Pravda, Apr 29, 1934, page 10

школске деце, на помагању деце из пасивних крајева, радило се на баштама, заједничким вртовима, усто су се чланови дописивали, приређивали излете и тако даље. Многи подмлаци отворнли су своје кухиње, саградили своје купатнла и томе слично.

~ Страна10 РАД ДРУШТВА ЦРВЕНОГ КРСТА У ПРОШЛОЈ ГОДИНИ Друштво Црвеног крста има 1.318 одбора, у којнма је учлањено 66.333 члакова Друштво Црвеног крста Краљеви не Југославије бројало је у прошлој години 66.333 чланова, што, према 1932 години, значи велики пораст (1932 године 53.174 чланова), а да се већ не говори о порасту према броју чланова у 1924 години, када је Друштво бројало свега 18.697 чланова- За ово раздобље од десет година Друштво Црве ног крста развило је пуну делатиост на свим пољима рада свога ши роког подручја. Не само да је увеКало број својих одбора и подод бора, већ је показало резултате који најречитије говоре о хуманог и социалној делатности овог Друштва. Друштво Црвеног крста испинуло је многе тачке свога широког поља рада, а задаци који га чекају још су тежи и захтевају и веКе жртве од Друштва и већи одзив оних на које се апеловало. Како раније, тако је и у прошлој години развијена акција на организовању нових одбора. У про шлој години основана су 123 нова одбора. Тако да Друштво Црвеног крста има данас укупно 1.318 одбора. У овим одборима учлањено јс 66.333 чланова, чиме је постигкут рекордан број. НајвеКи број чланова има Београдска област (9.253), а потом долазе Новосадска (6.763), Љубљанска (5.549), Загребачка (5.11 5), Нишка (4.009) I и друге. У војсци Друштво је на' крају 1933 године имало 11.079 чланова. Главни одбор током прошле године издао је за разне помоКи .356,04790 динара и то по буџету 226.922,50 динара, а из фонда за прву помоћ 129.125,40 динара. Обласни одбори са својим подручним одборима издали су на разне помоћи укупно 468.822.70 динара, од тога 209.139,19 динара на личне помоћи и помоћи онима које

су оштетиле елементарне непогоде, а 245.114,15 динара као помоћ деци која су упућена на летовање и опорављење и ђачким кухињама. Пружена је помоћ и сиромашној и незбринутој деци. У ту сврху из дати су бонови у вредности од 35.013,50 динара, а о празницима је издато 35.940 динара на име помоћи. Љубљански обласни одбор за помоћ рударској деци у Трбовљу дао је 20 хиљада динара. За организовање дечјих опоравилишта Главни одбор је утрошио 104.400 динара и то 74.500 динара из редовног буџета а 29.000 динара од помоћи Међународног комитета. Поред тога, Главни одбор је потпомогао 31 феријалну колонију са 42.160 динара. У овим колонијама летовало је 1.313 чланова подмлатка. Београдски обласни одбор са подмлатком организовао је два летовалишта, једно у Игалу на мору а друго у Косјерићу. Отсек Међународне уније за помоћ деци при Друштву разделио је прошле године 91.871.05 динара, чиме је помогнуто 679 деце и то: 78 без родитеља, 422 без оца, 53 инвалидске деце, а 93 деце сиромашних родитеља. Друштвени дом у Ужицу имао је прошле године 60 питомаца, тако да је Друштво за издржавање дома у Ужицу и питомаца у Скопљу утрошило 275.627 динара. На име помоћи поплављеним пре ко ЈБубљанског одбора Друштво је упутило 50 хиљада динара и издало налог да одбор може подићи код Љубљанске градске штедионице од улога 70 хиљада динара. У исту сврху упућено је Загребачком обласном одбору 30 хиљада и Брдачкој општини 10 хиљада динара. Самарјанских течајева одржано је прошле године 68, а похађало их је 2.017 слушалаца. Нудиљска школа у Београду има ла је прошле године 68 ученица, а за одржавање школе Главни одбор је издао 878.464 динара. Кроз лечилиште Црвеног крста у Врњачкој Бањи, које је радило од 1 јуна до 10 септембра, прошло је 427 лина са укупно 7.866 преноћивања. За издржавање вог лечилишта утрошено Је 123.237,90 динара. Друштво је узело учешћа на великој Хнгијенској изложби у Београду. Усто је вршило живо пропаганду на заштити становништва од напада из ваздуха. У прошлој години Друштво је имало своје организације подмлатка у 3.304 школа, од којих 2.916 основних, 388 средњих и стручних школа са 11.027 разреда и укупно 325.360 чланова. Рад по школама нарочито је био плодан и запажен, Радило се на помагању незбринуте

