Pravda, Dec 21, 1933, page 13

П Р А В Д А

21 -ХИ-ЗЗ

Ко је био кардинал од Јоока Живот еиглеског надбнскупа Томаса Волзна Тачно пре 400 година, у децембу 1533, умро је у Лондону човек, којн је као сиромашно дете непознатог порекла дошао до врхунца славе и богатства, и то прилично брзо. Слич ну каријвру ретко је који човек постигао, изузе® само Наполеона Првог.

Фрак претседника републике Државник се никада не сме збунити! Епизода из живота бив шег претседника Уније Теодора Рузвелта

ИОНД01ККЈ црквЈ нанравд.ен је оваЈ л )С|ер који има у иреч15 иетара, внсл на ланау ауга чкои 17 нетара, • тежак је 700 кнло грама

Како су Сједињене Амернчке Државе постале велика и моћ\ на дра.ава

Наполеон Први, купајући се у кади, потписује уговор са Американцима

За сваког државника на високом и одговорном положају је необично важно да се никад Тоиас Волзи, о коме је овде не збуни. Савршеиа мирноћа и реч, има занимљив жиаотопис хладнокрвност треба да буду и опада у ред најзанимљивијич главне особине једног државни личности новије енглеске исто- ка ' Д а је тако, доказује нам рије. Од малог дечака, сина си- ^учај бившег претседиика Сје роиашног бакалина у еш^леској дињених Америчких Држава провикцији, Томас Волзи је вре ' - одора Рузвелта, рођака даме«ом постао најутицајнијч наШ1ћ ^г претседника г. Рузвел-

црквеин велнкодостојетик у Енглеској. Иако католнк. он је у протестаитској Енглеској стекао такав углед и уплив, да је чак и енглески краљ Хе(»ри Ос

Претседзгик Теодор Рузеелт имао је само један фрак, као и сви Амернчки државници и по литичари, сматрајући да је ви

Једна од најмоћнијих и најСогагијих великих сила данас, Сједињене Америчке Државе, имају иитвресантну прошлост. Језгро данашње напредне и простране Уније сачињавали су оних 13 државица, колоније које су Енглези населили кад су дошлн у северну Америку. То су државе крај Атлантског Океана. У оно време свака од овнх ма.тих држава живела је својии самосталним, независним државним животом Свака је имала свој засебан устав. Ове мале државе су врло бр50 и лепо напредовале, али пра во благостање и политичку моћ могле су постићи тек онда, када су се ујединиле. А ујединила их је заједничка невоља: борбе за одбацивање енглеског јар ма. Велика Британија је дотле сматрала те државице својим колонијама. Амерички Енглези нису желели да им они из Лондона кроје капу и стога су осам година водили крваве бор бе против владиних гр> ( па из Енглеске и извојевали своју слободу и самосталност. После уЈедињења Америчке Државе су нагло пошле путем прогреса. Војска Упије проди-1 рала је даље ка западу Америке и освајала све већа плодна! а богата подручја. Тако су се| често Мирним путем, често по ј цени крвавих жртава стварале да^ашње Сједињене Државе. Најтеже су биле борбе белих л>уди са Индијанцима, праседеоцима ' северне Америке Ратови са Индијанцима трајали су деценијама, док ннсу довели скоро до потпуног истреб љења црвенокоже расе. Али једнога дана амерички осваЈ 'ачи су дошли до територије, која је била француска својина. То је.била француска колонија Лујзина. Да би се дошло и до те територије, поведени су преговори са француском владом. Француска се није много интересовала за ову своју колонију, па јој је понуда Сједињених Држава да купе Лујзиану дошла као поручена. У то време Наполеон Први био је заузе т ратовима у Евро-1 пи. Хтео је да скине ј 'едну бри гу с во?та, пристајући да Јенјим ; п^ода Лујзиану. Али у по гледу цене, Французи и Америданци се дуго нису могли споразумеги. Французи су тражили ?а ту своју колонију 15 милиона долара, а Американци су у почетку нудили свег? 2 милигна. Најзад је америчка делегација, под вођствои Роберта Ливингстона, тадањег претседника Уније, дошла у Париз да лично преговара са Наполеоном Првим о кгповини Лујзиане. Наполео* је остао дуго у-

