Otadžbina, Sep 01, 1888, page 459

456

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

више волео, него кад бих имао толико снаге, да радостан могу поделити с вама све^своје импресије, јер бога ми нигде нећете наћи згодније прилике да се насмејете правим, здравим смехом од срца до у овом царству досаде. Користите се овим даром и не пуштајте га тако лако. То није онај луди, пусти емех, већ искрен, паметан, па весео, весео. Французи гледају и на досаду својом традиционалном веселошћу. Они јој се подсмевају, али им она импонује, вели Пал>ерон Ту вам је одгонетка, ако сте се зачудили и у чуду запитали: где је извор оном поштовању, оној пажњи, што се скоро сервилно указује Белацима, Сен-Реолима? Немојте мислити да њихови најватренији поштоватељи и најверније хвалитељке не увиђају врло јасно чему се они управо тако дубоко клањају, и како је све то страшно, страшно досадно. Французи презиру сами себе што су весели, а збиљу разумеју само у облику досаде. Али, кад су сами, да их нико не види и не чује — сетите се само Пола и Шане — онда пуштају на вољу свом старом, урођеном смеху, да силно замахне, па да оштрицом своје ненадмашне духовитости и бистрине ошине бесно те малопређашље богове Та драга сатисФакција не само да тежи за тсшко проведене часове у клањању већ — заиста трагична судбина даје снаге за ново клањање. 11 а и ова комедија нема других тенденција него да је сматрате као слободан, јаван подсмех досадним л^удима, досадном свету том. После свега овога ви ћете и сами разумети, да мене мрзи набрајати мане ове комедије. Оно, што би у другога била погрешка: слаба веза међу радњама, пажња наша одвлачи се са и онако слабог конФликта, јер, да оно писмо није Луција случајно изгубила, а Сузана опет случајно нашла, не би ни било конФликта — губи се и ишчезава пред импозантном вештином Паљероновом, којом је израдио све своје личности. Узмите за пример онога ђенерала. Осим неколмко питања поети: да ли му је трагедија у више чинова, и у стиховима, он више ништа не говори. Па и у тим Фрагментима од Фраза огледа се он читав: и с^поља и изнутра. Док нисам прочитао Досадан свет, ја нисам веровао, да се може нацртати неко онако, као што је он нацртао Сузану. То је већ комбл савршенства. Па војвоткиња, Роже! Код свих опажате да су из радиопице класичног уметника. Не можете им наћи ни једне замерке. А цела комедија прожмана је оним дубоким осећањем ауторовим с1е 1а тевиге, што је врло тешко наћи у ова.ком перфектном облику код сувремених колега Паљеронових. Ни један пут се не преноси досада, која влада особама на позорници, на нас, већ, шта више, односи и нашу, ако с-мо је имали. За дикцију сам већ имао прилике рећи да је петиљантна, местимице лапидарна. У овој необично лепој коме-