ПретсеЛник Црвеног крста Принц Павле А дани Црвеног крста, које је Главни одбор приређивао током године, показали су колико се наш народ интересује и цени пл-мените на поре овог Друштва. То ће се, свакако, показати и на годишњој скупштини Друштва, која се сутра одржава. Ш11Ш1П111111111!Ш11111111П111111111111[|1111111П111П!111111111!111111111111111П1111111!1 Поспаник Хусеин КадиК браниће се из слободе Сарајево, 28. По жалби народног посланика г. Хусеина Кадића Алелацисжи суд је решавао и до«ео одлу-ку да се можа из слободе брамити, али уз јемство које ће имати да одреди сарајевоки Окружии суд.

П Р А В Д А Бораван чехословачких прлвреднкна у Београду

29-IV-34

Угледни научници о актуелним медицинским проблемима

Убио шурака што га није послушао Приштнна, 28 април. Браим Лимовић из села Лимова убио је свога шурака десетогодишњег Ризу Реџеповића, што га овај није хтео послушати. Пре годину дана Браил се оженио Шерифом, ћерком Хире Реџеповића, и за време Бајрама дошао је први пут у посету жениној родбини. Три дана остао је Браил у гостима, а затим се вратио у село док је његова жен^ остала у гостима још неколико дана код своје болесне мајке. Кад је Браим, после извесног времена, дошао да води кући своју жену, она је била у гостима код неког свог рођака у селу. Браим, који је иначе био љубоморан, наредио је своме шураку, десетогодишњем дечку Ризи, да доведе Шерифу. Риза, међутим, није послушао Браима, већ се и даље играо са својим другом. Видећи да мали Риза неће да иде, отишла је по Шерифу њена мајка. Љут што га није послушао, Браим је ударио Ризу по глави секиром, тако да је дечак остао на месту мртав. Власти су убрзо успеле да ухвате убицу. На лицу места извршили су увиђај г. С. Илинчић писар Среза грачаничког и срески лскар г. до. Раденковић. Истрага се наставља. М. Ј. 1111111|111|11111111111ПП11111111111111111111П!1П111111!|1!1Ш1П1П11П11111111111111111111П

Течај за Сеосне у Монрнну

помаћице

Бела Паланка, 28 април У селу Мокри. Среза белопаланачког. завршем је петомесечни течај 'за сеоске домаћице. Течај је отворен заузимањем учитеља г. Радомира Јо вамовића, а уз материјалну помоћ од 12.000 динара Министарства просвете. Испити су обављеии у при^ суству среског начедника г. Павла Богдановића, В. Маринковића, школ ског надзормика, и среског санитетоког референта г. др. А. Михајловића. као и гостију из Беле Паланке и околних села. Тбчајем су руководиле учитељице г-ћице Милица Га лановић и Правда Романовић. Течај је потпуно успео а похађала га је двадесет једна ученица. После испиI та отворвна је изложба радова учеI ница. Ж.

Јуче су у Београд допутовали г. (ПР0 БЛЕМ ПОЛНОГ ОБАВЕШТАВ АЊА. ПИТАЊЕ ПРЕЛАЗНОГ ДОБА. Владилшр Филкупка, професор ^ни- * МЕНЕ У ЖЕНА) верзитета и претоединк Чехословач- | ко-југословеноке лиге у Брну, »гначеј Познати чехословачки генеколог и крсту климакса, па се чак и саветује наш почасни консул, затим г. Јан научник професор Антонин Острчад. некакво стручно „пре климактерично Кокранек директор Хипотекарнс бан П р е И з ве оног времена издао је овоју препарисање" жена, што би се у ке н Антоншн Ко-пулан, днректор Зе- ^Клиннчку гешшологију", једно од данашње доба етичке кризе, без мљорадничке Оаине у Брну, са још многих његових одл/ррних дела по- стварне потребе, могло изводити у неколико привредиика, чланова Ли-, све ће1них актуелним питањима савре- 1 систем несносних душевних тортуге из 5рна. СЈни путуЈЈу пришатно, а-1 мене медИ1ЦИне) а добрим делом_про« | ра и материјалног искоришћавања ли нпак одлучили су да иокорг1сте о-, 5 Лему социјалне гинекологије као и болесница, без обзира на непотребно ау прилику и да се непосредно упо-ј научном схватању проблема полно1 и опасну клнмактофобију, којој би знзју са нашим призредним прили- П р ОСВе ћивањ а . Остављајући да у ка- овако уносна „наука" неоспорно мо

кама и да иогштају могућност по-

I квом стручном часопису ужажемо на гла водити.

