Otadžbina, 01. 09. 1888., str. 465

462

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

истина на све компликованију организацију, али ћемо ову лакше савладати, познавајући већ организацију биљака, што су на нижем ступњу развића, док на послетку не завршимо биљкама у којих је организација најкомпликованија или да се изразим речима г. Козарца најзамршенија ; јер је и подела рада у њих најјаче извршена те се о тога и називају најсавршеније биљке. Али са још једног разлога ваља почети са изучавањем биљака, ко.је су на нижем ступњу развића, што ћемо компликоване процесе живота у виших биљака тек тад моћи потпуно да разумемо, ако будемо познавали живот нижих биљака. Ово нарочито важи за сполно множење биљака, које се у савршенијих не може разумети, док претходно не будемо знали како се множе несавршеније биљке. И тако дакло само на овај начин, моћи ће ученици изучитн не само најважније преставнике бил.ног царства већ и њихово развиће и сроство; а томе има и да нас научи систематика. Да овакав начин предавања није илузоран, већ да се може и остварити, уверићемо се најбоље из тога, што се и у аустријским школама почиње систематика најпре спороФитама и завршује Фанерогамама (види ТпзкгисКоп Гиг с1еп 1Јп1;егпсћ1: ап с!еп Сгутпазјеп т Оез1;е1ге1сћ, стр. 334). Нама изгледа, да је баш то непедагошки што г. Козарац своју посебну ботанику почиње са свим из небуха, без икаквог приступа и увода: „Све се биље дели на два раздела; као да ученици знају зашто се биљке деле, какав је принцип овом дељењу, како се долази до појма Феле, рода и Фамилије, како се наименују биљке, каквих има система и чиме се ови карактеришу? Далеко би ме одвело кад би се упутио у набрајање погрешака којима је препуна систематика у ботаници г. Козарца; но ћу поред поменутих мана да изиесем још нзке, које су по моме мишљењу од важности. 1) Пошто је аналитични метод у вишој гимназији примљен, то ваља и карактеристику Фамилија изложити потпунце на челу сваке Фамилије, а не цепати је на двоје, као што је то писац учинио повевши се у овоме свакако за саветима свога реверента. Ово је требало с тога тако примити; јер оно, што нам писац ставља у зачеље Фамилије, као њену карактеристику, у много случајева је карактер не само за ту Фамилију, већ и за остале сродне, што с њом спадају у исти ред Тако нпр. на стр. 7, » Часиа и круница једноаерна, иравилна, арашника 5, тучак слободан, илод (ваљда плодник)" двоок, многосемен , сс карактер је само за Фамилију 8о1апасеае већ и за цео ред ТићиШогае. Али кад уз ову карактеристику ст вимо још, да је свако илодниково окце многосемено, да је алод бобица 'или