Pravda, Jun 25, 1933, page 13
БРОЈ 10.285
ПРАВДА, N ЈУН 1933 ГОДИНЕ
исшдлдд^ш г у
1 Абуказем беше сгари багдадски трговац, познат са свога великог твр Дичлука. Њагови саидуци били су пуни злата, које он никада није хтео да троши. Живео је животом просја ка и најстарији л>уди у Багдаду памте га у истом исцепаном оделу. На глаии Је носио стари турбан коЈи |е нзгубно свакн облик, а чмзо Је толико рупа колико Је звезда на небу. Наричиго су падале у очи њего ве безброј пута крпљеие н шивене папуче потковане огромним е-нсерима. Човск ниј« могао да их глсда а да не прсне у смех. Ове су пап>чс биле толико ружне, да кад би се хтело рећн да јс нешто ружно, неугледно н безвредно, људи су говорили: — То ј« као Абуказемове папуче! Једнога дана, када Је овом тврди пи пошло 8а руком да једном трговду за тешке паре прода извесну холичину лепих и кристалних стакала напушених мирисним ружиним уљем он бејаше у толикој мери одушевллн да је оддучио да се баци у трошах. Да ли да позове којег од рођака на вечеру? Боже сачувај, тај бн био у стању да поједе толико као какав дераиш после поста. Да купи једну мсрицу добре каве? А, шта ће му то, када је н она горе врсте за н>ега добра. И пошто ј< дуго размишљао, одлучио је да бн било најбоље, да оде у купатило и да се добро купа што већ одавиа ниЈе урадио. Када је дошао у купатнло и почео скидати своје хаљине, приблнжио се Абуказему један од његових рођака и пребацио му његоз претерани твр дичлук. Уједно му је саветовао, дз. бн већ било крајње време да баци своје старе и отрцане папуче, које су му пронеле толико зао глас. — И сам сам то одлучио.~. — одговорио му ј« Абуказем незадовољно,. Окренувши леђа саветоДавцу, Абу казем се спустио у воду. Када је нај
' зад изишао из воде, на сзоје наЈвеће запрепашћење, поред свог отрца ног одела видео је нове новцате па
пуче. Абуказем је одмах помислио да му је његов рођак хтео приреди тн приЈатно изненађење. Обукао )е папуче и отишао из купатила. Али ове папуче припадале су кадији (суДији), који је после њега дошао у купатило. КадиЈа се много изненаДио, када своЈе папуче није нашао Тражили су их на све стране и наЈеданпут у једном мрачном углу нашли су ужасне Абуказемове пап>че. — Шта! — повнка кадија бесно Зар мн је онаЈ одвратни тврдица) украо папуче. Трчите за њим и доведите га овамо! Стражари истрчаше на улицу и ухватише Абуказема баш у тренутку, када је хтео да уће у своју ку ћу. Одмах су га стрпали у затвор. Узалуд је он изЈављивао да нијс имао намеру да украде папуче. При.тика да се начне његово нечасно сгечено богатство, ниЈе се смела и> стити из руке. Кадија је тек онда пу стио Абуказема нз затвора када Је платио врло велику казну. Очајан, Абуказем се вратио својој кући. Чим је остао сам, сео Је скрстио ноге н посматрао оба пара папуча, коЈе су му нанеле толико вели ко зло и штету. И пошто је папуче прекорио најодлучнијнм гласом, Оесно их Је дограбио н бацио у речу Тиг^р, која Је протицала краЈ његове куће. Два или три дана доцније, рибари који су ту у близини ловили рнлу, наЈеданпут су у својим мрежама осетили нешто тешко. Пуни наде, они су мислилџ да им се у мрежу за плео какав богат плен: златан псхар или кутија пуна злата и драгог камења... Али колико је било њихово разочарање, када су угледали свој лов!... Билесу то Абуказемове папуче, чији су им грдни ексери поцепали мрежу. Бесни, они су одврат не палу^е '^бацили кроз прозор Абуказемове куће. Хтео је случаЈ дд оне падну на стакла п>'на скупоце ног ружиног уља, која су се разбила у парампарчад. Привучен тре ском стакла, Абуказем је утрчао у кућу и са ужасом угледао несрећне папуче које су му донеле глобу, а мзбавиле- се из воде и опет му нанеле велику штету. Не знајући шта да ради од беса, Абуказем ишчупа пуну шаку .