ве.тики значај овога рада за меди* | Међутим „ђаво није тако црн како

Оољшања нашег извоза у Чехосло-' вгчку. | цннску науку ми сматрамо за потре0-'га сликају" нити је „критично" (преЈЈ"че Је, пскд претседништвом г. др. но да цен>еним читаоцима „Правде" ма лаичком схватању) доба у жена ко ^е куманудиа, у Савезу Југосло- ИЗЛ ожимо занимљиво мишљење проф. заиста критич>но, « до те мере да венасо-чехословачких лига одржана, Острчнла и његово свакако објек- 1 захтева такво опецијално „претариконференциЈа информативног карак- тивно и компетентно гледиште о пи- сање". У своје време указадвали смо тера. КонференциЈи оу поред гости-, тан>у П ола и сексуалног обавештава- на опште познату чињешицу, да веј> присуствовали претставници При- ња на јширггх друштвених слојева, ћ1.на жена пролази кроз „опасне говредног комитета Народне скупшти- као и С таву модерног гинеколога дкне « без икаквог претходног „прене, као и претсташници наших удру- према ист0 так о важНим питањима > ј парисања" па чак и непримећује жења и установа за опољну трго-, вези са климактеријумом (мена, пре^' „критичност" овоје ситуације нити ■"К.. о I лазно доба) у жена. | забринута лица стручњака „препараДанас пре псчлне одржана Је у 3а- ( Ј едн о од најзанимљивијих и најак-1 тора ". Ово је гледиште савремене

воду за унапређивање опољне грго-

тивнијих ]е друго поглавље ове књи.

тора . 'медицине и

Острчилове „Клииичке

чонфервнигаа, ко|ој су присј- , е посвећено важиом проблеиу хиги-, Гинеколог-ије" прмењиво на нормастзозалн гостн из Бриа и преставда, ј ене и фивиологлје жене. Најактуел- лаН| физ-колошки климактеријум каци наших ИЗВОЗНИЧК1« гр>'па. I ости нн је, велим, стога што даје аутори- каа «, у ве ћиие жеиа. За она| мањи су у приЈатељоком разговору са неч тативму и здргшу директиву о пол- де0 жена „еоспорно важи наЈ-чло шим извозницима провели скоро 2 Н ом животу излажући објективно са. глед>ИШТ( , изражвно следећии Остр1 - ата - Претресана )е могуКност наше! | вреиеше научне погледе, о детињ- чнлов1ш мишљењеи' Х0,МСЖаЧК - У И исп . итнв ?не, ству, пубертету, полно] зрелости, ге- Поред прирољног климактеријума к?№ постОЈе за међусобну ниталном шчхлусу жене и т. д. У о. П03нат је „ неП риродни климактеридељку „женски полни нагон и њего-|ј ум> т ј пат0 лошки који настаје усво развиће" аутор показу1е, поредј лед д естру , К тивног дејства изеесннх дубоког познавања предмета теме, и ј пат0Л0 шких похода на јајник (запа;едно критично и завноно од ствар-1 лење тумори ) и спада у Р еткости; ног живота схватање сексуа.тног про-; 3атим климактеријум каји долази блема. Питање коедукацице и жен>. , као ПОСЛ едица оператнвног удаљења ^ ског сексуалитета Острчил решава јај-н И к а , и климактеријум услед пренаучно, реално, не поводећи се ( као ( станка функције јајника под дејством што доликује правом научнику) за икс и гама зракова .. # духом врсмена, које воли сексуалнај д акле ме д И ц И ,нска наука гледа на

размену добара. Нарочито је испитивана мог-ућност извоза ових наших производа: грожђа и овежег воћа; шљива сирових, сувих и етитираних; стокс; пекмеза од шљива; сардина и рибе јаја и живине и т. д. Данас после подне, гости су дошлн у додир и са претстазницима других наших привредних грана.

'11111111111111111111111111111||||||||||||||||||||||!111|1Ш111!||||||||11|1П1111111!1!11111ШП ^ЗПЕГ „ЈДДРАНСНЕ СТРДШЕ" ПО СРЕД03ЕМН0М МОРУ

