови заузели велик опсег. но до данас нису довели до пуног успеха.

За експлоатацију међумурске нафте постоји »Међумуреско ШПетролејско Д. Д.« у Чаковцу, са капиталом од 2,500.000 Дин. Од уједињења. (1918) па до краја 1922 извађено је из међумурских петролејских рудника око 3.500 а сирова уља. Петролејска се лежишта налазе код Џакленице и Селнице, где се већ у другој половини прошлога века почело са радовима око експлоатације нафте. Приликом бушења. показало се, да се у дубини од 200—300 м налази простран хоризонат нафте.

У Хрватској су позната лежишта нафте код Миклеушке у Мославини, у околини Баћиндола, Нове Градишке, Петрова GCeла, у Бујавици код Липика, код Шречеца. крај Затреба, код Великога Поганца. крај Лудбрега и у Рибнику. У Миклеушкој су почели примитивно вадити нафту тако, да су копали јаме и окна, у која би се скупила. нафта. 1860 подигли су и фа-