Pravda, Apr 29, 1934, page 7

29-IV-34

Вал нациоших картела КАРТЕЛИ У ЧЕХОСЛОВА ЧКОЈ

П Р А В Д А

Страна ,

Картели исау бнт* међуилроднм *■ дн нлциола-жи. Часопнс »Нар јдно б -ии оста«><", У брОЈу од 4 Ју «а прошис годин«, комстатуЈ« да с« послслњнх годииа ошааса пропадаи»с мсђуиародмих картела. Чаоошк аид« томе узрок у привредиОЈ двлрсси.и, јер су оеи карте,ги постали у доиа на1већег вкономскот полета. Нагоми лани стокови и олшти п*д цеиа поко.кбааи су нх, а велики стокови обараЈу цеие и кад су прокзаођачи у карте-1у. И мм .смо, у досадан»им напн-.«ма, констатовали да карте-ти гу6е рсзон д' етр, чнм настули пад иена њ-иховиа производа ил нмао оннх нз слободие утакиице. То |е бно сл^-чај код нзвеснмх међународ ннч картела, па ће се то иастав^т* ■ у будуће. У колико не Оуде ра«мадан»а, они ће се морати да прилв! оде пркликама створеннм аутархиЈНраа»ем прнвреде у пој едкннм землама. Али, насЈ>ттрот томе, последњих некјлнко годииа, баш у доба нАЈ)аче прнвредне допресих, у иааесинм зе-м љама ница .ти су кационалш карте-ти као печурке. Њ врвом месту у сред ње-евроаским м атрарким землама, ко)е су ваводил« «ндустри)ски протекцмоннзам. А*о су код нас индустријоки картод иајбезобзнрниЈС и наIви4це оодизалл цен« и згртали о. грокн« гхрофите, дотле су они брожо ивцачи у Чеосословвчкој, где их |« вввнична С1 • <исткка звбележила око 640, иако |ош нису сви при}авл >ени. Половином пр01|ле годиие чехосло вачком парламеиту поднесеи је Закон о квртелнма, коЈи је иагласан. У исто »ре*»е доиет је и у ГЈољсхсп закоч о карте-тииа. 0 овим ааконима и картелном ааконодавству биће говора другом прилико«. Пре^ма овом Закону о картелнма, Мојим ое они признају и врши надвор иад њнховим радом, поред оствдога, морали су се свн картели приЈавити и регистровати код статистич ког уреда, и то најдаље до 1 новембра. До тогв рока приЈавлено Је у Чехословачко! 538 картела. Нису, нпах, тфијавленн свн картели. Тако, картели осигурааајућих и транспортли* друштава »ису пријављени, јер њихови гтретставнкии тврде да њихови угозори не (тадају под закон о картелима. 0 овоме ће решавати Ммнистарство трговине. Од прН1 ављеЈног броЈ« картсла и »сартелоккх уговора највећи броЈ отпада на продукцнју оировог гвожђа и осталих производа гвожђа, где их има 122 или 22.3"/о од цслокупнот броја. Затим, долази хемнјска произвп 1Ља са 120 картеаа и.ти 22Т!*. IIлонтротехничких кзртела нма 38 или 7.1%, где је урачуната н производ-

н»а каб-лова. За производп.у елехтри чне струЈе постоје 73 догоаора или 18.6*'#, који ннсу урачунаги у каот^ле. Картела шећера ид1а 34 или 6.3•/•, где ое на-тазе не само картели фабрика, иего и продајни. Текстил* на нндустркЈа броји 24 картела, 1о цигларске пронзводње, 14 металур.пЈа и отакларство, 9 керамнка, 6 ,|а пира и 9 картела нндустрнје шпиритуса. Остатак, од 55 картела, долаз.1 на пронзводљу, продаЈу и цене разннх других предмета. Зако« о картелнма ступио

Кови конзерватизам данашње Русије ПАРАДОКСИ У ВЕРСКИМ ОСЕЋАЊИМА И РЕАЛНОМ ЖИВОТУ РЕФОРМЕ У НАСТАВИ НА ВИСОКИМ ШКОЛАМА ПРОПАГАНДА И ЗАКОНИ ПРОТИВ НЕПЛОДНОСТИ ЖЕНА И РАЗВОДА БРАКА НоН у очи Ускрса била је оаиије .ајвеКи дога!)ај у живогу Москве.

»« њени староруски обнчаји у преимућству над европсизираннм Петроградом. Масе у свечаним оделима стајале су пред Катедралом Москве, а у домовима су се вршиле последње прнпреме за свету ноћ-

в картелкма ступно )е на ТАиил „ „ ' V ™ - """ сиагу 1 септембра прошле годнне I и 7" Само Ј едаН| Ч гт док је ђв*/« свих картела основано

сутрадан одржати атеистичка преда вања, али је Једно тлчно: иако подземно и скривено, ипак се назире пораст верског осећања.

