Adam Bid

АДАМ БИД 523

— Ех, мати, па ко је крив што немаш поред себе неко чељаде да ти помаже! Није заиста моја жеља да ти послови прерасту преко главе. То је нешто што нам се може, казао сам то већ толико пута. Било би тако боље за нас све. |

— А шта вреди говорити о чељадету, кад при том мислиш на какву девојку из села, или из Тредлстона, коју ја свога века нисам видела Више волим онда да легнем у сандук жива, него да ме неко други у гроб отера. |

Адам је ћутао и покушао да настави да чита. А то је била највећа грубост коју је могао учинити према мајци у недељу пре подне. Али Лизбета је већ далеко забраздила, те није могла да се уздржи; није прошао ни један минут тишине, а она ће опет:

—- Ти би сасвим лепо могао знати кога би ја хтела да имам код себе. Није мој обичај да шаљем - по кога вило да дође да ме обиђе, није. А и ти си сам често ишао по њу.

— Ти то мислиш на Дајну, мати — рече Адам.. — Али што си увртила себи у мозак оно што не може бити 2 кадби Дајна и била вољна да остане у Хејслопу, она вероватно не би напуштала кућу своје тетке, где је сматрају као кћер, и за коју је везује нешто више него за нас. Да је могло бити да пође за Сета, за нас би то била права срећа; али ствари не могу увек да иду онако како ми хоћемо. Ваља ти покушати да се помириш да будеш без ње.

— Али ја не могу с тим да се помирим, кад је она као створена за тебе; и нико ме не може разуве-. рити у том да је Бог њу створио и послао амо баш. за тебе. Шта мари то што је методискиња. Може то и да је прође, кад се уда.

Адам се завали у• столицу и погледа у матер. Сад разумеде куда је циљала још од почетка разго-, вора. Жеља јој је била тако бесмислена и неизводљива како само може бити, али је њега, Адама, ипак узбудило то нешто сасвим ново. Главно је, међутим, ипак: избити то матери из главе што је могуће пре; и зато-он рече, озбиљно: