Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

чуна о клаои земљорадника, прво због тога што она везана меото бсравка:док се трговцк крећу, док ое индуотријалци преме жтају из меота у неото,дотле зешворадниЦи оотају у овом оеду Читава једна поивологија се јавља* Дифвренција почиње да бива све хквља између вароши и вароши и између земзве, Европа иоота-' је једна целина, границе царинске окидају 'ое, не оамо помоћу 2оИуогеlпа,него и трговинским уговорима* Економски жжвот почжње да бква не оамо варошко-национални него и ввропоко-интернационални, у то исто доба агрикуштура чува овој првобжтнж карактер* Она Је везана за земљу* Произвоџач на оелу задржава овоју нримлтавну поихологијуе Привредне организације земљорадничке оотају примктквне: док ое маиине уводе у индустрији г док трговина поотаје рационажа услед ингезивног пораста превознид срестава| дотле привредне приликв и чисто техничке прилике у агрикултури оотају иоте. Јаоно се види разлика између оних који производе агреарне производз, који обрађују земљу и оних ко ји ое баве индуотријом и трговином* Најзад, док за једно индуатријско предузеће, рецимо за екоплоатацн.lу угља, за фабрикацизу или ноког другогпронзвода <ч иожете математички лр<жзшшти какав ће бити принос, ако унеоете толико капитада, ако будете набазили првоклаоне машине. ако будете упоолили толико и толико тле у зешшрадш апоолутно не може да ое предвиди приноо, Ј Фр сјшз. може 6 ити већа или мања, атмооферокк талози могу бити виш кање анатнн, ш најзад аткосфероке нрилике могу да буду такв©, да о© најбоље жвтвв у изгледу униити. То је трећа оеојшоот коЈа чшш д а ое приликв у занљорадњи појављују као немто битн® различито од онога пто бждимо у другнм. ©кономоким гранама* Заоџ зна да ооиотБвници звмље не могу имати ®ну сжгурнсот у све Јој овојнни шшш лругш* Одмах пооле рвволунионар жот- ШВДИга 18 48 род. у НемачкоЈ многи почињу губнти ашљу из овоЈил руку, уолвд ј©дн@ појавв, која ое дотлв није оттажала уолед зеленажтва. Зешворадља је прешла кз првог стадиума чиото