Prosvetni glasnik, Jul 01, 1903, page 97

НДУКА И НАСТАВА

97

језика, агрикудтуре, индустрије и трговине, и то су субвениране талијанске школе. При даљем излагању ми ћемо се држати те поделе, која је заступљена и у овогодишњем извештају талијанског Министарства спољ. послова. 1 П. Државних школа има свега седамдесет и седам , осим разних проФесионалних курсова, чији је смер био да спреме одраслу мдадеж мушку и женску било у послу коме су се предали, било да им даду и другу нарочиту спрему. У овим тпкодама било је свега 14.485 ученика, од којнх пада на средње школе 656, на елементарне мушке 6336, елементарне женске 4743 и забавишта 2750. Кад се ови бројеви сравне с онима ранијих година, видеће се да је било јако напредовање у тпколској популацији за носледњих пет година, јер док је 1897/98 школ. године било свега 9626, у години 1898/99 овај је број норастао на 10.762, у години 1899/900 на 11.727, док године 1900/901 није иорастао на 12.580, и преко тога броја дошдо се до ове популације у овој школској години. Са поменутим бројем ученика радило је свега 324 наставника, не рачунајући ту и наставнице оних женских школа, којима рукују сестре калуђерског реда, и још 14 наставника хонорарних у разним курсовима. Од ових наставника радило је у средњим школама 76, у основним мушким 131, у основним женским 113, и у забавиштима 40 наставника-ца. У субвенираним школама било је свега 29.233 ученика, од кога броја долазе на мушке школе 14.400, на женске 10.347, мешовите 3700, вечерње 226, и на забавишта 560 ученика-ца. Целокупан овај број ученнка био је расноређен у 352 групе школа, у којима је радило више од 500 наставника-ца. Овде можемо још додати, да је морална добит несумњива и од других школа, у којима се само учи талијански језик, па ма и не подлежале надзору талијанске уираве. Тако се у последње време осећа на страни непрекидно ширење учења талијанског језика. Н.пр. у Румунији, заведено је прошле године обавезно учење талиј. језика на лицеју у Браили, а ове године месеца априла краљевским указом уведена је у Шпанији настава талиј. језика у вишим трговачким школама у Аликанти, Барцелони, Кадичи и Валенцији. Тако исто Грчка је уврстила у редовне течаје талиј. језик за ученике трговачке академије и студенте на свеучилиштима. Нема сумње да и ово долази као последица брижљивог старања г. АлФреда Бачели, који, бавећи се тим питањима, улаже све од своје стране за ширење талиј. језика на страни. Но, ово смо овде

1 Аппиаио <1е11е 8сио1е ИаКапе а1Гез1;его, §отегпаИте е зиззШа^е 1902. Кота. ТЧро^га&а с!е1. тЈш81;его с1е§-1х а®еп ез(еп. — 1902. просветни гласник, II. књ., 1. св., 1903. 7

к