Pravda, Apr 29, 1934, page 17

29-IV-34

П Р А В Д А

Страна _

1Н А У 1К А 1Н х 1И I* О Т

Очи и нзбор лрофесије Поелога ко]и веповољво утнчу ва очн в ЈачаЈу кратковидост Р*Д Ј ссдсћен ст&ву кло вепрнЈзтСА ждравла очнЈу

Енглвски лекар др. Стиипсон пиш« у Једиом лекаракош чаооиису: »Људи аа врмм рала о6и>«о вима.10 пажње нс поклаљају вдраиљу и исправности својих очију, иако су мначе образовани и хигијвноки довољно обавештени људи. Опаоности »оје прете нашим очима на шаком кораку, непрнметое су и стога ое људи тако често и огрешују о здрављ« овојих очију. Нарочито млађи свет не пазн очи и при избору овоје професнје не пита специјалнсту за очне болвсти за савет. А го би Добро учинио јер би иу лекар рекоо које профеаије су опаене н штетне за очи, I којим г>рофеонЈша се иогу слободно ода !№. Млади људи коЈи оу у »е*ем Швпеиу кратковиди, не снеЈу внпошто изабратн заннмање, При коие морају сатима, непрекидно седети гледајуКи сасвим близу иа предиет који раде. У том случају не само да ке се ■дахова кратковидост Још знат■о поЈачаги, већ ће бити цможени н друпии гешким очним обољеи,има н разним иервнин порвмећајима, који временои Ј10 ®оде до потпуме иеспоообнзсли за рад Упоредо са Јачанлм мратко»идости, нзазваие вештачкии путви, дакле напорннм радом, Јављају се н ови снипто.чн: гла вобоља, вртоглавицв, нврвна слабост, отсуство апетита н дру га зла. Ако човек више ие иоже да мења своју професнју, Јер Је постао »ратковид гвк доцниЈе или Је лретрпво неку повреду у очииа, (која Је споЈвна са мрат ковидошћу), онда треба услове рада гако поправитн да ош не страдају. Треба завести чешће одиоре за време рада н стално бити у додиру са лекарем за очне болести. Све ово важи и за далековиД< људе. И они морају за вре не рада, уз гледање посла из

Услешна операци;а рана на матернци Новн рсзултати рада бечквх хнрурга

близин€, да ноое наочаре. Ако буду налрезали преко мере своје очи, код њих Ке се јавити не даће као и код крагковидих л>у т. И за кратковиде и далековијде људе добро је да, ако већ арше профеоију која им иоже шкодити очииа, с времена на аре)М€ одлазе у гтрироду, бораве на свежем ваздуху, ван вароши и одмарају очи у зеленилу. Рад у седећем ставу знатно и иеловољно утиче на очи и код љули са здравим очи.ма. Ако се , чове« са здравим очима сувише: 1«агин>е нал рад, временом ће о* 1 сетити нервозме грзавиде, при| метити црвемило очних капака и друге сигурне аимлтоме слаб-1 л>ен>а и.ти обол>еи>а очију- До-! маКице много страдају услед испаравања у кујни. И оне мо- 1 рају чувати своје очи, носити | одговарајуће заштитне наочаре и стараги се о сталном проветравању просторија у којима се кува Јело » пере руб .Ђ«.

ШЕЋЕР КАО СРЕДСТВО ЗА ДЕБ Л>АЊЕ. — ]Многим иршавни, иаиоирвннм и кчаче слабнм лнцниа лекари пропнсуЈу данас такозван« „шеКер н« диЈете". ДиЈета ее састоЈи у томе, да болесник нзЈутра, гтре Јела, попиЈе 75 гра-ма шећера са чаЈем. Ако се после тога одмах Јави осећање гладм ■ Јачи »петит, болеснику се мора датм обнлна и Јака храна. Код малокрвних и мршзвих луди, којима Је иа аЈравствених разлога потребно дебљање, после улотребе толике колнчннс шећера, апетнт се обнчно нагло Јавл>а. Пошто се Једка коика шећера рачуна да Је тешка 5 грама, потребно Је аа Јутарњу днЈету дати Оолеснику 18 коцки шећера у чаЈ. Мно ги болесннк неће моћи толикн шеКер да поднесе, али нека се мало усил .ава, Јер Је реч о ефикасном леку. Ипак, ниЈе аа прешоруку да се ов» дијета врши беа контроле лежара и Зеа повременог прегледа мокравм.

