Agrarna politika

односе, да раздели латифундије, да снабде земљом оних 1,108.000 сељачких породпца које пмају ман>е од 2 ха земље и оних милион породпца које имају 2—5 ха; да регулише положај пољопр. радника који остану на великим посадима; да изврши скупу операцију груписања парцела, која нигде није тако нужна као у Пољској, као и тешко пптање службености које је овде замршеније него пгде. 1

3. Трећз зрста: Созјетгка Унија, Палестина, Бугарска, Данска.

Совјетека Унија језатекла необично сложене, разноврсне аграрне односе. То је читав један континент са преко 150 мнлиона становника, разних раса и језика и сасвим неједнаког степена у развоју. Услед великог множења, Русија је била пренасељена и бедна. Сељак је оскудевао у земљи, а био је непросвећен и невешт у обради. Столипинова реформа је створила врло мало сељачких самосталних газдинстава: то су била тек „мала острвца изгубљена у огромном океану зависног сељаштва". Револуција је до 1923 поделила сељацима око 40 милиона десјатина (44 мил. ха), али то је количину предратне сељачке земље повећало само за 22 од сто. У првом периоду (1917 1919) хтела се извести „интегрална социализација" пољопривреде. Вршиле су се периодичне поделе земљишта, оруђа и стоке, да би се исправиле неједнакости. Та полнтика је довела до ограничења производње, до неке врсте сељачког блокуса, какав се видео у Мађарској за време Беле Куна. Од 1920 године почиње други период: заводи се порез у новцу, место намета у натури, а аграрним закоником од 1922 сељацима се признаје да су вечити закупци, који могу своје право преносити у наслеђе, и чак издавати другима под закуп поверену им земљу: ..Државина" се све више претвара у „својииу". Али из страха да се не осиле „кулаци", совјетска влада од 1928 поново притеже богатнје сељаке, удара на њих велике намеге, ослобођава пак 40 од сто сиромашних сељака плаћања пореза и чини им све могуће олакшице преко кооператива и колектива (колхозн). Тако је у ствари ова влада створила један систем малога сељачког поседа, и снажн ra двоструко: притискивањем јачих сељака и фаворизовањем заједница у којима су слабији сељаци и пољопривредни радници (ових последњих било је 1926 године 2,200.000, на приватним и државним имањима. Као ни у једној другој земљи, овде имамо једну систематску и планску аграрну полптику, и она се очитује у два вида: 1) стално старање да се на селу не створи буржоазија (85 од сто сељачких газ-

1 Adam Rose, Le problhme agrairc en Pologne. Варшава, 1926. Wiađomo sti Statisticzne, фебруар 1926 и даље.

САВРЕМЕНИ АГРАРНИ ПРОБЛЕМИ