поран, али је напослетку снизио цену на 12 милиона долара. Ливингстон је тада, без претходног одобрења, пристао на то и потаисао Наполеону иеницу на 12 иилиона долара. На полеон је купопродајни утовор с Лујзиани погписао наг, купа Јући се у кади. То је до дацас, "несумњиво највећа купопродаја земљиш1а на свету. Американци нису могли одмах да исплате сву ку ловну ценЈ и плаћали су за ареме отплаћивања дуга дуга Француској 23 од сто интереса Данас Једно јутро земље у ЛуЈзиани кошта 294 долара, а то значи да је Данас земљиште Лујзијане 7.350 пута скупље него у доба кад га је Француска продала Аиерици. • НЕЗГ0ДН0 УПОРЕБЕНЈЕ. I — Професор се за време преда| вења обраћа једном свом слушаоцу: — Господине Поповићу. не правите тако глупо лице. Или можда имате намеру мене да ко пирате? • НАЈМАН)И И НАЈЛАКШИ АВИОН НА СВЕТУ. — Најмањи и најлакши ааион на свегу изложен је недавно у Берлину. Нови тип лилипутанског авиона тежак је свега 60 килограма и човек га може у рукама носити. Апарат има крила која се могу увити и тако се авион кроз улице вароши може гурати као нека дечја колица. Апарат може да постигне максималну бр зину од 800 километара иа сат, гроши врло мало бензина. Цека новог модела је 50.000 динара. • УМРЛА ЖЕНА СА БРАДОМ. — У болници у Макоу (Маџарска) умрла је ових дана Адела Хегеднш, која је у своје време значила сензацију за целу Европу. Адела Хегедиш је после рата добила густу браду и бркове, и глава јој је личила на главу правог мушкарца, С том брадом она се показивала публици уз улазнице, обишла је све европске земље и свуда су се чудили и дивили жеии са брадом. Раније је Адела Хегедиш била учителжца, али са брадом и брковима се није иогла више посвећивати тој професији и тада јој је дата државна служба. Добила је иесто надзорнице доиа сирочади у Макоу. Ту је задесила тешка болест, па је недавно умрла. > последње време Адела Хегедиш је сваког дана брижљиво бријала браду и бркове и тек последњих дана занемарила због болести тај посао. Хтела Је до краја да изгледа као жена и молила је своје рођаке дз је сахране — обријану.

ми с.тушао његове савете и у- ше ФР ак ° ва непотребан раскош брајао га међу своје љубимце. 33 човека. Једног вечера РузВећ у својој' петнаеегој годи- да одржи дужи ни је магурирао, а у осаинаес-! ™ ГГп^тГ^ХаТ^ Г тој ствкао дсљгорат те ,,,огије. ^ * ™о Гот^ иГпесвојој ддадесет и првој го гла д ли када ј е П р етседник не дини постао Је ризничар чуве- посредно „ред одлазак на бан-

велт је обукао туђ фрак и за време банкета седео мирно, не правећи сувишне покрете, јер се плашио да ће му фрак пући и он ће се пред свима присутнима осрамотити. До половине банкета ствар је некако ишла. Али тада је и Рузвелт требало да одржи свој говор. Рузвелт је био не само добар, већ и веома темпераментан говорник, који је своје речи волео да пропраћа жибим гестовима и снажном гестикулацијом. Ако сада тако чини, сасвим је сигур^о да ће туђ фрак пу= ћи на његовим леђима. Али тек што је Рузвелт по* «ео да говори, један од келнера је дискретно донео Рузвелту једну велику кутију и стабио је крај говорника на под. мало

II . , ( !• V/ ирид па иои _. _ ног Магдалвн-колеџа. Када Је; ке хте0 д ' а обуче фрак , у™,. Рузвелт се ниЈе ни мало зоу. зграду колеца хтео да украси дио |е на св0 1 е најве ц е запре- пи0 ' отворио Је кутиЈу и у њој ПКаики ииптешиг.-и изпакоиии . ' . '17ГЛОПОЛ ГПЛ1 /+1ПЗ I/1 пашћење, да му Је кројач заме-

дивним , умегеитки израђеним торвћем, отпуштен Је из службе. Али то Волзиу није сметало да продире у својој каријери. Ускоро х постао биокуп. заТ№м иадбиокуп. Премда са Взтиканом иије одржавао иајбоље везе — због краља Хенриа — ои је добио тнтулу кардлнала од Јорка и тада био један од најмоћнијих цркве «нх великодостојника у Баропи, кога је и папа слушао. Када му је једном краљ Хенри пребанио да много кокетира са римсжим папом, Волз« је рекао: — Више волим вама да служим, него десеторици папа! Ипак, Волз« је у тајности одржавао прконе пријатељске везе са Вагиканом и радио на по«атоличењу Енглеза. Он је сградио једну од најлепижх цркава у Енглеској. То

нио фрак и послао туђ... Рузвелт је покушао да га обуче, али је фрак био прилично тесан. Кројачу се више ниЈе могло отићн, јер ои је већ био затворио своју радионицу, а становао .(« на друтом крају вароши. Шта је иогао учинити? На банкет је морао отићи. Руз-

угледао свој фрак! Не колебајући се много, Рузвелт је скинуо пред свима туђ фрак, обукао свој и продужио говор. Буран аплауз разлегао се у дворани и присутни су с највећим задовољством саслушали говор човека, који на банкету мирно мења фракове...

