Otadžbina, Sep 01, 1888, page 457

454

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

несрећиа ! — Оузе јој теку и Јеца — Ах! зар је то моја п трешк"*' Шта сам ја учинила те нисам као остали свет? Што ми се једнако пребацује ?.... Ја нећу више да останем овде, идем !.... Нико ме ту не воли, нико! Идем, идем — у башту, јер имам главобољу. Тамо у салону силан аплодисман. Први акт је готов. Отварају се врата и улазе гости усхићени. Интересантан призор ишчекивања не прекида се овде, већ се преноси у још интересантнијем облику, на много поетичније место; у павиљон осветљен гасом. Ово је уједно и почетак трећсг, последњег чина. Као што знате, у башти треба да буде састанак. Али место заљубљсна пара дошле су војвоткиња и Г-ђа. Серан, даинеопажене присуствују разговору драгана и драге. Чим су чуле да неко долази, повуку се на страпу и заклоне се да их нико не види, а да оне сваког виде. На њихово велико чуђење долази Жана па Пол, који је претходно мстнуо једно дрво као врата, те ако би који бегунац са оне трагедије хтео доћи амо, чуће ови шкрипу врата и моћи ће се за рана спасти. А њих су двоје дошли да у овој самоћи накнаде за оно, што су се морали претварати пред светом, где се не може ни интимније проразговорити, а камо ли иољубити па загрлити. По што мисле да су потпуно сами, то поред најиздашније сатискакције својим, тешко задржаваним, осећајима скорог венчаних — хоће мало 1а ћгМе 8иг 1е сои — да проћеретају о својој домаћици и о њеним гостима, тако да је Г-ђа Серан често имала разлога зажалити што се скрила. Иу обазривост Полова као да добија еклатантну потврду, јер оно дрво на вратима даје знак да пеко хоће да продре у овај храм љубави. Жана и Пол, на велику жалост своју, морају да беже, али не на поље, већ на страну, и то лево; на десној су, као што знате, оне две. Улази прво Белак, а за њим нека женска. Војвоткињи јако удара срце: можда је Сузана, јер се још не види која је. — Не, није Сузана већ Луција. Љубавничка конверзација Белака и Луције није ни налик на остале такве . разговоре: они остају и у оваквим тренутцима прави философи, и служе се баналним Фразама и терминима некаким. Пол и Жана смеју се из нрикрајка овоме слатко али толико јасно, да оне две заљубљене мудрице беже напоље страшно уплашене, јер су компромитоване. Али се војвоткиња постара да отера из павиљона и оно двоје веселих, што се једнако љубе, направивши мало шума са <своје стране.