Професор уннверситета у Бечу н шеф гннеколошке клинике др. Вајбел одржао је недавно занимљи во предавање о лечењу рака на материци. Он је, у своме предаваљу кагласио да се код жена рак може у иавесним случајевима са 100 од сто успеха излечити. Др. Вајбел је нагласио да је погрешно вероваше да је рак на материци, у последње време, учестала болест и код млаНих жена. Рак иа материци обично папада жене из иад 40 година и махом оне које су рађале више деце. Степен опасиоо ти рака на материци и »г>егова изле чивост згшнси у првом реду од тога у којој фази се болест налази. Ако се благовремено постави ди агно^а, што н није тако тешко по нозми леклрским методама, онда је »^злечивост рака на материци сигурна. Диагноза аависи и од ових важних услова: година старостн болсснице, стаднума отока рака, крваре №>а, болова, тежнне тела, обима тела и микроскопске слике која пружа оток рака. Према разним диагнозама разне су и могупности лечења, и од тога зависи да ли се жена може подврћи операцији и спасти ове опасне болести. Ако је диагноза рака на материци благовремено >тврНена, постоје у сваком случају 70 од сто изгледа за успешно лечење- У осталих 30 од сто случајева може се пости Ки внатно побољшање. О правом оздрављензу може код жена, које су успешно оперисане од рака, бити говора тек пет година после извршене операције. Ако се болест за то време није понова јавнла, жена је у истини потпуно излечена. Но веК и прве године је опасност од обнављања болести снижена на 25 од сто случајеваи

Серум протнв вемог нашља Лек коЈи се прави од крви одраслих људи Опити дондонских лекара

ПОЛОВИНА ЖИВОТИЊСКОГ ЦАРСТВА УМЕ ДА ЛЕТИ — Летеп>е )е »а жнвотиње нео бично важан услов опстанка, јер би иначе слабе и мале животнње подлегле у тешкој борбн аа егзистенцију која се води у природи. Науч ници су утврдили да више од поло вине врста у животнњском царству имају способност летења. Ту се убрајају у првом реду птице, ватим многи инсекти и неке морске рибе, које такође умеју да л4те Од 420000 познатих врста животиња на нашој планетв, 260.000 врсте имеју да лете.

Велики кашал је прнлично раширена заразна болест међу децом и до сада потпуно сигура« лек против те болести није постојао. Групи лондонскнхле кара пошло је сада за руком да лосле дуготрајних и напорних опита, пронађу средство којим ' пе се, како изгледа, велики кашаљ успешно лечитн. Реч је о лековитом серуму против кашља. Овај серум прази се од крви одраслог човека и то тек оздравелог реконвалес цента, који је такође имао вели хи кашаљ. Откриће лондонских лекара заснива се на старој медицинској чињеници да крв људи који су преболели неку тежу зара зну болест (шарлах, богиње, ве лики кашаљ) садржи извеоне супстанце које пружају делими чан или потпун имунитет према иогој болести. Обично су људи, који су пре болели шарлах, боСиње, велики кашаљ и још неке друге заразне болести, за цео живот имуни према тим болестима. Претиостављаа се да крв после оздрав,1>ења још извесно време чува у себи супстанце које су у тицале протиз токсина заразнс болести и коЈе су у ствари и до веле до оздрављсн>а болеснлка. Ти антитоксиЈш могу, према томе, да послуже као одлнчан лек и против болести код дру:их лица Уосталом, по овојтеооији је донјло и до открића лековитог серума против дифтерије. Али дох се серум против диф терије узима од животиња, у првом реду од коња, дотле се лековити Сеоуми за друге боле стн , па н велнки кашаљ, мораЈУ правити баш од човечје крви од крви тек излеченог болесника. Од човека узета крв мора се претходно подврћи разним хемиским процесима како би одговарала својој аврсм. Тако добијени серум убри^гава се у ве« не болесника и дејство скоро никада не изостаје. Најновији отгитн енглеских

