Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, page 382

ПЏЕЋИЋ.

Литература; Старија литература је обрађена. у делу: О. Нашапп, Europaische Hoehlenfauna (1896) и у напису PaganettiHummler, Die Ho6hlenfauna Osterreich-Ungarns und des Okkupationsgebietes {Osterr,Ung, Revue, 1902), IL. O. XpBarcke и Далмације пописана је у обим нашисима А. Лантхофера: Фауна хрватских пећина (спиља) (Рад, 1, 193, 1912 и П део у Природословна, Истраживања, 7, 1915). Од мнотобројних ентомолошких нашиса, Јос. Милера најважнији Cy: Beitrage zur Kenntnis der Hohlenfauna der Ost-Alpen u, d, Balkanhalbinsel {I_u, HI, Denkschrilten d, Akaдепце, Мел, 90, 1914), System,-launistische Studien iber Blindkafer {Sitzungsberichte der Akademie, Wien, 126, 1917). OJL MHOтих Абесолонових радова истиче се: Ууsledky vyzkumnych cest po Balkanč {Časopis Morav, Musea Zemskeho), Am(bem6ek je дао општу карактеристику босанскохерцеговачке П. Ф. у Гласнику Музеја -за. Босну и Херцеговину. Осим тога, је напиcao: Sur la faune des cavernes de Возше et d'Herzćgovine {Bull, Soc, Spćleol, 1895) и Sur la faune colčoptćrologique des cavernes de la Bosnie et Herzćgovine {Bull. Soc, Entom, de Егапсе, 1895) и многе написе у Гласнику Музеја за Босну и Херцеговину. О далматинској ШП. Ф. в. У. Стотена, Особине шпиљске фауне (Протрам реалке у Оплиту за 1919/13), Fauna cavernarum Да таНае (1914), Јаме и пећине средње Далмације (Гласник Географ. Друштва, 9, 1924). О српској П. Ф. в. И. Жанел - С. Станковић, Прилог познавању пећинске фауне и пећина у Орбији (Глас, 113, 1924). Наша читава водна II. OD. обрађена је у делу Негшапп 5рапа!, Die Tierwelt der unterirdischen Gewasser (1926).

Ј. Хаџи.

ПЕЋИЋ ДРАГУТИН, адвокат (3/1 1871, Јатодина). Основну школу и нижу гимназију свршио је у Јагодини, вишу у Кратујевцу, а правни факултет у Београду. Ђио је судски писар 18 месеца, и за то време премештен је 6 пута. 5/8 1896 положио је адвокатски испит и постао. је адвокат у Јатодини. Изабран је ва посланика први пут 8/9 1903, и од тога доба непрестано је народни посланик. Постао је министар Правде 30/7 1905, у кабинету Љубомира. Стојановића, и остао је то и у кабинету Саве Грујића (1/8 1906—17/4 1906). У септембру 1906. постављен је за адвоката у Београду. 27/7 1924 ушао је, као министар Грађевина, у кабинет ЈЉубомира Давидовића до 6/11 1924. Оматран је, с правом, као један од најречитијих скупштинских говорника. J. II.

ПЕЋИЦА. ВБ. Печа.

ПЕЋСКА АРХИЕПИСКОПИЈА. B. Жичко-пећска архиепископија.

ПЕЋСКА БИСТРИЦА. B. Пећанска Бистрица. _— 370 —

ПЕЋСКА ЕПАРХИЈА, православна црквена област. Обухвата углавном, крајеве старе хвостанске, будимљанске и полимске или петровске епархије, у срезовима пећском, беранском, бјелопољском и плеваљском. До оснивања самосталне српске архиепископије (1919), | пећека област, Хвосно, припадала је призренској епархији, по свој прилици од оснивања. охридске архиепископије у 10 веку, а можда већ и раније. Св. Сава је основао посебну хвостанску епархију, са седиштем епископа у Малој Студеници, недалеко од Пећи. Када. је, крајем 13 века, столица архиепископа пренета из Жиче у Пећ, пећ-

ски манастир постао је ставропигија ар-

хлиепископа и патријарха, а околина је и даље остала саставни део хвостанске епархије, која је имала свог посебног епископа. Ипак изгледа, да је од краја 14 века, када су патријарси становали понајвише у Жичи, и у Пећи постојао посебан епископ. Такав је, по свој прилици, био епископ Марко, који се помиње у Пећи крајем 14 века и 1411. У 16 веку, пре обновљења пећеке патријаршије, помињу се неки пећски епископи. Тако се зна за пећског митрополита Јанићија (1506) и пећске епископе Теодосија (1520) и Симеона (1528 и 1532). После обновљења патријаршије опет се не помињу пећски епископи. Али, када су током 17 века укинуте хвостанска, будимљанска и полимска епархија, оне су вероватно, већим делом, остале под директном епископском јурисдикцијом пећеких патријараха. Тако је постала посебна П. КЕ. која је 1766, после укидања пећске патријаршије, здружена, прво са призренском и скендериском епархијом, а доцније и са рашком.

После ослобођења Јужне (СОрбије 1912, Џећ је потпала под Црну Гору и образована је пећска епархија у означеним границама, под јурисдикцијом црногорског митрополита на Цетињу. Први њен епископ био је Др. Гаврило Дожић. После коначног ослобођења и уједињења целе српске цркве у српску патријаршију, остала. je IL E. y својим границама од 1912. До 1926 управљао је П. КЕ. привренски епископ Михаило, а' од тада има свог епископа, Јеротија Гавриловића, који станује у вароши Пећи, пошто је сам пећеки манастир. поново проглашен патријарашком ставропигијом, те потпада директно под патријарха.

TL КЕ. има (1924) 48.918 православних становника. Раздељена је на четири протопресвитерата (пећеки, берански, бјелопољски и плеваљски) и 41 парохију. Има. само 13 цркава и капела, са 27 свештеника. Сем манастира пећеке патријаршије, на територији IL Е. налазе се још петема-

"кастира (Високи Дечани, Ђурђеви Отупо-

ви код Берана, Света Тројица у Плевљи-

ма, Св. Богородица-Довоља H CB. Арђан-

ђел Миханло-Арханђелово) са 7 калуђера. Р. Грујић.

PR