Pravda, Jun 13, 1934, page 7

•13-У1-34 . П Р А В Д А

Одговор г. Дритону Михашвлћу

Господине Ј-реданче, Принуђен сам н опет да вас замоЛим да н овај мој одговор о<5јавнгге у своме листу. Чудно ин је што се г. Михаило»нћ сетно мојкх гтнсама из Врања (Мнсао) тек сада после више од годкну дана, сада после мога предаван>а на Коларчевом универзктету н после мога одгоеора г. Хаџн Васиље вићу. Ако је требало сузбијати неистине, то је требало ураднтн одмах. Чиме г. М. правда свсцју иемарност ед године дана у томе погледу, он коме је много стало до истина? Тнм лре, што је предавање чуло око сто слушалаца, а Мисао читало бар до хиљаду претплатника, ако не и више. Г. Миханловнћ, који је трагом Боре Станковића и његове Нечнсте крви хтео да постане драмски пнсац и дао Једну драматнзацију, прерадуза бину, оаога п>та, таргом г. Хаци Вариљевнћа, после њега, хтео је да буде н критнчар и дао једну разраду једне једине од многобројних прнмедама г. Хаци Васиљевића. Ићи за ста рим Врањанцима, даиас, значи показати, како би рекао г. Миче Ђаурац, своју „вровињу". Још поћи за Бором било је и могуће, копирати, али поћи за г. Хаџи Васиљевићем, значи бацитн самог себе у противуречност. У погледу амама, за који ми г. Михаиловић ово.тико замера, треба он сам да изабере између Боре и г. Хаии Васиљевића, па тек после да разговарамо. У својој драматизацији Нечисте крви г. Михаиловић је дао једку веома нулну слику вра»!.ског амама, која се играла само на премијери, а коју су, веле, баш због те чулности нзбацили и пресекли драму. Шта ли је мислио Г. М. онда када је пнсзо ту слику? а шта онда када је пристао да се избаци? а шта су мнслили Врањанци када-су видели ту СЈппсу? Тек сада видимо да је г. Михаиловнћ требало да у тој слици покаже како се људи „испаре" од назеба. Та „хигијенска" ил>'страција Врање избачена је из његове драме зато што је хигијена на биин досадна. — Најзад смо тек данас добилн то објашњење. По томе се види холико Г. М. има критичног духа, колико је умео да разуме и Бору и своју средииу. Да ли то долази отуда што је „поникао у томе миљеу, срастао са фолклором, проосетио социјалне меие, расне и политичке сукобе" или то долази отуда, што је г. Михаиловић „изразитији талент". То нека он сам реши. Али остаје после критичког духа Г. Михаиловића још и нешто за критичарско поштење његово. Г. Михаилоаијцлштр ие.ту критиуу о иои« ги>е* давању, а изркчно каже да је прешшЉ° а *1т№№,.да№г<?>'"1 а| господин кој Ј ј тврди да је за крнтичара најважнија нстина, не зна ЈЏ [е за критИчар! још важнија лоЈалност: кад хоћеш о нечему писати, мораш све ч>ти. От>'да је и дошло то.да је Г. Михаиловић приметио у мојим писмима (Мисао) и у моме пре давању с,амо један пасаж од највише 10—15 гЗедова. Зар он није видео шта сам ^екао о великој снази, издржљивости и отмености врањских чорбашЧја? о њиховој трговнни? о њихов4зј парници са Хусејин-пашом? Сам.о пола стране дал>е и Г. Михаило^ић би иаишао на моје дивљење суд^ји кога су Бугари исекли у свет ском' рату за кога сам тамо казао да је умео Да умре са поносом правог врањског чорбаџије. Је ли прочитао Г. Михаиловић оно што сам рекао о Софки: да је била светац по оној одл\'чној реткоЈ* вољи и д>бини? ТаЈ' господин који се пашти да покаже шта је добар критичар, нашао је у мојнм писмима само то да сам ја изнео као да су Врањанци живели само у некој сексуалној врућици, боле сјјој похоти. Узети један пасаж, па нз њега правити такав закључак, значи или бити нелојалан, као што је већ био и Г. Хаџи Васиљевић изврћући моје предавање, или значи не умети читати књиге. Ја бих тако могао урадити и са ве.тиким писцимв: узети једну )'едину страну из Достојевског и на њој ' утврдити да он не позиаје људску душу. Што се тнче амама, нека Г. Михаиловић, а са њиме и Г. свештеник Стошић, који се ових дана умешао у ову полемику, иако не позна)е Боркну књигу до танчинал — или је можда не признаје — нека обојица прочитају ону слику купања у Нечистој крви, оно о Баба Симки трљачнци, и све — „распарене и омекшане до костију да излуде од беса" — „а то их је, изгледа, још внше дражило, опијало и знојило. Све већа је и већа цика и јурење настајало". — А требало би да их упутим да читају и Фројда, па да виде тамо како се манифестују јаке и нагле физиолошке трансформације и како се врши акумулација енергија. —Бора је то разумео и психолошки умео да наслика, а Фројд је показао каква подсвесна веза постој'и између јед не стварне психичке појаве и онога како ми то тумачимо. Г. Михаиловић је у задоциењу за читавих четрдесет година и стоји у томе иза Боре, јер је писац „Нечисте крвн то разумео и пре више од тридесет година пре Фројда. Отуда и долази да г. Михаиловић вели да су те игре у амаму биле ,,наивне шале" и биле у „оквиру морала". Зашто ту мешати морал? Чулна енергија која поаоји и која се «е може порећи није взљада неморална. Зар је уметност. за коју се добрим делом тврди, да подсвесио извире из чулних енергија— зар је она неморалиа? Ови „начвне шале" значи само да су несвеене тих тамних подсвеоних збивања