браде и ловнка: — Проклете да сте! Али удесићу ја да ми више не излазите пред очи! Однео је папуче у своју башту, и скопао једну дубоку рупу и закопао нх. Али, један од његових суседа који је пушио лулу на првом спрату своје куће, видео је да је Абуказем нешто закопао. ОваЈ његов сусед, велики брбљивад и злоб' ник, причао је по вароши да је Абуказем закопао небројено благо. Овај глас се разнео брзином муње. Допро је и до управкика вароши. Овај је дозвао Абуказема и рекао
му да ће га осудити на 50 батииа. ако закопано благо не подели с њи ме. Абуказем се готово онесвестио. Бусао се у груди, клео се Пророком да ]е закопао своје несрећне папуче. Али управннк је тек оада побеснео и оптужио га да он с њим тера
СРЕЋНА ЦИГАНЧИЦА
— Сав. Топли —
Из двора лепа Циганчнца пошла да оцу купи дувана. — Купићу му пуно, јер пуно новаца имам. Неће више, јадник, морати да пуши орахово лишће завијено у шашу. И хлеба купићу много, да онн голаћи један другом не отима;у оне комаде што на непечену аемљу личе. Купићу и сира, и ме са, јер од Ђурђевдана нисмо се омрсили... Одмах за Циганчицом, на коњу и у промењеном оделу, изишао н царевић. Пратио је за неких педесет корака и никако је није пуштао из вида. Циганчица ишла од. радње до радње и куповала, а он за њом. Кад је све накуповала упутила се кући. Царевић за њом. Ишла она, ишла брзо и ускоро сти гла на једну зараван. обраслу у коров и коприву, на периферији града. Лепа Циганчица уђе у шибљак коприве и корова и, наједном, не« стаде је. Царевић ободе коња да пожури. Убрзо и о« доспе до шибља.
двор, пређе толики пут и страшчо опрљи руке. — Њу тражим! — викну н кроз мала врата, снажно одгурнувши бра доњу, упаде унутра. Наста врисак. Опггар и протегнут до неба. За тренутак свима се учини да је ово зао дух који је лепој Циганчици дао новац да би их за њ поклао. — Не плачите, нисам дошао зло да вам учиним! — рече царевић и већ на Циганчицу спусти руку. Дошао сам само да видим где станује ова вила и да вам, због ње, учиним добро, доживотно.... * После већ царевић је рекао ко је и шта је. Цнга се није препао. Као да је предостио да је дошао тренутак кад ће и његова „врба родити грожђе". — Нећу да отежемо ваздзн, рекао је царевић. Даћу вам, ево, по ке су дуката на главу, да свакога лепо очистите и оденете. Само се по себи разуме да ћете најлепше доте-
За неки пањ свеза коња па и сам рати моју Ви.ту, себе и жену. Још до
шегу. Абуказем је осетио како ба тина већ удара по његовом телу и одмах је разумео, колико би лудо било да се бори прот^вв силе и грам зљивости. Пристао је најзад да управнику исплати једну повећу суму 'новца, али се заклео сам себи да ће овог пута коначно уклонити несреЈ&Ге "папуче са света. — Свршиће се Горскн поток Поток тече — ромори низ долину, у гори. Бог би знао шта вели: Дал' се гором веселн? Дал' се нечем радуЈе, ил' тугује, Јадује-. И.ти плаче бистрн вал, те му тугом шумв жал? Слушала га птичнца и патуљак чичица и вилинска дечица: — Шта ромори речица? Питали их цветићл, горских чари детићи: — Шта ромори речица?«.. Рекоше им дечица: — Поток вели, па вели, да се срцем весели: ппо путује са горе, на даљине, на море!ПЕРИША Г. БОГДАНОВИЋ