АФОРИЗМИ — Елеонора взн дер ЦЈтратенШтернберг —

Две су-

Младост све прашта себи, ни шта друтоме. Старост прашта и себи и другима. Она ие воли да се узбуђује. • Лепи ораси слоља инкарнаци

НИСУ БОГАТИ. сетке разговарају: — Ви се, драга, варате ако мислите да Ј'е наш сусед Шмит богат човек. Јуче сам видела како мајка и кћи заједно свнрају у исто време за једним клавирои. * ДА ЛИ МРАВИ И СКАКАВЦИ „ГОВОРЕ"? — Норвешчи

ли разочарања и уништење илузија, не сме разбиЈати орах

је храм хришћана у Оксфорду. да извади Ј езг Р°• ♦

ОСНИВАЧ ХИТЛЕРИЗМА НЕ ЗНА ШТА ЈЕ — АНТИСЕМИТИЗАМ. — Један бечки лист пише: „Постоји једно име које вођ немачких национал-социалиста никако не воли да чуЈе То име гласи: Антон Дрекслер. А баш тај радник в-рло грубих уанира, необразован и упоран у свему важи као прави оснивач хитлеризма односно националгоциализма у Немачкој. Дрекслер је дуже времена био без посла, седео по берлинским пив ницима и за то време израдио суштину програма национал-со циалистичке странке, који је Хитлер од њега узео и одушев љено почео да спроводи. Да нашњи канцелар Рајха би волео да слава за оснивање национал социализма њима припадне, али за Немце није тајна да је идеја у истини потекла од радника Дрекслера. Сасвим је природно да је Дрекслер данас велики човек, иако он сам не жели да се ма1еријално користи стеченим ла ворикама. Недавно га је посетио један немачки новинар и упитао шта је његово мишљење о антисемитизму. — Шта кажете? антисемитизам? питао је Дрекслер новинара. Па шта је то? Какво чудо? Кад је новинар објаснио Дрекслеру шта значи антисеми тизам. овај му је пред сведоци ма признао да дотле никада ни Је ни по.јма имао о антисеми1 изму. У његовом програму о раду национал-социалистичке странке није о томе. као и неком прогањању. Јевреја било ни једне речи.ч

Ја су лепих илузија. Ко не же- научни«, Ларзон већ дуже времена проучава мраве, скакавне и разне друге мале инсекте. Он претпоставља да тн мали живи створови умеју да говоре. го јест помоћу разних гласова, он се међусобно одлично разумевају. Ларзон је конструисао микрофол, који је по осетљивости и јачини био бол>и од свију досадашњих. Мраве, скакавце и остале инсекте Ларзон је редом изводио пред микрофон и такО је из мравињака до научниковог уха доћирао жа-

Љубомора неким људима лепо пристаје. Многе жене су само због тога и љубоморне. * Срећа је за свакога човека са мо по називу исти појам. Често нечија несрећа може да буде и срећа. * Кад би постојала духовне на очари ; морали тај лек да преписују. • КАД СЕ СТАРИ ПРИЈАТЕЉИ СРЕТНУ... — Француски гонерал Жак Мегре, командант Једног артилериског пука за време рата, заробио је у јесен 1915 године читаву немачку дивизију, заједно са њеним ко мандантом, немачким генералом Милером. Заробљени немачки генерал предао је тада победнику свој ванредно лепо украшени и скупоцени мач, који је добио на поклон од немачког кронпринца. Недавно је генерал Милер по сетио генерала Мегреа у његовом дворцу крај Нансиа. Обојица су већ погурени старци и давно не врше војничку дужност. Милер је донео Мегреу ванредно леп сервис за јело. украшени рубинима и дијаманти ма и захвалио му се што су Французи, по Мегреовом нареНењу, најчовечније поступили са немачким заробљеницима из његове дивизије. Мегре је са сузама у очима слушао речи свог бившег непријатеља и тада му вратио скупоцени мач бившег немачког кронпринца. Немачки генерал остао је гост француског генерала.

1., гр говор у великој дворани. Ларзон- је утврдио да су ти звуци долазили из самих уста мрави, \ а нису иза-звани њиховим коеI тањем или шумом споља Из својих посматрања Ларзон изводи закључак да се мрави ипак звуцима споразумевају и имају свој говор. ♦ I АМЕРИЧКИ АМБАСАДОР У РУСИЈИ И ПОСТЕЉА РУСЕ ЦАРИЦЕ. — Париски „Фигаро" пише: „Ових дана предао е совЈ 'етској влади своје акредитиве нови амернчки амба^адор у Совјетској Русији, Видием Белит. Он је сада гост руске зладе и док се не нађе зграда за америчку амабасду — прву у "усији после доласка бољшевика на власт — Белит ће станова тн у московском хотелу „Наци онал Квартир". Намештај који се налази V епаваћоЈ' соби амеоичког амбасадора потиче из руског царског двора. То је ра ннЈ 'е била сзојина руске царице мајке Марије Фјодоровне, супруге цара Александра Трећег. оца последњег руског цара, Николе Другог. Амерички амбасадор, дакле, спава сада у постељи у којој је рођен цар Никола Другн. „