која се манифестују игром, циком, уједањем, песмом, — а то не значи никакав неморал. За јела н пића Бора је >т.гео кроз свој роман да нагласн ко.тико су то били најчешће слаткнши и они јаки оријенталски слаткиши којн имају моћ чулног дражења; за песме и музику, за ону музику која је намењена оном „слатком једењу", за облачење, нека Г. Михаиловић мало боље опет прочита Бору, али и ФроЈ да пре тога. — А уз то нека не мисли (и нека ми не подмеће) да учулним енергнјама има неморала. Кад би се овако судило, како то на силу хоће Г. Михаиловић, о свима онима који пишу о једној средини у којој нису поникли, шта бн онда рек.тн Италнјанн о Баресовим писмима кз Италије, у којима он све сводн на италикжско сладострзшће, крваво и злочнначко, јужњачко и фантастично? Шта би реклн Немцн о писмима Анри Бордоа са Рајне? Шта би Руси рекли о Диамеловим путописима из Мос.кве? Шта Црнци о књизи г. Растка Петровића из Африке? (Они би га морали живог појести) — шта би било кад би се сви бунили овако као Враљанци за ово месец дана? Једноставно човек са својих путовања не сме да има личне нмпресије ннти да даје своја тумачења. Мора просто да скупи све Вра њанце, па да их прво пита: да ли ће бити задоволлш његовим тумачењем. Г. Стошићу, свештенику, и Г. Димнтријевнћу, посланику, не могу да одговорнм нз простог разлога што примају сва она лажна извртања Г. Хаџи Димитријевића као неке тобож ње исткне које )'е Г Хаци Васиљевић побио, а нису хтели да прочитају лојално мој одговор Г. Хаџн Васиљевићу. Г. посланик је индигннран мојим предавањем због нетачности (добро, ја сам се могао преварити), а није инднгниран читавим кизом лажних саопштења о моме предавању која је учинио. Г. Хаџи Васил»евић. Колико г. посланнк волн истину у овом случају у који се умешао, кад та извртања Г. Хаџи Васиљевића ннје поменуо ниједном речју? Милош Савковић •итишшиншншшшннп Варалица Шпајгп пријавко се земунсној полицијн Већ смо огаиирно шкали о Јтреварама хохштаплера Јосила Шпајгла, који је на вешт начин преварио многобројне људе у Београду и Земуну. Шпајгл, који је био кројачки покн прмо1пи.гђ. ц ^зимао од људн, одела нЗ" превУавку и" чшлћење, па. је узимао и аконтације, а.ти је одела обично продавао. На тај начкн он је у Земуну оштетио неколико грађана, који су га пријавили полицијн. Када је осетио.да ће у Зем>тту бити ухваћен, он се из Зе»1уна, где је становао код својих родитеља, преселио у Београд, где је наставно да врши преваре. Међутш, како је и у Београду полиција за њим трагала, он је често мењао станове и када је увидео да ће га полиција најзад ухватити, отишао је у Велики Бечкерек. Ту је преварио Петра ФелграЈга, од кога је затражио би* цикл да се тобоже провоза кроз варош, а после тога се више ниЈ 'е ни вратио са бициклом, већ је побегао у једно банатско село, а одатле у аПнчево. Како му је у Панчеву било нестало пара, ШпаЈ*гл је прешао лађом у Београд, где је једном старинару продао капут н бицикл за зоо динара. Пошто је и те паре потрошио, варалица се сам данас пре подне пријавио полицији у Земуну. На саслушању пред полнцијом, Шпајгл је све крађе признао и после саслушања он је упућен Сре:ком суду ла даљи поступак. НАБЕН ЛЕШ У ДУНАВУ Данас пре подне, Дунав 1е код Ба тајничке трошаринске стгнкце избацио на површину леш непознатог човека, средњег раста, црне косе и отприлике 30 годкна старог. На ле шу нису примећени трагови насилне смрти. Идентитет још инје могао бити утврђен. КРАЂА У ЗЕМУНСКОЈ РАДЊИ Ноћас су непознати лопови ушлг у двориште Јосипа Мајера, трговца У улици Краљице Марије број 89. Одатле су помоћу једне полуге и калауза отворили врата на радњи и однели из ње већу количину чарапа, марамица и разне робе у вредности од преко 1500 динара. Полнција је одмах повела истрагу да би пронашла лопове. Изгледа да су они познавали цео распоред просторија у кући и тако са дворишта обили дућан. 3. Б.