Сплит, 28 аирил Министарство саобраћаја већ је одобрило повластицу од 50% лопуста за вожњу жељезницом свима онима који буду учествовали у великом излету Јадранске Страже по Средоземном Мору са луцсузннм паробродом „Краљица Марија". „Краљица Марија" креће из Спли8 јуна изјутра, те полази за Дубровник, Крф, Смирну, Босфор, Цариград, Солун, Атину, и на повратку свраћа у Боку Которску, Дубровник и Сплит, где ће стићи 24 јуна. На Крфу ће посетити гробове наших хероја на Виду, уз свечану комеморацију, којом приликом ће Јадранска Стража уредити тамошње гробље. Из Итее се полази аутобусима у Делфе, где се налазе чувене античке старине. Јадранска Стража је добила већ из свих места информације о величанственом дочеку којн се опрема излетницима, а турске и прчке власти биће им нарочито при руци за разгледање вароши и за све врсте поластица. Биће одобрена и колектисна виза за пасоше, уз врло ниске цене. С обзиром на атмосферу ордачности, која све више влада између наше државе Грчке и Турске,. очекује се да ће се овај излет претворити у праву манифестацију балканске солидарности и поморске свести Југословена. Као и протпле године, кад ј« излет имао толики уопех, са излетницима путује и читав хор академског певачког друштва из Загреба, „МладостБалкан", под диритентством нашег одличног маестра г. Готовца. Поред тога, биће на броду свакојаких забавних атракција, велики базен за купање у морској води, тенис. Приј'аве су већ сткгле у довољном броју, али велики број путника се резервирао за последње дане, док види да ли ће бити у могућности да путује, па тако сада долазе накнадно нове пријаве. Али пошто ће се примање морати ускоро закључити, то Јадранока Стража позива интересенте да се пријаве што пре, или Извршном одбору у Сплиту, или Обласним одборима у Београду и у целој земљи. Цена путовања скупа са целим пансионом варира између 3200 и 6000 динара. нппшпннппнпипнишппнппинпмпшшппнпннпшпппппшпппи 1 Удавила се зато што јој је вук занпао козу

голицања више од научне истине полном животу. Јер сексуални живот жене је далеко од тога да се исцрнљује у „љуба©ној вештини", још мање у знању јахаћег, задњег, опруже. ног и других „ставова", како нам се са академоким „ауторитетом", нажћ« лост, предаје, и како се то свиђа неким одвећ „шросвећеним стручњацима" за синузиологију („наука" о пол. ном сноша-ју!?) као и ирачнлм, иуди-' квх жена дом1Мирају анатоиокс 11р0 стичк№м следоеницима ^нхмог зи»- иеКе , у пперссЛ-ашж за Л ажа;у се ња нли еротомани|е нашега доба. на ј че , ш ћ е не рене тешкоће, док жсне „У сфери сексуалиог младе девоте, I „* 1МТООГ / ип .

климактеријум као на в.рсту физиолошке, ендокрине дисфункције: „осла би ли дејство оварија долазе до израза хормонални антагонисти"... Пошто је навео соматичне и п^ихичке поромећауе, и оне наЈважнг^е промене у вогетативном сисгсму Острчил тврди да клималстери,уи ■пролаз-н различито, према конституциокалном типу жена. Код астснпч-

па н девојчице, оу макар и потсве-

у главном не трие

никакве нарочнте поремећаое.

Своје стручно, концизно и Ј'асно, а , поред то-га за болеонице и практнч-

сно, занесене материнском жудњом, | играју лутака мазе их и негују. То СУ Д ?" а - И веома утешно излагање о терииотои ' (а пе агз ашапа! шоге ђезИагит) ве.ти Острчил, ка рактеристична је одлука женског сек суалмтета, наравно, нормалЈне, неис-1

климаксу Острчил завршује целисходном, једноставном терапијои клнмактеријума, којој посвећује цитло скваоене лажном културои и 1ош не- ] јелну Између осталог, аутор ^ис™нГГт°о М кр'оз ^ео његовог опхоНеља са паци]енткилЈ.13 утицају рафинкранот модер- ^ 0 ?- Како Д.«л«о од климжтоиот жмота служи задовољење пол- ^ ^ КОТ 31с ^ Р ™ с Р ^ е аЊа ; лим ™^^ ног нагона по правилу са.м 0 к*о речи - ." ако ^ ане ..климаКтеричне среДство за остварење материнства, а није циљ као што је то у мушкараца. У толге је стварна разлика између сексуалитета мушкарца и жене. Младе девојке: не осећају потребу да се интересу-ју и размишљају о тајансгвеном и секоуа-.тном погледу Зато им и нксу потреб«ге никакве поуке о полном животу. У случаЈу, пак, да младој девојци неко намећс своје секс)>'алне. поуке, на њу неће утицати јер томе она-не поклања мно го пажње. А ако се каква пажња л лајави, девојка ће ове поуке примити м>ного опрезније него мушкараЈЦ, охватиће их без иказ<ве пикантерије... ЈеДно је извесно да прироДна,