лекара показали су да се код ве ликог кашља ова метода са лечењем серумом може нарочито искористити. Деца са великим кашљем у најкритичнијем стадијуму била су после неколико дана већ излечвна од великог кашља, ако им је благовремеио дат овај нови серум. Тешкоћа је сада само у практичној страни примене овог лека. Да ли могу лекари имати уоек у довољној мери на располагању крв тек оздравелих одраслих људи који су боловали од великог кашља? Сигурно је да не могу. Како да се у случа;у недостатка крви одраслих љу ди помогне малим болесннц«* ма? То пнтање желе сада да реш« лондонски лекари, који ће нопим проналаском учинити вели ко доброчинство човечанству. Покушаће да производе серум вештачким путем, примењујући све хемијске супстанце које садрже крв одраслог човека. Да ли ће се у томе потпуно успети, за сада остаје отворено питање. Али у сваком случају постоји нада да ће се и велики кашаљ ускоро убрајати међу си гурно и лако излечиве болести.

ВИТАМИН ГРУПЕ Ц И ВОЋЕ. Научним истраживањем утврћвно 1« да је погрешно веровање да све врсте воћа садрже витамни групе Ц. Тај витамнн је у прнроди н оначо ^рећи него остале групе витамина. Ова) витамнн калази се само у лимуну, поморании и јагоди. Поморанце зване „мандарине" нмају витамина групе Ц тек у минималној колч«^ чини. Кајсија, бреасва, банана, јабуак в крушка ни у свежем стању нема витамина групе Ц. Нарочито нема тога витамина у несвежем, о*вом воћу. Витамнм Ц |е за људско здрав.Ђе важан утолико што његово трошењв спречава код човека не само опасну болест, скорбут, већ и реуматична обољења, поремећаје у стомаку и нервозне слабости тела.

РОМАН „ПРАВДЕ"

РУФУС КИНГ • • •

и — Идите Клерк, идите и оста витс че! Хтела бих да легием, Јер Је већ доцкаи. Разговараће мо ујутру. Али Клерк ЈоЈ се приближи још више и примети њен иео* бично расколачени поглед. — Али ја не могу више да с« Савлалам, Џени... Џенн се изненадно наће у ње говом загрљају, неспособна да му се одупре... А када ју је наЈзад ослободио свог грчевитог загрл>аја, Клерку се чннило да 1>е Џени нз губити свест. — Ви знате да вас Ја волим, Џени, биле су његове речи када је ухватио за кваку. Џенн пстале ћутећи кала |оЈ Је Клер« добаино .лаку иоћ" и загворно врата. Људн нису били начисто с«

личношћу шефа цвринатжиие у Роуз Поинту мистер Летвортом. Онн коЈи су га сматрали безопасним много су се варали. Био Је човек висок, снажан, са најл>убазнијим осмехом и изпан редним манирима. Мистф Летворт седе на понућену столицу и узе цигарету коју му Је Вакер додао: — Спреиа се иеареме, • друм коЈи води према Мерлију утонуо Је у ирак, рече Летворт. — Жалим веома што сам вас узнемирио по оваквои вреиену, али желео саи по сваку цену да разговарам са Једним високим функционером с оне стране аиеричке границе. Ви знате веоиа добро шта се овде дешава и зато ћу преиа ваиа бити отворен и искрен и признаћу вам да ће ми ваше иишљеље бити драгоцено Никада се још нисаи налазио у сличноЈ ситуацији. — Како то? — Не знам кахо да квалифи кујеи... на прииер, ову »ваничну равноправиост преиа једноч убиству. — Убиству! — Молим вас, г. Летворте, да ми саопштите какво Је сада гле диште власти у Вашингтону? Држа«.е г. Летворта Је веома резероисано и зато је одговорио са крајњом опрезношћу: — Не знам колико је интере совање том« догаћају посветила полиција у НшоркУА зар из Вашингтона иисге добили никаква обавештава? — Морам одмах нагласити да су обавештења коЈа сам добио сасвим приватног карактера и

