Pravda, Jun 13, 1934, page 6

Страна 6 мз Данске стигао врло чудноват од говор. Иван Подержај је саопштио тамошнзим властима како он није ожењен и како је ова жена што се Јавд>а нз Југославије у ствари н>егова сестричина. ^ Ве Л С одиг Р ало за неколико месеца. Одатле се губи Подержају сваки траг. Према писму

'Л * — ——п,ј нашег консула, Данкин>а је била невероватно одлучна да се уда за Подержаја. Иако обавештена да је Иван оже№ен у Београду, она није хтела да одустане од своје намере. „Она је венчана мешовитим браком", говорила је Данкиња за г-Ку Подержај, Да тај брак католичка прква не при знаје . Према томе, нова жена Ива на Подержаја сматрала је да н>ен всреник није нн био венчан. — Тражила сам и н>ену адресу, — наставља бнвша г-ђа Подержај. — Хтела сам да јој објасним цео случај. Али она, чула сам, никако нкје хтела дати адресу. И. шта сам могла друго да радим, него да тра*им развод брака. — Видите, сада га тражн и Скот ленд Јард. Госпођа је слегла раменима: — О, Боже, пгга све неће тај човек да уради! И онда, несреКна жена је отишла у своју канцеларију, да настави свакодневни посао. ^ У стану бнвше госпође Подержај У подне, када је служитељ објавио рреме за излаз, чиновници су по чели као река да излазе нз надлеш тва. Међу њима била је и бивша же на звантуристе Ивана Подержаја.

Она

Је сада изгледала много нервоз

ниЈа него Јутрос, када смо први пут рзговарали са н>ом. У руци је нослла један пакет, а под мишком неколнко бројева београдских листова, у којима су објављене прве вести о »-еном бившем мужу, са којим је до живела тако велико разочарање. Сели смо, затим, у такси и пошли њеној кући. која се налази на периферији Београда. Успут, она је понова причала о свом несрећном жи роту са Иваном Подержајем. У јед ном третку отворила је ташну и извадила пресуду црквеног суда, којом је разведен брак између н>е и Ивана Подержаја. У пресуди се вели да је брак разведен на пггету Подержаја. Према томе, он се не може понова оженити док не добије одобрен>е надлежног архиереја. Госпођи је, међутим, остављено да мо же понова ступити у брак. Духовни суд јој својом пресудом није досудио никакве материјалне накнаде, пошто она није ни тражила. У разговору, стигли смо брзо до стана, који се налази у једном типичном перифериском дворишту, са много страна. Бивша г-ђа Подери;аЈ" прва је изишла из аутомобила и упутила се једним малим жуккасто обојеним вратима. То ј *е улаа у њен скромни, готово сиротињски, стан. „Лолипа" — једннн прнјатељ несрекне жене Из собе се чуо лавеж малог пса. То је „Лолица", једини пријатељ ове напуштене и несрекне жене. Чим су се врата отворила, мало псетанце почело је радосно да скаче око сво је господарице.' Соба је веома скромна. У једном крају налази се велика корпа у облику куфера, у којој " госпођа држи сзоје фотографије, писма и друге ствари. Одатле је нзвадила једну ку тију. Показала је два писма од нашег генералног консула у Копенха гену, коме се обракала ради интервснциЈ *е када је н>ен бивши муж нестао из Београда. Прво консулово писмо У првом писму консула из Копен хагена г. X. Тегнера говори се о томе како је консулат предузео сое да би дошао до података о Подержају. Ту се између осталог, каже ка ко се Иван Подержај издавао у дан ској престоници за неожењеног. Ме ђутим, о тачним подацима у том< писму од 26 новембра 1929 године нема много говора. После тога госпођа нам је поу.ки ла друго консулово писмо, са датумом 17 децембар 1929 године. У писму се вели, поред осталог, да је консулат ступио у везу са Дацкињом са којом је ПодержаЈ* желео да се ожени. Она, међутим, није хтела консулату да каже Подержајеву париску адресу, изговарајуки се да јој је Иван забранио да то чини. У писму се наводи да ј *е Подержај говорио како његова овдашња же-