Нови

консерватнаам

Понцатак грађанским формама живота, а у интересу материалне

у годнни — одјекива/и су звуци ве к у д туре, која треба да има нову иког звона у Кремл»у, а одмах за- револуцнонарну садржнну, захтевл тим придруживали су се мелодични УЈвДно повратак ранијим осећан>извуци с четири стотине московских ј ма и животу. А нпак, нови консериркава. Над старим градом одјекива! вативни правац у совјетској полила је химиа пролеКа, цркве су биле осветљене, „Врата неба" за сво ког отворена, а свештеници су објављивали Хрнстово Васкресење. 1а свечаност трајала је до ујутру. 1 ако је било некад...

пре ступања на енагу овога законаД а 16*/« после 1 септембра. Јиачи, прако 16*/в картела „т&о- 1 реио је, или су се бар претставили' као такви у последња два меседа, кз да |е ступио закон на снату. Од свил картела на оне, који су основани у 1923 г. и пре тога отоада свега 21^/с, 1 на 19»2 г. 21.1% и 2.2Л*/о на прош .т}' годину. За 21*/о картела не зна се вре ме осниваља! Ово потврђује иаше коистатаци^е. које смо изнели раније да ]е аутархизнрање прнвреде, нарочито у »грарннм и новнм земљама, праћело брзим картелнсааввм индустријске пронзводње, која ое преко ње т>ошнрује и на продају. У нсто времс ово )е охаичан аргуменат за потлрсп л»ење нашлсх излагаља о односима и утнцаЈУ индустрнских (па и продаЈних) картела на остале прип^едне гране и уопште на привредни и социални жнвот. Није тешко уочити да су порсд свих потрошача, наЈЈаче п » гођени пољопрнвредни произвођачи, јер поред аутархнзирања, коЈе јако погађа извор аграрннх производа, па следствено и онако срсхзаке цене пољопривредЈиа пронзвода, док у исто време артнклима, које они купуЈу од картелнсане нндустрнје и њенкх про давница, повећавају ое лене. Поставља ое питан>е на којн ће начнн да се наће пут за побољшан>е и регулнсање тако опречних путсва у производњи н раамени добара? Пако нов проблем, несумндшо тслсак и врло акгуелан. То важи за већину ових земаља. Скоро 70*/« свих картела имају сво је организацкје, које имају разне облике. Негде у облнку трговачког у-уКини. Дружен>а или задруте (утлашсом, >| Тачно у пола ноКн одјекнули су нндустрнЈИ гвожђа), негде као про-Нзвуци ввона, осветљена Москва ледајне централе, ка14целарис4<е писар-1 жала ј с нсм0 у даЉ ини, а стотине Не ч ГД ^!! а0 Д РУ ШГВ0 .^ ин -^ ст * ,и | свеКица титрало је у рукама људи, ј| шећора). Без организациЈе су кар-Ј1 л Ј ■ тели у хеадијској индусгрији. 0 КО ' В су 6 " «Д°Ј'Картелн.-ане цеак- је пријаоило 2а5Ј" и старорусмш верским располокартела, док остали настоје да то ниИ^-ењем.

Многе цркве у Москви порушене су и аатворене, а литије и ввоњење у центру вабрањени. А-\н уочи Ускрса московске цркве биле су пуне. Човек из тога не може ништа да вакључи. Број цркава је много мањи него пре рата, а велика посета уочи Ускрса потпуно је разумљива с обзиром на традииије и сеКање на минула времена. Да, традиуије и упркос свега иостоје. Те ноКи одвезао сам се у мало село у близини Москве. Хтео сам да видим да ли је и овде, где је број становника остао исти у сраземру према броју цркава, сачувано верско осеКање. Горе на брду била је црква, у долини тече рска, а у даљини, достојанствена и осветљена стара Москва. У једанаест и по зво на су почела да позивају верникеЦрква се полако напунила и, што је карактеристично, — сама омладина, младиКи од 18 до 25 годнна, Природно, жене и девојке биле су у ве-

но из програма наставе иа високим школама. Није ово једини »нак повратка консервативннм схватањима.