заплива у шибље. Вучен • нечим све даље, ниЈе ни осећао да .коприва-жа ри. Страховао је само да не изгуби траг ове девоЈке за коју није знао да ли је девојка, вила или вештица. У неко доба, са мехурима на рукама, доспео до неких врата малих као играчка. За вратима чуо се жагор и смех. С времена на време и вика. То су мала браћа облетала сестру с поклонима. Он закуца. Прво тихо, неодлучно. Не јави се нико. Нису чули. Уосталом, није ни чудо у оноликој ларми. Сем тога, бедна циганска породнца данас је- засута обиљем и ред је да то прослази... Царевић опет закуца. Овога пута много јаче и више пута узастопце. Иза врата зачас наста тајац. Кроз танка ррага, чинл- се, чуо- се чак уздржани дах ове велике породице. Тако један тренутак. Потом чу се шапат. Иза овога не«о тупим корацима, свакако Оос, крену вратима. Царевић је чекао. Кораци били све ближи и јасниЈи. И наједном — отворише се врата. Цео његов оквир испуни прилика човека космата, кошчата, с жутом брадом и само у кошуљи. — Добар дан! први поче царевић. — Бог добро дао. — Како сте? — Као сиромаси. И да би убедио у овоје речи, космати се мало склони у страну. О чн царевићеве угледаше овакав при зор: насред димљиве избе, виси неки црни котао. Иза њега стоји же-на, повисока, с малим дететом нг грудима. 0 рите њена одела виси го мила Циганчнца, зинулих као чавчићи. Иза те повисоке жене стајала је она због које царевић остави
сутра преселиће се у други један стан, простран, удобан и даЈзн, гаман као за будућег царе*»ог пријзтг ља. Цига је само климао главлм и жмнркао очима, у неверици. — Кад се у нови стан уселчте, до ћи ће к вама мој отац, цар. Доћи ће да, по обичају своЈе земље, у вас испроси онаху зз сина. Ви од прве немоЈте да прпстанете. Он ће, као цар, можда н викати и претити, али ви _се ке даЈте препасти. Тек када се он мало стиша и олет почне преговоре, ви, тобоже без~ велнке раДости, пристаните. А сад — збогом. Још мкого посла треба да свршим. — Збогом, в у здрављу! Све ће бити као си рекар! — каза Циганин. . — Наставиће се. —
МАЛИ РЕБУС
Мали ребус у прошлом броЈ 'у зна чи: Чачак (2 пута ча(ша) — чача К).
ИЗЛОЖБА ИСТОРНСКНХ ЛУТАКА
Слушају га Буба-маре, Па га хвале: „Дивно свира!" И весело Око њега У колу су Заиграле. Ђ. ГЛУМАЦ.
Цин! Цин! Цин! Цврчак малн У сребрне Жице днра, И на ломном Влату траве Песму лета Свнра, свира....
седи чувени композитор Јохан Себастиан Бах, који се удубио у свирање. Десно иапред пажљиво слуша концерт Фрндрих Велики. Ту је и чувена играчица Барберина, а око њих су дворјани.
Деца се баве свим спортовима као и одрасли, само не у тако великим размерама. Малишани необично воле коње и увек би радо јахали. Али јахати великог коња за њих Је
тешко. Зато је у Лондону основан нарочити дечји јахачки клуб са малим коњима — понима. На слици видите неколико веселих дечака и девојчица, који иду на тренинг.
Танн је старн нзум Чувеном сликару Леонарду да Винчи, који је био веома даровит чо век, прнписују се разни изуми. Тако се вели да је он проиашао и први војнички тенк пре 450 година.
У вароши Зоненберг у Тирингији постоји нарочито изложба лутака ко је претстављају ношње или поједине догађаје из историје. На овој слици види се једна сцена из доба превласти рококо-стила. У средини за стинетом (једна врста клавира)
г