на није била венчана са њим, век да су невенчано живели. Такоке, ма ло даље, помиње се да се сањнало да је Подержај говорио како му она уопште није била жена, него сестричина. Писмо конзулата се завршава кон статацијом да је Консулат учинио све што је стајало до њега н да се се нада да више неће бити потребна његова интервенција. „После кише сунце лепше сија" ... Госпођа нам је показала и једно писмо Ивана Подержаја које јој је овај упутио из Париза. На почетку писма, које има три странице, исписане лепим рукописом, Подержај го вори о својим пословима, који су би ли и тада, па н данас су још врло загонетнн за његову бившу жену, па вели: „Но иначе ме се нипгга не тиче. Када будем имао пара, сви ке казати: ала је Подержај лаф. Данас можда говоре: зналн смо ми сви да је лопов и тако даље. — свету дај да прича, а себи стварај удобности". Писмо је завршено: „Пре јесени ни са Берлином ништа не могу учинити. И ту треба стрпљења. За сопствене паре". У другом писму од 6 јула 1о29 године, које је написано у Копенхагену, вели се, на почетку: „Примио сам данас твоје писмо од 2 текукег месеца са фотографијом. Врло си шик и лепа, па и „Лолица" (псетанце) је лепа. Радујем се што си се смирила. Буди паметна имај вере, па ке све бити добро." Непгго даље Подержај пише: „Двадесетог септембра се вракам у Париз, јер ке се дотле решити мо је ствари, како се надам. Заступам овде једну фирму, па баш немам много посла. Јуче сам био на шведској граници у Хелзингеру — као као Београд и Земун." Писмо се завршава: „Надам се да ку ускоро бити решен свију новчаних неприлика и да ку те моки опет усрекити ... После кише сунце лепше сиЈ *а ... Чувај се н даље, негуј се, јер ти лепота лепо стоји ... А и мени се више допадаш. Много те љуби твој Ивица" Госпођа Подержај прети самоубиством — Ето, видите пгга пише, рекла Ј *е она затим. Менн пигае најлепгае пнсма, а тамо се претставша као нежењен и хоке понова да се венча. Госпођа даље вели како је чула од неких трговаца да им је писао да ке им доцније надокнадити другим послом онај новац који им је однео и потрошио. Затим додаје да му је писала и послала своју слику зато што се надала да ке се он вратити и продужити са њом живот. Није га осу/$нвала пгго се претстављао као не' жењен, јер је знала, вели, да човек, иако у браку, у иностранству може имати галантних авантура. Када је, међутим, видела да су све њеие наде пропале, онда се обратила властима и консулу за интервскпију. — Ја не могу више овако, настав ља она своје јадање. Довољно сам препатила и сувише се много савлађивала. Ја сумњам да Ку најзад моКи све то да издржим. Ко зна неКу ли све муке прекратитн самоубиством. Мене људи теше тиме да нисам ја једина жртва овога човека и да до мене нема никакве кривице. Али то је слаба утеха. Поздрављамо се са госпођом- Обекавамо јој да њено име неКемо об јавити. Она нас за то преклиње, кроз сузе: — Ако и ј *едан лист објави моје име — убику се!

Премештаји

Указом Њел-овог Величанства Краља, на предлог г. Министра саобраћаја, премештеии су: при Дирекшји железнииа Загреб: за контролора Ло жиоце, Божидар Плеше, контролор Машинског одел»ен>а, исте Дирекције; за виопег надзорника ггруте Таон де Ревен са седиштем у Ријеци, Јосип Малинар, в^гши надзоротик пру ге 1 секције Загреб — гл. колодвор; при Дирекцији железница Љубљана: за вишег контролора Саобраћајно-комерција.тног одељења, Алојздј Плантан, вкши контролор станице Марибор; за контролора станице Шт. Вид — Вижмарје, Рудолф Соклич, контролор стагн -те Љубља-на — гл. колодвор. (А.А.)

