Adam Bid

524 ЏОРЏ ЕЛИОТ

— Мати, ти си то говорила у ветар. И да ми више ниси рекла тако шта. Нема смисла говорити оно што не може никада бити. Дајна се неће удавати; она је дала срце своје другом нечем у животу.

— Могуће, могуће, неће да се удаје кад је не траже они за које би она хтела поћи — рече Лизбета нестрпљиво. — ја се не бих била удала за твог оца да ме није затражио. А она воли тебе толико колико сам ја волела јаднога Тијаса.

Адаму јурну крв у образе, и за неколико тренутака просто није знао где је; пред њим се изгубише и кујна и мати, и он не виде ништа до Дајнино лице које гледа у њега. Као да васкрснуше његове сахрањене радости. Али се брзо пробуди из тога сна, а буђење беше ледено и тужно, јер би било лудо, с његове стране, да поверује у материне речи; она их је тек тако рекла. Нешто га је гонило да изјави одсудно да он у то не верује; можда баш зато, да би изазвао доказе, ако би било каквих да се изнесу.

— Што говориш ствари кад за њих немаш никакве основе2 Теби није ништа познато што би ти давало права да их кажеш.

— Исто тако ми ништа не даје право да кажем да се године нижу, а ипак ја то осећам, сваког јутра, чим устанем. Она не воли Сета, је ли тако Она неће да пође за њега. Али ја лепо видим да се она друкчије понаша према теби, а друкчије према Сету. Толико јој је кад јој се приближи Сет, колико и кад јој се приближи Џип; али сва устрепери кад ти седнеш поред ње, о доручку, и кад погледаш у њу. Ти мислиш да твоја мати не зна ништа; а заборављаш да она памти кад си се ти родио.

— Али ти ниси поуздана“у то да она устрепти од љубави — рече Адам бојажљиво.

— А шта би друго могло да буде2 Мржња да није, Бога тиг А шта би друго и могла него да те воли2 Ти си створен да те воли; има ли искренијег и умешнијег човека од тебе2 А то што је она методискиња, не мари, то је само зачин у чорби.