Пропаганда протнв жева

неплодности

Стаљин тици не внди се само у спољашноо ти. У те спољашности спада, пример, увођење академског степена на високим школама. Школска дисциплина постала је строга н у програм наставе — то је раније избачено — уведена нсторија и класици. Ових дана основан је историски факултет на уннвеозитетима. Много^ што шта је прошлих година било веома важно за ширење револуционарних идеја, данас је избаче

Совјетска пролетерска револуција објавила је потпуну слободу расположења појединаца својим телом. Ранији сексуални кодекс проглашен за нешто грозно што потиче ив средљег века, а совјетски вакон уништио је све, што је само потсеКало на тај кодекс. А сад је одједном настао преокрет и почела пропаганда против неплодности жена. Опет је уведена лекарска и социална индикација. Разним формално стима настоји се отежати развод брака, а што је најважније, у самој партији почело се са критиком честих развода. Данас је, ва патриоског комунисту, развод брака веома непријатна ствар. Пре неколико дана кривичнн вакон Совјетскид република прошнрен је н ти нови закони, који су сли чни „буржујским ваконима" однос« сс у главном на склапање и развод бракова. Неприродна склоност била је до данас некажњива, осим у случајеонма кад проузрокујв општу штету. А данас је Совјети строже кажњавају него ма у којој европског држави. Корак по корак, сасвим полако, Совјети се враћају стабилном друштвеном поретку, новом консерватизму, — старим формама живота. Тај развитак је у почетном стадиуму, али на путу према свему што је позитивно...

^ЊимШхз посве -ко&а.

у будуће »е ураде, јер је ту тежина питања и резсхн д'етр њиховог р. да. О томе ће ускоро бити говора. Др. Ђ.

ВОЈНИ У К А 3

Размештај официра

Наредбом министра војске и морна рице одређени су по потреби службе: За командира 1. батерије 18. артилериског пука, аргнлериски капетан 1 класе Днмић 3. Драгутин; за вршиоца дужности командира 3. батерије 18. »ртилериског пука, артилериски поручник Васиљевић М. Драгослав; за вршиоца дужности коман днра 1. батерије шко*1е аа резервне вртилериске офнцнре, артилериски капетан 2 класе Бељић С. Божидар; за вршиоца дужности командира 10. чете 1. пука гврђавске артнлерије, артилернскн поручннк МарлешиН А. Никола; за вршиоца дужности коман днра I. чете 2. батаљона 1. пионирског пука, инжењерски поручних Буздумовић С. Јован; на службу у штаб 23. г-»«то'»чог артилсриског дивизиоиа, вртнлериски мајор Волф Ђ. Павао; иа службу у штаб 2 коњнч ке дивизије — за ађутантске послове, коњички капетан 1 класе Стано Јевић Т. Димитрије, на'службу у команду Панчевачког војног округа, пе шадиски капетан 1 класе Биговић М. Ћетко, на службу у команду Тузлан ског војиог округа коњнчки капетан 1 класе ИлиЋ Ј. Милован ; »а лехара 8 противаеропланског днвизнона, санитетски поручннк др. Златнћ М. Жнвојнн. поред редовне дуа^ности; за вршиоца дужности комаидира 1. ескадриле, ваздухопловни поручник Величковић С. Велимир: за команднра 251. ескадриле, ваздухопловни капетан 2 класе Коштан В. Марије; за вршиоца дужности командира 274. ескадриле. ваздухопловни поручник Станојло* ј вић Р. Бошко, за вршиоца дужности | командира 409 ескадрнле, ваздухопловнн поручннк Феофилов Н Никола, за »ршноца дужности командира 1 одељења ловачке пилотске шко ле 6. ваздухопловног пука ваздухопловни Благојевић Р. Миодракзако маидира 2 одељ. ловачке пилотске шко ле 6. ааздухопловног пука, ваздухопловчи капетаи 2 класе Џал И. Фрања; за команднра I чете комаиде аеродромв 7. вавдухопловног "У** 1 ваздухопловии капетан 2 класе Нро* хаскл В Младен; иа службу у технич ко одељење команде ааздухопловств« аоЈске, иижи воЈио-технички чи новиик 1 класе ваздухопловно-тех* мнчке струке Чнстопољски Н. Ивон; аа н 1ви1).< 1в 3. ааадухопловног пука. •мдухоалмни поручиик Чумаков Ј Г ри1 орије; аа пилота 3. ааадухоплов иог цк'к.1 алздухопловни поручник Мил ковић Ђ Јоааи, јз пилота I. ваз Духовловног пука, ваздухопловни по

