Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

домаће производаа у агрику&уурну нроизводву. Капитал, који до оад нијо 6ж© јавља ое као нвопдодно нужан за развија ње двлазунооти. Због тога оо овљак мора задужити, при чвму оа издагао 'оиаонооти да будо ошБач&ан* Зегшорадннчки тоед пралази из руку и групеше се у рукама подедиких зелишх капитадиота ?соји откупљуЈу звмљу, ко ји су IШЖОЂВ претди изгубвли реводуцијом или ратом* Опажа с© иото тако да ведкки поседи не доноси онако вблики пркход као некада 5 да мlјш сопотвеници шоу у ом опотанку, док ое са друге стране види да индустрија и трговпна стално То ј® такођ® з‘една окодноот да се земљо радници одвајају ове више од трговаца, закатлнја и индуотријадаца * И поодедњи феномен, то је научно жспитивање земљорадње које Је дошдо од отране Робертуоа 1868«- год« Он констатује да ое она битко разликује од индуотрије« Затим додази ЗоМГП.O, који ту студију још внше удубљуј> oз@ вжше се иотиче потреба да се води рачуна о з©мзворадницима у ке само кас грађакако оу то иотакли принципи 1789 *год» у Француској,lB 48 * год* у Неиачкој и Аустркји, не само као грађанима којк пдаћаду порез, него као о једној нарочитој врбти произзођача® Претставницк оењака су рекли: ми нисмо само грађаки, само људи који пла^Ј/з.ју порез и олуже војоку, него ииамо овојих оообитих иктереоа, има нешто што нао занима и то што нао зашша не зашша вндуотркјадце и трговде* Ми тражико да се о нама всди рачуна као о таквима* То оу ове елементи, који може бити још ниоу проучени како вал-§ц иарочито код нао- 7 нашој земљи ниј© оа до у вокно објаснило шта хоће сељачки покрет. Кора се проучити, иж јо то било оамбрћрошлооти» Твк у доба 70-ткх налазимо да је ка дирање, притисак свих тих фактора толкко ']в.к да ое у овима агреарним земвама појавлују агреарне отраике под именом Шта хоће аграршг? Оки хоће да у омислу својих кнтереса утжчу : ; а ток иелокупце привреде и финансиоке политике• ћихова акци ја