Otadžbina, Sep 01, 1888, page 465

462

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

истина на све компликованију организацију, али ћемо ову лакше савладати, познавајући већ организацију биљака, што су на нижем ступњу развића, док на послетку не завршимо биљкама у којих је организација најкомпликованија или да се изразим речима г. Козарца најзамршенија ; јер је и подела рада у њих најјаче извршена те се о тога и називају најсавршеније биљке. Али са још једног разлога ваља почети са изучавањем биљака, ко.је су на нижем ступњу развића, што ћемо компликоване процесе живота у виших биљака тек тад моћи потпуно да разумемо, ако будемо познавали живот нижих биљака. Ово нарочито важи за сполно множење биљака, које се у савршенијих не може разумети, док претходно не будемо знали како се множе несавршеније биљке. И тако дакло само на овај начин, моћи ће ученици изучитн не само најважније преставнике бил.ног царства већ и њихово развиће и сроство; а томе има и да нас научи систематика. Да овакав начин предавања није илузоран, већ да се може и остварити, уверићемо се најбоље из тога, што се и у аустријским школама почиње систематика најпре спороФитама и завршује Фанерогамама (види ТпзкгисКоп Гиг с1еп 1Јп1;егпсћ1: ап с!еп Сгутпазјеп т Оез1;е1ге1сћ, стр. 334). Нама изгледа, да је баш то непедагошки што г. Козарац своју посебну ботанику почиње са свим из небуха, без икаквог приступа и увода: „Све се биље дели на два раздела; као да ученици знају зашто се биљке деле, какав је принцип овом дељењу, како се долази до појма Феле, рода и Фамилије, како се наименују биљке, каквих има система и чиме се ови карактеришу? Далеко би ме одвело кад би се упутио у набрајање погрешака којима је препуна систематика у ботаници г. Козарца; но ћу поред поменутих мана да изиесем још нзке, које су по моме мишљењу од важности. 1) Пошто је аналитични метод у вишој гимназији примљен, то ваља и карактеристику Фамилија изложити потпунце на челу сваке Фамилије, а не цепати је на двоје, као што је то писац учинио повевши се у овоме свакако за саветима свога реверента. Ово је требало с тога тако примити; јер оно, што нам писац ставља у зачеље Фамилије, као њену карактеристику, у много случајева је карактер не само за ту Фамилију, већ и за остале сродне, што с њом спадају у исти ред Тако нпр. на стр. 7, » Часиа и круница једноаерна, иравилна, арашника 5, тучак слободан, илод (ваљда плодник)" двоок, многосемен , сс карактер је само за Фамилију 8о1апасеае већ и за цео ред ТићиШогае. Али кад уз ову карактеристику ст вимо још, да је свако илодниково окце многосемено, да је алод бобица 'или