ОДЛИЧАН ЛЕТЊИ ДУПЛИ ПРОГРАМ ПАТ и ПАТАШОН Лиана Ха|д Виктор де КоваЈ (НИЖЕН1ЛЕТЊ1ЦЕИ1. Дпнпс биоскоп ЈОВАКОВИЋ" и башта „ПДРНЗ" т

ТАЈФУН - Инкишинов

П Р А В Д А гћ Монополски април 1924 динара

приходи за - 141,941.718

У Угграви државиих монопола изра ђен је преглед прихода од продаје монололских артикала за април месец 1934 године. Ови приходи за поменути месец изнели су укупно динара 141,941.718, и то прихосди одпро даје дувана — 107,982.133 динара, со— 16,281.239, петролеја —5,639.077, жижица — 7,333.689, хартије за цигарете — 4,209.137, разни приходи 496.442 динара. У поређењу са монополским прихо дима за април месец 1933 године појављује се смањење у износу преко двадесет седам милиона динара, пошто је тада продаја монополских артикала донела 169,099.059 динара, и то: дуван — 135,558.068; со 15,032.323; петролеј — 4,611324; жижице — 7,661.981; хартије за цигарете — 5,939.086; разни приходи 296.276. Из овог набрајања види се да приход од продаје дувана за април 1934 године, у поређењу са цифром за исти месец 1933, показује смањење за 27,575.935 динара, док проааја осталих артикала, углавном не показује смањење, већ, шта више, код три гру

пе прихода појављује се повекање, према две, код којих је забележено смањење. Међутим, помеетуто омањење прихода од прода>је дувана појавило се због тога што су у априлу 1933 године извршене промене закупа и нови закупци набавили су веће количине дувана. Ове године промене закупа, које се тада повећале цифру прихода од дувана нису вршене и услед тога се показала мања цифра, која приказу је нормалну потрошњу. Стога ово смањење прихода не значи и смањење потрошње дувана. Као што је већ поменуто, код оста лих монополскихх артикала смањење прихода на једној страни накнађено је, чак са ма.тим в-ишком, повећањем орихода на другој страни. Приход од продаје соли повећан је за 1,248.916 динара у поређењу са цифром за април 1933 године, а од про даје петролеја — за 1,027.752. Код ра зних прихода констатује се повећање у износу 200.166, код хартије за цигарете смањење од 1,729.949, код жижица омањење за 328.292 динара.

Нова управа Пвштакског удружењз

Загреб, 12 јуи Синоћ је конгрес поштанских чиновника и службеника у Загребу завршио свој рад. Конгрес је тра;ао два дана и у њему је узело учешћа око хиљаду делегата и гостију из свих крајева наше земље. Полодневно заседаље конгреса отворио је претседник г. Милутин Илнћ. На овом делу коигреса било је и лрилично буре, коју је изазвао сво јим говорима инжењер г. Миленковић из Београда, који је оштро критико вао рад уже и шире управе и у нску руку био вођ опозиције на конгресу. На поподневиом заседању про читана је изјава делегата из Дравске банозине, која је у ствари била лротест против навода г. Миленковића. Затим је говорио делегат из Сколља г. Васиљсвић, који је истакао на поран рад телефонских службеникау Скопљу, који по његовим речима већ неколико година нису могли да се користе отсуством које им закон пре двиђа. Г. Миленковић ј« и на поподневном заседању конгреса у неасолико махова узимао реч, крнтикујућн .•праву што није стајала у довољно блнском контакту са појединим секцијама. Рекао је да је ранији претссдник г. Тома Јовановић „отишао у архиву", али да и даље лостоје супротности у Удружењу. У дискуснји о буцету узело је у. чешћа неколико говорника. Претседник г. Илић одговорио је на критике тих говорника и рекао да по питању Поштанског дома у Сарајеву управа сада отплзћује дуг, како би овај дом остао за поштаре. Решено је да се у режији Удружења поштакско — телеграфско — тслефонских службеника почне у скоро време са подизањем три опоравилишта за поштанске службенике. Једно опоразилиште подигло би у К*1штел Лукшићу у Далмацији, друго у Врњачкој Бањи и треће у једном мгсту у СловеначкоЈ".