ручннк Лолић М. Сеетозар; аа пилота 2. ваздухопловног пука. ваздухопловнн поручник Петровић П. Бранислав; за пилоте 7. ваздухопловног пука, ваздухопловни поручници: Ста нар М. Милан; Вујичић Ј. Богдан и Весел М. Албнн; за водннка и настав >1ика ваздухопловне подофнцирск с школе, ваздухопловни поручник Пи вењ М. Никола; на службу у штаб 2 самосталног артилернског дивизиона артилерискн канетан 2 класе Поповић М. Милош; на службу у организацис ки отсек Оперативног. одељења Глав ног генерЈЛштаба капетан корвете Керн И. Иван; на службу у Оперативно одељење Команде морнарицг капетан корвете Какарије X. Лео; на службу у Маритнмно-техничко одељење Команде морнарице капетан корвете Мартинец X. Божо; за коман двнта Морнаричког одреда у Охриду капетан корвете Гриценко С. Александар; за 1 официра Кр. броди ( Дубров1тк - капетан корвете Папеж

Ко су ти младн људи, који су дошли у цркву? И ко су ти људи који тако певају у хору> То треба научити... Изгледа да црква, иако потпуно одвојена од државе, има своје активне чланове. Неколико пнгања и брзо сам се убедио да су веКииом трх људи чланови „Кол хоса" (омладннска комунистичка Организација). Парадокс1 Пре неколико година нашао сам у ташни јечног совјетског чиновника чланску књижицу атеистичког савеза, а крај ње упола догорелу свеКицу са по ледњег богослужења... А власник ове ташне, једна жена, није била свесна какав парадокс претстављају ова два симбола. Једно је прак тичан живот, а друКо сопствени жнвот свог „ја". Ти парадокси нису нпшта ново у животу данашње Русије. ВеК потттуну годину дана противрелигиовна пропаганда Кути И сов јетска шталта Кути. Пре овог Ускр са није се у штампи појавио ниједан атеистички чланак. Совјети нерадо говоре о Ускрсу.

Противрелигиовна пропаганда ис саМ0 С лучај. На питање зашто ннсу пољила се ове године у повеКаиом | одмах пријавили да су проузрокова1к>|*||.и У(лчни11.1 ча пгпппишта и ли пожап. Питани кажу ла сV се бо-

Одличног укуса Нвнаткриливог деловањадинК) 5*4У8 ЕЕШШВВВ Пожар на Застрепцу проузроковали су петорица Цигана-коритара УНИШТЕЊЕМ САМО РАСАДНИКА ПРОУЗРОКОВАНА ЈЕ ШТЕТА ОД МИЛИОН ДИНАРА Јастр бац, 28 апрнл I сађен јелом, бором и смреком. Он Истрал-а коЈа је поведеиа поводомј )е скоро потпутно лзгорео. Ништа пожар на Јастрепцу води се још увек I сс готово ннје могло спасти. Сељаенергично да би се утврдило ко |е за! и™а ко |И се налазе око расазника палио цтуму. Још и дзнас саслушава- стављено је у дужност да пазе по нн су Цигани на које је пала сумња, сваку цену да угуше и најмањи део да су запалили шуму. Њих има пе-| п°жара. ако би се појзвио . Оза| ратарнца и сви су признали да су ониј садник је потпуно упропашћен пожа проузроковалн пожар. Ови Цигани су Р ом - Штетз чоју је пожар проузросе настанили на Јастрепиу у шуму и; ковао само на овом месту цеии се ту дубили корита која су после ноои- иа блнзу мнлисж динара. ли по селима и продавали. Један од, ^д Банске управе затражена )е изњих када је ложио ватру није обра- а <*сна сума новца за исхршу сељака тио доволуно пажње и тада се запа- * 0,и учеству}у у гашењу пожара. Мелила шума. Каже да није намерно | иола « Ботске ' ош проузроковао пожар, већ да је то био ии ' е стигао. А. киппшиииишжЈШшпшиннишлиишшпиишшшшиш.липишил делењу улазница ва позоришта и биоскопе са намером да се маса на тај начин одврати од цркве. Па

Д. Отои; за вршиоца дужности ше-1Ј кл У б ни Ј е ове г °А ине ' У очн Уск Р

з ј са. вода Поморског арсенала капетан I паганду, корвете Левичник А. Карел; на служ бу у штаб команде Поморског вазду хопловства поручник бојног брода 1 класе ХумбаЈер М. Данило. Разрешен |е дужности 1 офнцира Кр. брода „Далмација": капетан кор вете Медличка А. Арнолд.

Енглези се саца внше интвресује за међународна питања — Говор г. СаЈмоиа Лоилон, 38 април У говору који је данас одржао н« годишн.е1М банкету тргов»"1ке коморе у Лнверпулу, инннотар нностраиих поолова сер Џо« Сајмон, комсжари шући питање опољие полнтнкс И3|а вио |е аа се бритаиски граћа1Ж сада много вишв жгтересују за интерпационална тттања него равт)е. Сер Џон Саумон Је дал»е наглаоо да Велика Британија ужнпа сада ве | лнки морални углел у саету, нарочи то после чињениие аа )е опротла прнвредну обножу аемљв.