тешкоће нису јаче изражене, #и ћемо лако успети нарочито интелигент ну болесницу да умиримо кад јој обратимо пажњу, да је њена болсст управо физиолошко стање, које у прелазно доба бива у ових жена у различитој мери. Пошто смо је добро прегледали — иако нам је на први поглед јаоно да је по среди само мена — ми треба да убедимо к.тијенткињу да није у другом стању, да јој не прети капља, да нема срчану ману и слично". Добро лечење као први захтев научне и професионалне медицине а\тор редовно спаја са класичним императивом меднцииске етике конормаЈ^ де^јм сгварио м" откри-| ј ° ј ' е цил> ла \ до6ром лекару еа већ криЈе сво) либидо." инкарнираи добар човек, лекар ко!)

Насупрот монструозном схватању неких „сексолога" који су својим рентабилним „мудровањима" стигли до престуиног провоцирања опаоне еротоманије јер окривл>ују „прекомеран" умни рад за појаву полног интересовања у школаке младежи. и чак захтевају да надлежни поведу рачуна о утољавању сексуалног инстинкта омладине (!)... Острчил рези мира становиште савремене научне меднцине (АДлер, Стоецкел # Френкел) речима: „Сексуално просвећивање Је апсолутно неумесно и штено нарочито за дечаке пре пубертета. за то што се на тај начин без потребе буди пол-

ји Је вазда оран да утеши и чији највиши закон љубав. 0»аквим соц:јјално-хуманим тоном, који је удах-* нут свим деловима књиге, дело Острчилово приближује се настојањама савременнх нарочито руских рад ника на стварању Социјалне Гинекологије. Нека би нам у том погледу послужило за пример. Данас када је перверзна псеудолекарска литература преплавила свет и када се жиг науке некритички, али ипак „компетентно" ставља на разне квази — научне, порнографске плагијате и„учена дела", која се у културним земљама п()тпуно оправ^ано одбацују па чак н спаљују као знаци дегенерације научног сми

Мостар, 28 април Док је пре неки дан мала чобаница Петра Продановић чувала стадо, вук јој је заклао једно јаре. Домаћи су је прекорили због тога и то је на дете поразно деловало. Сутрадан опет се вук прикрао и заклао једну козу. Девојчица је тужно подигла растргнуту козу и пошла куКи. Али кад је дошла до јед нога потока оставила је козу и скочила у воду. После два сата наишли су неки људи и нашли малу Петру, која је веК била мртва. Ово самоубиство је изазвало сензацију јер су самоубиства у овим крајевима врло ретка. Ђ.

ни нагон пре времена. Напротив. чи сла, као симптоми пропадања чисте таво васпитање у дечаштву и пред науке... нека бн овде изнесана обпубертетом треба да тежи томе да јективна и научна гледишта помо дечја пажња и уобразнља буду од- гла да се утре прав пут једном ра враћени од сексуалности, што се дикалном оздрављењу н гфепороду може лако постићи помоћу спорт- науке и живота. Јер је то императи

ских игара у пољу, наравно, избегавајући коедукацију полова". Шта ће рећи на ову „застарелу" чисту науку љубитељи надрисексоло гије или (академског цајлајсизма) ни је тешко погодити. Али је извесно да, као увек, тако и после ове компетентне аргументације неће поћи даље од срдите немоћи, и златног ћутања... * За женски свет биће од користи I да се упозна и са гледиштем модер-1 не научне гинекологије на проблем климактеријума, (мена, прелазно доба, климакс) коме Острчил посвећује исцрпан и документован чланак своје књиге, оснивајући се у главном на свом дугогодишњем искуству клиничара

ван захтев овог већег дела позитив не још неоскрнављење науке, по стулат стабилне друштвене етике и здраве нацноналне буд\'ћности. Др. М. Зелић '111111[111111111111111111111111111111111111111Ш1П11111111111111111111111[11111 ||||||||||||||11Р СкидпЈући тичЈе гнездо ппо и остсо на месту мртав

Брчко, 23 април Десетогодишњи Јаков Пејмћ, син Земљорадника Марка Пејића из села Дубрав/ице чувао је са друтовима научника н струч стоку. Негде око подне деца су опањака, практичара. Каткад сс надуго ЗИ ла тичје гнездо на једној шљиви. и широко, наставно с ? ауторитатив- Ма.ти Јаков се пож\рио да га скине ном претеицЈозношћу, расправља о и попео се на дрво.' На несрећу, под веома опширној патологији прелаз- њим је пукла грана, он је пао и, по« ног доба у жена. Пише се свашта о ј сле неколико часова најтежих мука» „мучеништву" жена распетих на' издах/дуо. А. X.