Otadžbina, Sep 01, 1888, page 456

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

453

— Шта ? ви не волите трагедије, јамачно ? Или можда је рђава? — А, не, не.... Има шта више један леп стих! — Већ! И у пркос тако лепог стиха ви идете! — Не знам шта ми је.... да ли од умора или од промене.. .. Није ми добро.... имам главобољу. Опи троје скоче нагло: — Главобољу ? Жана се упрепастила, не зна шта им је. Најзад, војвоткиња чини крај немилом ћутању: — Него со побрините да вао то прође, дете моје. Идите, те се мало прошетајте. И ако Роже мисли да је Жана изишла случајно, и војвоткиља на то пристаје, опет је она изашла с намером да нађе свога Пола у башти, пошто јс ту сигурније љубити се, него на стененицама где их неко може чути и видети. А ви знате да их је Роже већ чуо био, само друкчије узео. Опет се отварају врата и опет се чује како поета страшно прети. Појављује се — Луција. Хоће на чист ваздух.... боли је глава. По трећи пут отварају се врата, само сад нагло. Овамо доиире само један нејасан трагичан, звук песников и улети Сузана. — Што сте оставили салон, госпођице? — Досадно ми је што тај стари господин рецитује. — Збиља ? — Е излазим за то, што је и мис Луција изашла.... да, она је да богме идеал савршенства.... Она може све.... а ја! — Па и ви путујете сами, говорите тајом господи-у Белаку. — Са свим као Луција.... А што се тиче тајана, не морају се говорити, оне се пишу — гледа у Рожера — промењеним рукописом.... Што Луција све може, а ја ништа, кад сам и ја учила толико исто колико и она?.... Па нашто ми је онда то? Да ли ме с тога бар више воле? Зар се не понашају према мени, као према малом детету? Па лепо! у пркос, чинићу лудорије!.... Јест, изашла сам са господином. Белаком ; јест, говорила сам тајом господину Белаку ; јест ја имам једну тајну са господином Белаком. Обраћа се Рогкеру: он је паметнији од вас! Он је бољи од вас! Ја га више волим него вас! Ја га љубим, љубим!.... — Ви не знате сву озбиљност.... — Не, не! Знам сву озбиљност, знам!.... Па знам и то да се нешто против мене има још одавно.... још као дете приметила сам ја то.... Кад сам била у манастиру и један пут се играла једном отменом па је увредила, она љутито мени : „Незаконита госпођице!« Она није знала шта то значи, а ни ја.... Ох! како сам онда билв