Борба протпв клира

Совјетска пропаганда прешла је са борбе протнв вере на борбу про тнв клнра. У многим манастнрнма налазе се данас противрелигнозни музејн, али то с.\або утиче на људе који мнсле. Покушава се да се нсто рија вере тумачи са марксистичкоматерналистичког гледишта. Али таква пропаганда исто тако је слаба као многобројне брошуре, којима је Руснја раније била преплављсна. Са иввесном толерапцијом према верннцима Совјетн врше притисак на клир. Мнопш функционарима Цркве, иако немају совјетско гра1,анско право, доавољен је боравак V Москвн. Али на друтој страни бу дно се пази на верске ваконе и последњнх месеци учестала су хапшења верских функиионера. Посећивање црквн у варошима и на селу и свечано рпсположење омладине јасан су доказ да ни у данагањој Руснји иије иачмро религио?ни дух. Можда владн Руси неће да се одрекну радости ноћн уочи Ускрса и можда ће многн од њих

ли пожар, Цитаии ка>о да јали сељака, )ер су мислилг

су се бо ли да би их сељаии због тога лннчова-ти. Петорииа Цигана, који су признали да су проузроковали својим нехатом пожар на Јзстрепцу нису стављени V притвор, јер ће цео иследни материјал бити \тт\-ћвн држзвиом правобраниоцу, који треба да подигие оптужнииу. Маџарска нема џелата Осуда досадањег маџарског џелата

Будпмпешта, 28 апрнл Од јуче у подне Мацарска Је без уелата. Досадашњи џелат Јанош Ковач јуче је осуђен од среског суда у Ујпештн на 8 дана затвора, 50 пен

Синоћ I« Ј|«тргЛга стнгао нов ™ но»ч.не кмне и на пМЈитм ДРтранспорт ссл.ака, којнх је влло око жа»нв службе за три годјгнс. О н Јв 600. Иако 1» пожар локмијовм. нпа« оптужсн што Је свог. потст.н. су син ЛЛ'ЛИ З.ЛРЖЈНК «. тсрв.у ра- Р-> »огаорио у ст.н К ННЈС му Д03.О ов.кс М.НТУОЈ»10СТК. Јс.тна четв ""ке неколнко лана, рачун..

војиика, ко|а је такоће радила на га> шењу пожара на Јастоепиу под воћстврм порутннка г. Томића, отишла 1е са Јастрепиа )ер |е добила смену. Такоће су гпућечи сво)нм к\"ћама и сељаци у мањем броју, иарочнто они ко1и су били већ заморени. Људство које је учествовало у ло« —г- . . кализоаању пожара сталио се нллазч .сто лнце коЈе јс раниЈе осуђено, јер V приправностн. пошто посто1и бо1а-1 Јв име Ковач у Мацарској врло чезан дз се пожар појавн понова. Цео сто. То није помогло Ковачу, Јер Јв Јастребац се још увек дими; дрво нс| помоћу отисзка прстију утврћено да

јућн то као казну аа неплаћену киШ јучерашњем претресу је утврће но да је Ковач раније осућен неколн ко пута. Једанпут је осућсн на три даиа затвора за крађу, а два пута за утају: на 5 и на 30 дана затвора. Ковач је тврдио да он није и-

гори, али се 1ош дими и догореаају пањеви. Нарочито постоји опасност од појаве иовог пожара »бпг тога што 1е воеме веома топло, а поред то. га, дува неки топли ветар ко ; и јотп више распирује пожар. Предузнмају се абог тога мере да се отклони евеч тгална опасиост појаве новог пожара. Око три Ииљале во!ттка н сељакч налазн се сталмо «а местима где се пожар по!авио н пазе ла се ватра не почне понова птирити. Известаи број људи распорсћен 1е око расатннка. гле 1е пожпр «1рочито био јак. Расадник је бно аа-

Је баш он то лице, које је и раниЈе осућивано, а звало се именом Јанош Ковач. Јанош Ковач неће моћи аадржатм службу државног џелата чак н у случају ако вишн суд понншти садаш њу прссуду среског суда, Јер по одрсдбама маџарског чиновничког аакона лица која су осућивана за крн »нце противправног прибављања туће своЈнне не могу бнти државни чицовници. Према томе сада Маџарска нема џелата. Мннистар гтравде ће вероват но одмах расписатн конкурс за но« вог џелата.