да немаЈу никакве везе са иоЈим положајем. Вакер се осмехну. — У пнтању Је врло вешто изведена и компликована афера. Хоћете ли да ваи је нспричаи? — Молим вас. — Али то Је дуга прича. — Не мари, јер и онако имамо целу ноћ пред собом. Почните нспочетка. Са професором Белдингом... који је, по вашем иишљењу. убијен.. — Оставимо то питање, аа сада, по страни Белдинг је био човек сЈајан, као што су то често велики злочинци... — Па ипах о њему нема никаквнх података ни у Вашинттону... а не зна га ни Једаи од наших агената у иностранству. — Само зато, што се ниЈе ба вио криумчарењеи Приказаћу ваи цео механизам афере Белдинг. Сећате ли се оне велике краће накита у Ц>ујорку пре го дину дана, о коЈој се толико го ворило због велике вредности драгог камења. Лопови нису ни када ухваћени, а скулоцени накит се, колико ја знам. тжада више ниЈе појавио. Немогућно је било пронаћи иесто где су га лопови сакрили, иако сио ми, као што и сами знаге, изванредно обавештавани Вред ност овог накита је огромиа, готово... један милион долара... Мистер Летворт био је изненаћен. — Зар толико? Да, а награда ономе ко ло пове и нвкит пронаће такође претставља велико богатство.

— Али нпак нешто не разуиеи. Зашто лопови чекају го дину дана и више да би распродали свој плен? Зашто они долазе у ову страну и непозна ту земљу? Зашто с< излажу царинским опасностимада би свој накит пребаиили у СЈедињеве Државе? Јер то је, ако се не ва рам, намера злочинаца? — Да, одиста, они желе да своЈ плен пребаие у Сједињене Државе, али опасност коЈој се излажу ннје тако велика. Ви ћете, напротнв, видети да су они све спретно замислили. Вн знате којим се средствнма служе крадљивци да се ослободе сво га плена? — Да, преко саучесникл продаваца... — Јест. Али цена коју ови људи дају за украдени накит Је испод његове вредности Бел динг се трудио да уклони те тешкоће. Продаги накит препродавцима.. То, другнм речима, зиачи наплатитн једва четвртину њихове вредности. Осим тога, само ови препродавци купују украдене драгоцености... — Да. Тако је... — Али баш у овоме се огледа генерална коибинација професора Белдинга. У Ц>ујорку постоји Једна категорија јувелира који никада не купуЈу укра дене драгоцености, али који се никако не двоуме да купе оне прокриумчарене, плаћајући их добро, два н гри пута више но што плаћају препродавци укра дених накита... — Одиста, то Је истина... — Препродавци кису иикад у

вези са јувелирима — специали стима којн купуЈу криумчарене драгоцености Крадљивац Блединг нестаЈе, да би дао места криумчару Белдингу. Продајне могућности које су се пред њии нашле постале су интересангни је и уносније. Белдинг је, свака ко, нмао известан капитал, који му је омогућио чекање од годину дана, а осим тога побринуо се и за инсценацију... — Ви мислите на ону стару кућу на обалу реке?... — Да. Не говорећи овде о другом. Јер Линда је исто толико његова кћи колико Је Леонард њен вереник. — Откуд ви то знате? То сам сазнао из писмв чнје сам остатке нашао у једноЈ корпи за хартиЈу. Намеравао је да пише Линди кала је стигао у оваЈ краЈ, пре но што Је и она овамо дошла. Томе пис му недостаЈао је сваки такт. Највећи злочинци су највише они који V извесним трен\-цима своје злочиначке кариере чи не велике погрешке. То писио ннје садржавало само дета.к како се има понашати у својоЈ новој улози, него су у њему би ле нзнете све комбннације. У њему је стајало какво понаша ње треба Линда да нма преиа њујоршком јувелиру који ће Јв пратнти да процени и купи дра гоцености на самом месту. — А имате ли ви то писмо? — Имам саМо његов препис, одговори Вакер опрездо, (Наставић* с«Ј ^