Из Окружног суДа Циганнн-свирач тешно ранно свога друга и каж^иен је са Две године робије Данас пре подне ходници Окружног суда за округ београдски би.ги су пуни Цигана и Циганки. Они ц7 дошлн из села Рогаче да прис>ствуЈУ суђе&у њнховом сеоском прваку ЦиганЈшу Љубомиру Ђорђевн^у. Л? жавни тужнлац г. 1"орча Днданог^ић тужи га за покушај убиства сеосфог свирача Чедомнра Марннковкћа. Догађај се углавном одиграо овако: СЈктобра прошле годнне, за врсме слааа, сви Цигани — свнрачн били су аапослени. Једна група саирача, у ко јој су се налази.ти оптужени и ЧедЈмир, крснула је рано ујутру по селима. У свакоЈ кући пилн су ракију и внно. Уеече, када су полазилн свјнм кућама, онли су свн пнјани. У шут су се свађали. У свађу се уишао и Чедомир са намером да умнри своје другове. Овоме се противио оптужлни говорећн да ће их сзе побацати у шанац. После овога оптужени Ђорђевић је отишао својој к^ћн и узсо револвер. Потом је изпшао и једцш метком ранио тешко ЈБубомира у стомак. На данашњем претресу, судија Јован Годнћ, имао је му«е да умири Цигане и њкхове жене. Често пута одговарали су сви у исти мах. — Ја се кајем, одговара оптуженн Ђорђевнћ. — За време рата 0орио сам се госпои' судиЈа и рањен сам па за то данас идом сакат. ЛриЗнајем да сам га ранно, али нисзм имао намеру да га убнјем. — Имао си, нмао.... — одговара једна група Цигана. — Ћутите, орам вас било! — одговзра, општужени. Потом су саслмиани сведоци. Сви терете оптуженог. Тврде да је аптужени после свађе отишао кући и тра жно од своје жене рево.твер да убије Чедомира. • Нарочито је био интересантан иоказ Јагоде Тодоровић. На питање судије колкко има година она одговара да има 13 годкна а да оца нити мајку не памти. — Лаже, лаже, госпон' судија! Има 15 година н три месеца, каже оп< тужени Ђорђевић. Затим у један глас одговарају саи Цигани: — Нема, не.мз. Сведок Јагода тереги оптуженог и каже да је он жени те вечерн рекао да ће убити Чедомира. Пошто је дао реч заступник приватне тужбе г. Бранко Обрадовић н браниоци оптужвних, Суд је донео пресуду 4 којом се аптужени Ђорђевн1г кажњава' са две годкне робнје и три годвде губнтка часнкх права.

Д В Д Л Д 6,035 Најлепшн филм вмернчких глумаца н љубимаца београдске публике Џеиет Гајнор и Нарлс Фарела СУНЦЕ У СРЦУ ДОДАТАК: ВЕСЕЛИ ДОДО У 3 сата сва места по 5 днн. У Б, 7 ■ 930 по б.—, 8^— ■ 10.— дннара.

