Agrarna politika

динстава у 1926 не прелазе 6 десјатина), да се ситни сељаци удруже у колективе и заједно обрађују земљу, а сељаци без земље да се запосле на државним имањима; 2) да се свн вишкови сељачке производње као и уштеђевине упуте у град, ради све јаче индустриализације земље. Једно има за циљ да ослаби сметње у ходу ка социализму; друго да тај ход олакша и убрза.

У тим границама, совјетска влада чпни наноре да унапреди пољопрпвреду, свима средствима модерне аграрне политике; дељење земље, колонизација, мелпорације, снабдевање машинама и тракторима, електрификација и индустриализација пољопривреде, стварање задрута, помагање ратарства п сточарства. Цео тај пооао се обавља по једном плану утврђеном за пет година (1926/27 —1931/32), и то из три извора: буџет, кредит и приватни кзпитал становништва. На пољопривреду држава у осталомнедаје много: само 6,9 од сто свих државнихинвестицијазадотпчнпх петгодина. 1 Владаима свој програм. Стварање и развијање државних имања, «фабрика хране,» то је њена формула за пољопривредну производњу. Слободан сељачки посед је за њу једно зло и она га коригује колико год може заједничком обрадом сељачкпх имања, монополисаном државном продајом хране, као п задругама сваке врсте. Да ли ће она успети да оствари свој циљ, т. ј. државну пољопривреду, заједничку обраду земље и село без газда, или ће се све свршити на стварању претежно сељачког породичног поретка са великим учешћем кооператива, остаје да се види. У сваком случају, у Русији се данас обавља највећи аграрно-политички експерименат у историји света.

У Палестини се дешава нешто слично: изграђивање пољопривреде без најамног рада. То овде бива много слободније, и мање искључиво. Упоредо се воде три разна огледа, као и у Русији, али без унапред утврђеног циља. Враћајући се на старо јеврејско схватање о “својини заснованој на личном раду", у обновљеној ционистичкој држави установили су “националну својину земље" која се даје у привремену државину појединцима, с тим да је лично раде. Јеверејски Национални Фонд купује сваке године нове земље за 150.000 фунти стерлинга (око 12 милиона дин.), у великим комплексима на којима може да се насели бар десетак породица, рачунајући по 9ха свакој. Колонисти се слободно организују двојако; или раде цео комплекс заједно, и онда сви приходи иду у заједничку касу; или свака породица ради и троши за себе. За неке послове и културе прављење вина, спремање дувана, сађење воћака, наводњавање,

1 N. Wischnewsky, „Aussichten der iandwirtsch. Entwicklung in d. U. d. S. S. R.", Agrar-Probleme, I. стр. 178 —200; Берлии, 1923.

61

ТРИ ВРСТЕ ЗЕМАЉА