Увече око осам часова прешло на бирање нове управе. Кандидациони одбор предложио је једну листу у којој су биле заступљене све сек ције, али одједном појавила се и је дна друга листа. Ипак, победила јг листа коју је средложио кандидацио ни одбор. За претседника је понова изабран г. Милутин Илић, улравиик поште Бе оград 2. Сем њега, у управни одб^р су ушли г. г. Владета Крстић, управник поште Бсоград 4, Борислав доровић, званичннк, Јошко Чампа, контролор, Љуошиа Никић, чин-јвник, Никола Вулан, чкновник, Ананије Секуловић, контролор, Данило Врзић, виши контролор, Љубица Урошевић, тслефонисткиња, Владнм .р Срдић, служитељ, Хусеин Куртић, Фрањо Беделов, пристав, Ивка Илић, контролор, Ђока Станисављевић служитељ и Стеван Мнлаковић, звгничник. У надзорви одбор изабрани су г. Мнлан Сербеџија, виши контролор Света Изковић, вииш ко«тролор, Ми лан Коровљев, званични«, Владимир Драшкић, виши контролор, Радовпн Бранковић, званичник и Љубица Рафаиловкћ, телефонска надзорница. Заменици: Миодраг Михаиловић, виши контролор н Драгољуб Манчић, званнчник. Пре завршетха конгреса решено Је да се хрсна слава Удружења промени и да се за крсну славу узме слава лрвог великог добротвора Удружења поштанско телеграфских н телефонокнх службеннка г. Лазара Сто јадиновића из Крагујевца, који је Удружеау завештао ако мнлион динара. Пошто је донесела резолуција, кон грес је завршен претставом у Народном позоришту, где је даван позоришни комад: ^Мој' драги је поштар". Ноћас су делегати отпутовали нг Плитвичка Језера, одакле ће се вра тити својим кућама. М. П.

Општинска болннца, која се подиже из „фонда Николе Спаснћа", почеће рад идућег пролећа ЗГРАДА ЈЕ ВЕЋ ПОД КРОВОМ И САДА СЕ СПРОВОДЕ УНУТРАШН>И РА ДОВИ

Често се чују врло ласкава мишљеља о државним санитетским установама у Београду. Нема сумње, онај огромни комплекс болничких зграда на Врачару, који личи на град. оно модерно уређење, то у пуној *мери заслужуЈ *у. Па нпак, дешава се, да не кажемо свакодневно, да болес ник обија болничке тграгове по неколико дана, док не буде тгримљен на лечење. Довољно је познат случај једног тешког болеснкка кога је Чачанска болнкца упутила у Београд, Београдска болнкца у Чачак, н тако, неколико пута, док. сиромах, једнога дана није нашао „мира" на улици и тиме решио „проблем". Свакако, врло је ахтуелна мисао г. др. Драг. Смиљанића. коју је он тако разложно заступао, да место цркава треба подизати болнкце. Постоји, че сто, добра воља, има много лекара хуманих и социјално свесних, али узалуд када су болвице пуне и нема више места. Београд, сваким даном, добија све више и внше болесника из свих кра јева. И ма како да су његове болнице простране, ипак су недовољне да у пуној мери одговоре своме задатку. Из тога нзлазк да ни Београд ска општкна не може према својим болесним грађзнима одговорити у потпукостн оким обавезама које јој' сам њен положа-ј намеће. Потребно је било, дакле, установиги у Београ ду Општинску болницу. Валсиост овога питања осећале су све општннске управе. па илак се оно, нерешено, преиосило из годике у годику, тако .да Је већ бнла изгубљеда свл-

ка нада да ће Београд у догледчом времену добили своју општинску бол ницу. Па ипак, он ће је имати, пре но што се могло очекипати, благодарећи племенитом завештању бившег трговца београдског, покојног Нкколе Спасића. Из његовог фонда. нз средстава намењених градњи ба'ш ове установе, започето је прошле године зкдање Огпптинше болнице. Фонд је ставио на располагање суму од преко пет ми.тиона динара. * После дуже дискусије у јавности најзад је изабрано место где ће се болница подићи: у врху у.тице Св. Николе, ендалеко од Трећепозивачке чесме. И, сада се то тек види. леп ши избор се није могао учннити.' Прво, због тога пгго је оваква једна установа за даљи развој овог сиромашног радничког предграђа од велике важности, а друто — из разлога што зграду окружава дивна околина, што је, несумњиво, и најбит нијк услов за правнлап рад једне санитетске установе. И сам пофпретседннк Београдске

