Otadžbina, Sep 01, 1888, page 458

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

455

Ну има још јсдан пар, који треба да дође овамо, и то управо онај, који нас пајвише интересује. И збиља ево прво Оузане, а по том полако и Рожера. Оузана види Рожера и мисли да он чека Луцију, па да њу држи за Луцију; а он опет познаје Сузану, али је увереп да оиа тражи Белака и да мисли да је он Белак. Врло занимљиеа игра, је л те? Прилазе, разговарају се, седну али окренувшл леђа јсдно другоме. Хоће да се искушају, да би знали колико су интимни: опа са Белаком, он са Луцијом. Он њој: — Ти се бојиш? — Ти! љути ее она како сме да јој каже ти. — Још до тога нису дошли! одахне он радосно. Најзад Роже покушава и последњу пробу: проба да је пољуби, т Сузана скочи и плане: — Нисам ја Луција, разумете ли ме ? — Нисам ни ја Белак, разумете ли ме? Војвоткиња одврне мало цев за гас, те се цела интрига са оним писмом лепо разјасни, као што и очекујете. Паравно да сад 1'оже безпримерном елоквенцијом казује својо јаде, које је претрпео, па своју љубав од које и сад силно пати. На ту његову декларацију, Сузана има свега две речи, али бескрајно лепе, и неизмерно деликатне, као одговор : Хајдемо одавде ! - Ни налик на ону стару Сузану: како му се пре наметала, а сад — кад зна да је он л^уби и да она њега озбиљно воли — неће да буде с њим на само у сумраку. Цела би се ствар и без персоналне интервенције војвоткињине лепо свршила, да није она потребна била, да објави свима — кад су овамо у башту дошли — сватове Сузане, своје универзалне наследнице, са Рожером. Уједно она обзнањује да и Белак узима Луцију, потпто су као створеии једно за друго. У осталом Белаку је још то можда једина утеха, јер је Ревел опет оживео — с орденом на' грудИма. Војвоткиња је најзад толико милостива, те неће да остави без ичега Пола и Жану — којих се досеткама од срца смејала у башти — за то им обећава, да ће њена брига бити, да Пол постане одмах опо што је желео : преФекат. Шана брже боље благодари: — Ах, госпођо ! благодарност, као што вели Сен-Еврмсн.. алп је прекида муж: — Ох! сад није потребно више цитата, Боже мој! колико ја уживам у овом досадном свету, и ако ми је тешко изићи из њега. Тако бих радо остао у њему још. Оно што ме мами натраг, што ме вуче неодољивом атракцијом својом, да се у њ повраћам , чим на крај му дођем , постаје све јаче и ,јаче, лепше и лепше, што га боље упознајем. Сваког пута откривам нове и нове дивоте, а старима се вите дивим. Ништа не бих.