Популарни воз за Нишну Бању

Генерална дирекција државних жедезница у Београду ставља у сао браћај на дан 17 јуна ове године лопуларни воз Београд—Нишка Ба ња и обратно. Воз полази из Београда у 6.40 часова, долази у Нишку Бању у 10.55. Полазак ив Ниш ке Бање у 19.12 часова, долазак у Београд 23.35 часова. Цена вожњи нзноси у трећем разреду 55, а у другом 96 динара за одлазак и повратак. За овај воз ивдаваКе се сопецијалне карте са нумерисаним седиштима. Број седишта као и број вагона означен је на свакој возној карти на полеђини. Возне карте за овај воз могу се добити на београдскоЈ железничкој станици почев од 15 овог месеца на путничкој влагајни број 1. Сваки путник има право само на оно нумерисано седиште које је означено на полеђини његове карте. За овај воз никакве друге карте не важе.

НАШЕ БАЊЕ И ЛЕЧИЛИШТА У Сокобањи ће ове сезоне бити врло пријатно СВОЈИМ НОВИМ ИНСТАЛАЦИЈАМ А, СОКОБАН>А СТАЈЕ У РЕД МОДЕРНО УРЕЂЕНИХ БАЊА И СВИ СУ ИЗГЛЕДИ ДА ЋЕ ОВОГ ЛЕТА БИТИ ОДЛИЧ НО ПОСЕЋЕНА

Дечје опоравилнште на Озрену

Сокобања, среакном јуна Сокобања, место са ретко погод« ним клЈгматскКм условима зз одмор и лечење, ове године ће привући знат «но већн број посегилаца. Људи, који су се бркнули о њеном напретку, успели су у многим стваргома. И ранијкх годкна иного се радило на у-

• Сокобаља: водог^д „Рипаљ-ка"

лепшЈван^у Сокобањ^, нг-урЛнввњу улица и иа припремању средстзва за изградњу водовода и елекгричне цен трале, али је највнше од тога тск ове године остварено. Сокобања је најзад добила и две најважније уста нове без којкх се није могао ни замислити угодан боравак у њој — водовод и електричну централу. Оне су тек ове годкне завршене, Посетиоцу Сокодање више није потребно да одлази на Врело, да би на његовим изворима уживао у свежкни и пријатоостн хладае планнскен воде, пошто се ова вода сада разлнва водоводским цеекма свуд по вароши. Сокобања ове годкне није више оно летовалиште, које је ранијих годкна прквлачило само својим пркрод ним пренмућствкма. Боравак у њој сада је много угоднијн у сваком пз гледу. Внле, подипнуте по око.шнм брдагма. најудобније су намештене. Видик. који се сагледа са њнхових тераса, диван је за око, а, осим тога, оно што је најбнтније у овој ства ри, цене собзма сасвим су у складу са новча«101 могућностима чак и сиромашног света. Затим, Сокобања има и неколкко хотела, којн сервирају најбољу храну. У овим хотелнма се такође може добити преноћиште, ади је становање под најскромннЈИМ условкма могуће и у многим приват ним к>'ћал1а. Бањска сезона је почела и траје већ двадесетак дана. То још не значи да је навала посетилаца огромна, а.ти крајем јуна и почетком јула Сокобања ће знатно оживети ц по тој својој жквосги. пошто све остале услове има. она ће у ствари бити једно од наших најпосећеннјих лечилкшта, у толкко пријатније што се из њега могу организовати излети ан облкжње планине Озрен и Ртањ, које су јединствено лепе. Кад вас аугобус, после једночасов не вожње кроз две к.тнсуре, долином Моравице, најзад довезе у Бањ\'. пажњу ће вам привући лело и вксоко сеновито дрвеће. То је парк. одлично уређен, у коме се осећате освежени и при највећим врућкнзма а оне се.ретко осећају у взрошици. У парку је, направљен оае годин леп водоскок, који привлачи нарочито дечју пажњу. Такво је поподне у Сокобањи. Све же и занимљнзо. Али оно се не мора провести сааЈо доле у варошкци. Као што се рано ујутру прзве многи излети до на врх Ртња. илн до дечјег опоравилншта на Озрену, тако се и поподне с једним делом вечери може провестн горе на шумовитим брднма, кли у бллзини Сокограда. Околкна је дивна за шетње. Али Сокобањз је ове годкне нарочито на гласу. Овоме су нарочито допрннела родиолошка испитивања започета Још раније од покојног др. Лека. У овим испитивањима норочитог успеха имао је г. др. Драг. ЈовзновиД, професор Медициаског факул тета из Београда и познати радколог,

