Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, page 381

ске зоне, П. Ф. је све богатија и све 0с0битија и разноличнија. Нарочито подруuje, које обасиже јужну Херцеговину, јужну Далмацију и суседне делове Босне и Црне Горе, чини главни и старински креациони центар П. Ф.

За словеначку (особито долењску) П. Ф. карактеристична је множина човечјих рибица, стиломатофорних пужића рода 20зрешт, ограничена појава колеоптерског рода. Арћаођтиаз, подрода трчака Orotrechus и Арћаепор вз, који је ограничен на (авињске Алпе. Строго су локализоване неке врсте карабидског подрода Апорђећајиз (на пр. weberi на Гринтовцу, вођал у Корушкој и т. д.). Доста је велик број буба заједничких с Хрватском, тако на пр. подрод трчака (ТурћЈоесћиз), цели подTom Anophthalmus (Ha пр. А, зсорош иде од Крањске до Битораја), једна од најлепmx (jom 1822 описана) пећинских буба. силфид (Гереодегиз ћоћепмгат 1), затим Ваthyscia khevenhilleri, Oryotes, CTOHOTeE Craspedosoma stygium M Cr. troglodytes, планарије Гепагосоејит tubuliferum, Dendrocoelides зрејаеа и др.

ПЏећинско подручје јужно-хрватско, северо-далматинско и југозападно-босанско чини опет једну фаунистичку јединицу. Ту се јављају пећинске (понорничне) енлемне рибе (на пр. Рагарћохшиз сгоанcus, adspersus и др., док Тејезеез ројујерје живи само у Хрватској). Значајни су трur: Тгесћиз (Меодимаиз) ешгу се, Туphlotrechus velebiticus, Trechus {Neotrechus) ganglbaueri, Trechus (Anophthalmus) ога епа, ШКапелзј5 и др, сидфиди ВаЖШувзсја сгоаНса, ћогуа ћџ, Ђозиса и др. Spelaeodromus pluto mw paduMh Niphargus croaticus, :

Далмација, нарочито јужна, има много карактеристичних пећинара, а многи су заједнички са онима јужне Херцеговине. Поред напред споменутих риба јамарица и пужева, долазе пауци (Тагаписпиз ба]јтаНпиз, вгошеНае и troglodytes, Nesticus eremitaj, опилиониди {Absolonia troglodytes, Nemastoma žitanicum, Nelima troglodytes и др), колеоптери (од много ендемичних) на пр. читав подрод трчака, Меокесћиз с врстама: дајтаНпиз, рарапе! атађшШе, док друге врсте долазе и у Херцеговини, односно Црној Гори: ХМ, olhonis, зебија, ЋИН и др, Апорћећајтив robustus, Trechus {(Duvalius) novaki, {ssp, giromettai), Troglamaurops и једини оточни пећински Trechus {lucidus) c Брача, па неколико одлика трчака Laemostenus cavicola и. ејопраеаз, од силфида. Ва увзсјоја. (Holimanniella) makarensis, Pholeuonella ganglbaueri, Pholeuonopsis {Blattochaeta) marianii, Speonesiotes narentinus и 4огобКапиз (и у Херцеговини). На Орјену живи Antroherpon luciani, taxi i dombrowslkyi (Ha Mocopy Speoplanes giganteus M T. JL). И на појединим јадранским острвима нађени су ендемни пећинари, скоро сами

ПЕЋИНОКА ФАУНА

колеоптери. На Мљету, осим пужа Мејеdella живи силфид Зреопезјођез gobanzi и један Мрћагвиз, О Виса су познати: Laemostenus cavicola erberi, Speonesiotes issensis Spelaeobates czernyi H bacholfeni, ma Neotelestes erichsoni Ha Корчули жиBe: Bathysciola curzolensis, Speonesiotes paganetti HW HHCyJaDpHH Tpqak, Laemostenus cavicola erberi M modestus, Ha Брачу:

Trechus (Duvalius) lucidus, Spelaeobates brattianus и пуж. СаесшШодез ас!сија jeskavicensis, Ha Хвару пауци: Stalita

schiodtei w. Hadites tegenaroides, силфиди Bathyscia lesinae fw. Spelaeobates pharensis, Ha Дутом Отоку Зрејаеођајез novaki, Дакле најкарактеристичнији | CHJIOHJICKH род je Spelaeobates, koju je CRODO Ha CBaком отоку развио нарочиту врсту.

Из Црне Горе је описано повише пећинара: од црва Рјапагја апорђјашта (по0ред montenegrina), Dina absoloni („omase H у Херцеговину), изоподни pak Titanethes ћегсевомшеп515, амфипод Турћовашштаги5 шгалеја, паук 5јапа шгагек, и псеудоCROpHIHMoH Obisium montenegrinum, пуж

Hyalina planospira, ma 6y6e: Pholeuonella

erberi m stussineri, Antroherpon montenegrinum H JD.

Босну је Апфелбек поделио, с обзиром на Џ. Ф. на три зоне. Северна је зона с мало, мање-више сувих пећина, а фауна HM се прикључује на хрватску. Долазе колеоптери као: Trechus {Neoduvalius} neumanni, Lemostenus cavicola, Propus seгсеиз и др. У средњој Босни има много, често веома високо положених пећина, са много ендемних пећинара, нарочито колеоптера. Карактеристични су сеилфидски родови: Ап оћегроп, АрћоПепопив и Ргокођгасћаге гоп, трчци: Lemostenus bosnicus, Trechus {(Neoduvalius) гејзег, Tr, (Aphaennopsis) aplelbecki W. MMWHODH MD. Најособенију и најботатију П. Ф. има јединствено пећинеко подручје јужне Босне, Херцеговине и погранични делови Далмације и Црне Горе. Ту су читави системи пећина са много влалте (сезонске инупдације): фауна је богата реликтним типовима и ендемним родовима, а и иначе раширени родови имају овде нарочите врсте. Рибе, пужеве, раке, пауке, опилиониде, псеудоскорпионе, муве, црве, споменули смо у општем прегледу. Од. колеоптера карактеристични су примери: трчци рода Speluncarius {anophthalmus,

зе рели), Scotoplanetes arenstorilianus, Spelaeodytes штабу и др, силфиди Ап горћиоп primitivum, Надеза vaši-

беја, Тербодегиз апвизнсо 5, рудтецз и ћоегтапл, Нехаштиз пидиз и ге егт и др.

Засебну пећинску фаунистичку област чини Северна Орбија (а сигурно и јужна). Поред већ споменутих рачића и тпужића. Раја та зег са, познати су за сада још OBH карактеристични – колеоптери: Тгесћиз (Duvalites) cvijići, stankovići, Beorgevitchi, winkleri, Pholeuonopsis magdalainei H Bathyscia serbica, :

= 860: = 24.