13-VI -34 П

олштине г. Добра Богдановвћ, *ове јс Суд поверио своју сакитетс:; по* литику. веома је задовољан избором места на коме се изграђује прза Општинска болница. — Цео околни простор је паркира«, рекао нам је г. Богдановић. и можете замислити у каквом ће се див ном врту. кроз годину две, налазити оба установа. Поклоњена је, прк пошумљавању, велика пажња и одбрани од ветрова, нарочито кошаве, коЈа је зими, несносна у своме кр^ју. На ту околност гледало се и прк изгради плана за болничку зграду. Због тога су и све просторије намењене болесницима смештене у оноИ делу зграде где ветар уопште не допире. Иначе, то није потребно ни наглашавати. околина је ванредна. Ваз дух тако чист и свеж. — Интересује нас колкко ће бо« лесника моћи да прими болница? — ПредвиЈјено је. 130 постеља. Ме ђутим, касније, ако се укаже потре ба, број постеља се може и повећати. По плану. раслоред појединих одељака замишљен ј 'е овако: у приземљу ће се налазити управа болни« це, вестибил, заткм одај'а аа прима* ње, амбуланте; на спратовима лекарске ординације, одељења за тера пију, клкнкчка лечења, рентген. апо тека, болесничке собе и тако даље* Сутеран, пак, одређен је за кухиње 4 перионице, лабораториЈ*е, магадкне и друго. Поред свега тога, болеснш^ ће имати и простране терасе за суН чање. — Када ће зграда бити аавршенај — Препрека никаквих нема да би се радови, ма н привремено, морали обуставити. Пргма томе, болница ћс| бити изграђена ка време, до октобра* — Може се, дакле. очекивати дЗ ће болница пркмити прве болескике! још у току ове годкне? — То није сасвим сигурно, — одгоч вара г. Богдаиовић. Прво, стога, што( је потребан известан времеиски размак од завршења до употребе згра« де, ради потпуног ксушења зидова; а друго ради меблирања просториј« и уређаја појединих одељења. Иа тих разлога вероватно је да ће оза установа бити оспособљена за рад од идућег пролећа. Општина ће уложити све што до ње стоји да до( тога времена одговори својим обаве зама, како би прва општинска болкица. тако дуго ишчекивана устаној ва од свих грађана, могла тада примити под свој кров све оне болне и невољне Београђане који се сада, у својим домозима, тешком му^сом лече. С ге |||||||||||||||||||П11||||Н1пнт Нонстантин Спавковић тврпи да у Стонској солани ннје бнло проневера Ш V Шибеник, 12 Јун Јуче поподне настављено је суђе« ње Константину Славковкћу, бнвшем директору државне солане у Стону, који је са својом женом и седам намештеника солане оптужен да је извршио велики број дела утаје и проневере у солани, као и да Је у« био љубавника своје жене Јелке, Ри« зу Алијевића. Сада је почело саслушавање сведока по делима утаје. Константин је оптужен да је у платне спискове солане уводио разна лица као да она примају плату у солани, а у ствари, како тврди оптужница, онн нису пра мали никакву плату у солани, већ је те суме Славковић задржавао за себе. На тај начин, држава је оште* ћена за велику суму новца. Оптуженн Славковић прати оваЈ део претреса веома пажљиво и стално у свој нотес бележи шта каже поједини сведок о ткм утајама и проневерама. Сваком сведоку он постав ља питања, а судском сенату дај€ податке и објашњења. Славковић очигледно иде за тим да претстави ка ко у солани уопиле ннје било нсправилности у раду, а поготово д* није било пронезере. Саслушан је сведок Тома Дужевић бродоградитељ, који је за рачун солане саградио дв* брода једрилице. Први брод саграђен је 1926 године и стајао је 18 хиљада динара, а други 1931 и стајао је 60 хиљада. Сведок вели да је на оба брода он лично монтирао моторе. Тврдн да је нешто пара примио за материјал, а нешто и за свој рад. Међутим. иако обе цифре износе заједно 76 хиљада динара, у платном описку стоји да је за та два брода исплаћено 90 хиљада динара. На суђење су били позвани још н« ки сведоци, који међутим нису дошли, па су због тога прочитани њихови искази дати код иследне властн између осталих, прочитан је и исказ Чедомира Димитријевића, кројача со лане, који је за намештенике соланеј правио одела. Претрес се наставља. И. Ш«

КОЛОСЕУМ Комедија лудога смеха: ПРОВИНЦИСКА ДЕВИЦА ЛУЦИ ЕНГЛИШ (женски Чаплин), АРТУР РОБЕРТС, ОСКАР САБО ПАРДМУИТ ЖУРНАЛ