коЈи Је, после дужег и темеллтог истраживања, аакључко да темељни из вори Сокобање спадаЈу међу најрадиоактивније у нашој земл>и по количики Мах-овкх јединнца у Једном литру гаса. Због овога Је лековитост бањске воде неоспорна. Лечење се обавља на три начина: купањем, кнхалирањем н пкјењем воде. Субалпкнски ваздух, одсуство ветрова и повољан ваздушни притисак, услови су који. поред најважнијег чикиоца — радиоактивне воде, помажу у многоме свако лечење и оздрављење болесннка. Сокобања има све услове да изле чи или бар да олакша мкоге болес ти, као што су на пркмер: шећерна болест, гихт, све врсте хронич«ог реуматизма, шиијас, миЈалгије, иеуралгија, запалења нсрава женскв болести, болесги мокраћних органа, пруркгкнозна оболења, хлороза, скро фулоза, катар желуца и друге. Бања има вкше извора. Топла вода извкре на изворима ..Преображе њу" и „Светом Аранђе.ту", млака на извору „Бањкца', а хладна испод пар ка. мало даље од зграде купатила. Купање је, кначе, наЈбољи на«тн лечења у Бањи, али је. осим тога, сваки посетклац кзложвн сталној ннхалацији. пошто је емисиЈа радиоактквннх гасова јако велика, тако да је сва околна атмосфера засићена радоном. За посетиове Сохобање занимлтти су многн лсод пекажи њене сжодине, али је, ^Јеослорно. најлепша ели« ка водопада „Рнпаљке", чији се таласи ломе о стење и распрскавају у хиљадама капљица. МнливоЈе Стефановић ■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■ БЕОГРАДСКЕ ПИЈАЦЕ Услед ннша цене поврћу су знатно пале К ј Ш јни даки у последње време бла готворно су утицали на све усеве, после суше која их је много оштетила. Сада су све културе кренуле напред, поглавито поврће. Нзега на београдским пијацама има у изобиљу, много више но што су стварне потребе, тако да су пијаце препуне. разумљиво, због тога су и цене осет но пале. Парадајза, куттуса, бораннје и дру гог поврђа препуне су тезге. До пре који дан њихова цена је била много већа него данас, када је пала за скоро половину. Цене меса и рибе остале су једнно и даље на старој виснни. Што се тиче воћа, њега већ има у огромној количини и по доста ниским ценама. Има га разноврсног: јабука, крушака, ма.тина, јагода и другог. Месо: говеђкна 6—8, телетнна 1214, јунетнна 6—8, телећи бут 12—14, каре 10, врат 8, груди 6, свињетина 14, овче 10, јагњетина 8, месо без костију 14. маст 14. сланина 20, салама 16—18, суво месо 20, швзргла 14 —16, чварци 12, телећа џигерииа 14, јагнећа џигерица 12, сало 14. Рибе; јесетра 22—25, кечиге 2050, сом 12, смуђ 25—30. шаран 10—12, штука 10—12, деверика 7—10, бела ситна 5—10, ракови комад 1,20—1.50. Жнвина: ћурке 18—24, ћурани 14, гуске 14, пилићи 14—22, пловке 1216, гушћнје сало 20, цигеркца 30—80. ЈаЈа 20—25 комада за 10 динара. Млечни "пронзводи: млеко 2.50, чачански ка!мак 24, бутер прима квалитет 50, бутер чајни 26—30, бутер за мешење 26, кашкаваљ 22, млади кашкаваљ 14, обичан кашкаваљ 12—14, снр 6—12, масло 20. Багремоа мед 18, шумски мед 18. Поврће: плави патличан 4—5, бабуре0,50—1, папричние љуте пет комада 1, краставин 0,50—1, дугачке па» прике 0,50, пат.тичан 6—12, карфкоЛ 4—5, шпаргла 4, нови купус у главкцама 2, тиквице 1—1,50, келераба 1, 50, кромпнр 2, бутер салата 1, буранија 2. Воће: рибнзле 4. кајои|е 8—10, јабуке (младе) 4—6, вишње 5—8, грешње 4—8, крушке (младе) 4, малкне 5-т6,.лимун 0,50—1, шлуиве 3, банан* 2,50-3.